:: MojForum.net :: > :: O forumu :: > :: Informacije :: > :: Arhiva foruma :: Tema: Nato pre 10 godina bombardovao

[Ch]

Nato pre 10 godina bombardovao


Srbija danas obeležava dan sećanja na žrtve vojne operacije NATO, u kojoj je ubijeno i ranjeno više od 9.000 ljudi. Pre tačno deset godina 19 članica te vojne alijanse započelo je bombardovanje bivše Jugoslavije.

Tokom 78 dana vazdušne kampanje nazvane "Milosrdni anđeo" poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i srpske policije i oko 2.000 civila, među kojima i 88-oro dece, a više od 6.000 ljudi je teže i lakše ranjeno, dok se desetak osoba i danas vode kao nestale.

Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Srpski parlament je 24. marta 1999. godine doneo odluku o neprihvatanju stranih trupa, a iste večeri u 19:45 minuta NATO snage su započele vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, po celom području Srbije i Crne Gore.

Napadi na Jugoslaviju počeli su na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Napad je trajao do četiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteđena masivnih udara.



NATO snage bile su raspoređene u 59 baza na teritoriji 12 zemalja, a dejstvovale su najviše iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, s brodova na Jadranu, dok su u nekim operacijama učestvovali i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u Americi.

Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, među kojima 1. 300 krstarećih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izručio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih "bombica".

Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoružanje - municiju sa osiromašenim uranijumom.

Tako je već 30. marta, granatama municije s radioaktivnim primesama bombardovano šire područje Prizrena, a prema podacima VJ između 30 i 50 hiljada komada municije s osiromašenim uranijumom razasuto je na 112 lokacija širom zemlje, najviše na Kosovu i Metohiji.

U više gradova i mesta - Aleksincu, Kuršumliji, Ćupriji, Nišu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici, pogođen je veliki broj stambenih objekata, uz veliki broj civilnih žrtava.

Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegličke kolone na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu... Pogođeni su i bolnica "Dragiša Mišović" i kineska ambasada u Beogradu, kada je poginulo desetak civla.

NATO bombardovanje SRJ, deset godina posle




Beograd je napadnut prvog dana operacije raketiranjem Jakova i aerodroma u Batajnici u 20:05 časova. Bilo je to njegovo peto bombardovanje u ovom veku i prvo bombardovanje jedne evropske prestonice posle Drugog svetskog rata.

Uništeni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, uključujući toranj na Avali, a u dva časa i šest minuta posle ponoći, 23. aprila, pogođena je i zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika ubijeno, a četvoro teže povređeno.

Život Beograđana 78 dana NATO kampanje bio je prekidan zvucima sirena koje su označavale početak i kraj vazdušne opasnosti, a samo nekoliko dana nakon prvih bombi počeli su i protestni mitinzi.

Protesti sa simbolom "targeta" organizovani su na Trgu Republike, kako bi se svetska javnost upozorila da u toj "preciznoj kampanji" NATO-a stradaju civili.

Nakon rušenja novosadskih mostova Beograđani su se svakodnevno, uprkos razaranju i svesti o bliskoj opasnosti, u velikom broju okupljali kako bi simbolično branili mosotove za koje su generacije bile vezane uspomenama.

Tokom 11 nedelja bombardovanja Beograđane je o stanju u glavnom gradu izveštavao tadašnji rezervni načelnik Gradskog centra za obaveštavanje Avram Izrael čija rečenica " Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd je prošla. Gotovo!!!" ostala u sećanju svima.

U bombardovanju su uništena 54 objekta putne infrastrukture, oko 300 škola, bolnice i zgrade državne uprave, a teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture.

Uništena su 54 objekta putne infrastrukture, od čega 45 mostova, 28 železničkih mostova i 148 stambenih i poslovnih objekata.

Stradalo je više od 300 škola, od kojih su tri potpuno uništene, više desetina bolnica, zgrade državnih organa, uključujući i zdanja Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije u centru Beograda.

Teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture u Đakovici, Peći, Prizrenu...

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Pančevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je onesposobljavan elektroenergetski sistem.

Prema procenama stručnjaka, u zavisnosti od metodologije, materijalna šteta pričinjena bombardovanjem procenjuje se na 30 do 100 milijardi dolara.

U oružanom sukobu sa nadmoćnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO - lovac F16 i američki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.

Prilikom povlačenja snaga VJ, ispostavilo se da je učinak NATO 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa.

Intervencija je, posle više diplomatskih inicijativa, okončana potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu (Makedonija) 9. juna 1999. godine, a tri dana kasnije počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.

Generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna. Tog dana su poslednji projektili pali na području sela Kokoleč u 13:30 minuta, a istog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244.

NATO bombardovanje SRJ, deset godina posle



"Neuspela misija Kosovo"

Na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja.

Privremena uprava UN i mirovne snage nisu uspele da ostvare ovu misiju, a preostalih 120.000 nealbanaca i danas na Kosovu živi u strahu, pod pritiscima i pretnjama i bez osnovnih prava i sloboda.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru prošle godine izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

Vlasti u Prištini, pak, ističu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.

Posle deset godina nije se promenio ni stav međunarodne zajednice.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je pre dva dana da je intervencija vojne Alijanse zbog Kosova 1999. godine predstavljala "kontroverzni konflikt, ali koji je bio neophodan".

(agencije/MONDO)

Shefer je rekao da iako je tu intervenciju Alijanse "kritikovalo više strana, ona je bila neophodna", prenela je agencija Ansa.

[natascha]

"Milosrdni andjeo"... Bilo - ne ponovilo se!

[Ch]

Nisam politicki opredeljen jer nema stranke koja zadovoljava osnovne kriterijume etike, kulture, obrazovanja... da bi za njih glasao i bio njihov simpatizer.
U istoriji jos nije zapamcen slucaj ni slican onome sto se cini i sto se cinilo srpskom narodu.

[Ch]

U sukobima u Beogradu sedmoro povređenih
Sreda, 25. mart 2009. 01:16    


Dve grupe mladića sukobile su se sa policijom u utorak, nešto posle 21 čas, u centru Beograda, na Zelenom vencu i kod hotela "Moskva".

U sukobima, koji su usledili posle održanja mitinga na Trgu Republike, a povodom desetogodišnjice početka NATO bombardovanja, povređena su tri policajca i dvoje građana, saopštila je policija, dok direktor Urgentnog centra Vladimir Đukić tvrdi da je u tu zdravstvenu ustanovu do sada primljeno sedam osoba sa neurohiruškim povredama, među kojima su i dva pripadnika policije.

Policija je tokom incidenata u centru Beograda privela 24 izgrednika iz grupe koja se izdvojila sa skupa na Trgu Republike.

Demonstranti su, osim što su izlomili nekoliko izloga u centru grada, oštetili šest policijskih vozila.

Do sukoba policije i demonstranta došlo je kada je grupa od oko 150 uglavnom mlađih izgrednika napala odred žandarmerije koji se nalazio u Knez Mihailovoj ulici, rečeno je Tanjugu u MUP-u.
Sukob se nastavio na Zelenom vencu gde su huligani opet razlupali izlog restorana Mek Donalds.

Kako javlja Tanjug, grupa mladića je, vraćajući se sa skupa na Trgu Republike otišla najpre pred Patrijaršiju, a potom je pošla ka Zelenom vencu.

Druga grupa mladića, njih desetak, sukobila se sa policijom kod hotela “Moskva” kada su pripadnike MUP-a gađali bakljama.

Jake snage policije, pod opremom za razbijanje demonstracija, raspoređene su, kako na Zelenom vencu, tako i u okolini Trga Republike. Saobraćaj na Zelenom vencu je u prekidu.

U jednom od incidenata na ulicama Beograda napadnuta je i ekipa televizje Sudio B.
Novinar Televizije Studio B Igor Košut rekao je agenciji Beta da je ekipa Studija B napadnuta na pešačkom prelazu kod Narodnog pozorišta kada se vraćala sa izveštavanja sa večerašnjeg mitinga na Trgu Republike.

Prema njegovim rečima, trojica mladića prišla su asistentu snimatelja Aleksandru Bombeku i pitali ga sa koje su televizije, a zatim su počeli da ga šutiraju. Košut je rekao i da je nekoliko udaraca zadobio i kamerman Studija B Miloš Petrović.

U sukobima u Beogradu sedmoro povređenih


Svađa srpskih nacionalista

Miting na Trgu Republike održan je povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja SRJ, a u organizaciji Narodnog pokreta Srbije, Udruženja Sloboda, Branilaca otadžbine, Udruženja Naši, Srpskog sabora Dveri i drugih organizacija.

Na skupu je istaknuto da je bombardovanje NATO-a ratni zločin koji se ne sme zaboraviti, a većina govornika je pozvala na saradnju Srbije i Rusije.

Na Trgu Republike okupilo se oko 1.000 uglavnom mlađih građana koji su nosili zastave pokreta 1389, Obraza, Udruženja Naši, Ravnogorskog pokreta, Srpske radikalne stranke i plakate sa slikama bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića.

Aktivisti Obraza su uzvikivali "Obraz, Srbija, Kosovo Metohija" klicali Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju i uzvikivali "Hoćemo oružje", "Ubij, zakolji da Šiptar ne postoji", "Ubij, ubij Šiptara" uz nacistički pozdrav i palili navijačke baklje, kao i zastavu EU.

Okupljeni su uzvikivali i uvrede na račun predsednika Srbije Borisa Tadića i skandirali "Tadiću, ustašo", kao i "Ne damo Mladića, daćemo vam Tadića". Prisutni na mitingu nosili su transparente protiv NATO-a i EU.

U sukobima u Beogradu sedmoro povređenih




Skup je počeo intoniranjem himni Srbije i Rusije, a pre skupa sa razglasa su puštane pesme "Volimo te otadžbino naša" i ruske patriotske pesme.

Okupljenima se najpre, u ime mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija obratio Mihajlo Maričić koji je blagosiljao skup i pozvao na slogu sa Rusijom i očuvanje pravoslavlja.

Komandant ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije u vreme NATO bombardovanja Spasoje Smiljanić rekao je da je NATO za 78 dana bombardovanja izvršio 3.341 dejstvo na civile i civilne ciljeve, što je 40 odsto od ukupno 8.800 vatrenih dejstava.

Dodao je da je obavljeno 26.000 letova, a na nebu iznad Srbije svakog dana je prosečno bilo 230 borbenih aviona, a nekada i po 500 aviona.

"U 2.300 napada lansirano je 415.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom i oko 350.000 kasetnih bombi. To je zločin koji ne smemo zaboraviti", rekao je Smiljanić.

Okupljeni aktivisti Obraza su na to uzvikivali ime trogodišnje devojčice Milice Rakić koja je poginula od NATO bombi, a zatim i "Ubij zakolji, da Šiptar ne postoji" i "Ubij, ubij, Šiptara" uz nacistički pozdrav. Zoran Kontić iz organizacije "Svetozar Miletić" podsetio je okupljene da Srbi nemaju ništa sa nacizmom i da su upravo Srbi najviše stradali od nacista.

U sukobima u Beogradu sedmoro povređenih




Kontić je rekao da su "srpska vlast i srpski mediji poslednje dve bombe bačene na Srbiju".
"Našu vojsku pripremaju da ratuje za račun naših neprijatelja, a našu odlično opremljenu policiju spremaju za rat protiv sopstvenog naroda", rekao je Kontić.

Prilikom obraćanja akademika Mihajla Markovića simpatizeri obraza vikali su "Marš iz Srbije, crvene krvopije", "Živela kraljevina Srbija", "Bando crvena" i pevali četničku pesmu "Od Topole do Topole, pa do Ravne gore".

Jedan od organizatora skupa Vladimir Kršljanin zamolio je "braću Srbe iz Obraza da ne idu mimo svih", ali su oni i njemu uzvratili: "Nećemo komuniste" i uzvikivali "Svetosavska Srbija".

Nekadašnji poslanik ruske Dume Sergej Baburin zauzeo se za "preporod i uskrsnuće velike Srbije" sa Kosovom i istakao da i Republika Srpska ima pravo na nezavisnost i ujedinjenje sa Srbijom, dodavši da će Rusija "uvek pomagati velika dela Srba".

Predstavnik stranke Jedinstvena Rusija Konstantin Zaturin ocenio je da će Srbi povratiti sve što su izgubili, a da će se Rusi vratiti, ali "ne samo sa jednim bataljonom" sa kojim su došli u Prištinu posle NATO bombardovanja 1999. godine.

Nekadašnji držvni tužilac SAD Remzi Klark rekao je da je NATO bombardovanje iz 1999. godine agresija na Srbiju, poput nacističkog bombardovanja 1941. godine i savezničkog bombardovanja 1944. godine.

"NATO je bombardovao bolnice i mostove i mora biti ukinut. Agresija je vrhunski ratni zločin. Koliko će još ljudi biti ubijeno da bi NATO opstao? Ubijaju u Avganistanu, u Iraku uništavaju kolevku civilizacije. Miloševiću, Karadžicu i Šešelju se u Hagu sudi zbog zločina NATO-a", rekao je Klark i dodao da multinacionalne korporacije svakodnevno isisavaju nacionalno bogatstvo Srbije.

Okupljenima se između ostalih obratio i general Leonid Ivašov, tokom čijeg govora su okupljeni uzvikivali "Srbija, Rusija, ne treba nam Evropska unija".

Skup na Trgu Republike završen je paljenjem zastave EU, a onda se deo učesnika uputio u divljanje ulicama grada.

(Agencije/MONDO)

[*Mew - S.w.E.e.T*]

Bajdner: Amerikanci ne znaju šta se dogodilo 1999.
Autor: Tanjug | Foto:Ilustracija | 25.03.2009.

U pismu upućenom srpskom narodu povodom 10. godišnjice NATO bombardovanja, američki novinar Dejvid Bajdner poručio je da veruje u pamćenje naroda, ali da samo može da se nada da će 24. mart 1999. biti pohranjen i u pamćenje Amerikanaca.

Dugogodišnji dopisnik Njujork Tajmsa iz Beograda naveo je da je pročitao da su "neki Srbi već zaboravili" šta se toga dana dogodilo i naglasio "da većina Amerikanaca ne zaboravlja Dan nezavisnosti 1776. godine", ali da je malo onih koji se sećaju dana kada je NATO napao SRJ.
"Amerikanci nisu ni mogli da zaborave 24. mart 1999, jer nisu ni znali šta se na dalekom jugoistoku Evrope tog dana dogodilo zaslugom Američkih oružanih snaga. Promaklo im je da je započelo bombardovanje Srbije koje je trajalo do 10. juna te godine", naveo je on u pismu koje je sinoć pročitano na Nacionalnoj akademiji u Centru "Sava", kojom je obeležen Dan sećanja na žrtve NATO agresije pod sloganom: "Srbijo Pamti".

Prema Bajdnerovim rečima, Amerikanci ne znaju da je više od 3.500 ljudi ubijeno, a više od 10.000 ranjeno tokom bombardovanja, koliko je bačeno kasetnih bombi i municije sa osiromašenim uranijumom.
Vojni veterani koji su učestvovali u sukobima u Persijskom zalivu, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, imaju 14 puta više hromozomskih abnormalnosti u svojim genima, podsetio je on. Lekari u bolnici u Kosovskoj Mitrovici konstatovali su 2001. godine da se od 1998. broj obolelih od malignih oboljenja drastično povećao. Koalicija za zabranu kasetne municije i Norveška narodna pomoć objavili su da je u Srbiji ostalo više od 2.500 neeksplodiranih kasetnih bombi koje predstavljaju neposrednu opasnost za oko 160.000 ljudi.

"Možda je narodno pamćenje kao uranijum, njegova moć je dugotrajna, kao kada se koristi u municiji", ukazao je istaknuti američki novinar i poručio da veruje da će 24. mart 1999. dugo opstati u sećanju Srba.
"Mogu, međutim, samo da se nadam da će 24. mart 1999. biti pohranjen i u sećanju Amerikanaca i tamo opstati", poručio je Bajdner.
Nacionalnoj Akademiji prisustvovao je i slavni reditelji i glumac, Nikita Mihalkov koji je rekao da je avionom doleteo u Beograd, "samo na dva sata", jer jednostavno nije mogao da ne dođe.
Ruski oskarovac je poruku Srbima sveo na tri rečenice: "Nema sreće bez ljubavi. Častan čovek je sretan. Sloboda je najveći dar od Boga. Vi ste srećni, časni i slobodni".


blic

Ko je ovde lud, a ko blesav?

[Ch]

Oni su blesavi a mi smo ludi

[Maestro]

NATO još ubija

KOSOVSKA MITROVICA - Od NATO agresije do danas svake godine broj obolelih od karcinoma povećava se za oko 40 odsto u odnosu na prethodnu - upozorava kosovsko-mitrovačka NVO zvučnog imena „Milosrdni anđeo“. Porast malignih oboljenja je ogroman, a država se neadekvatno odnosi prema tom problemu.
Ukupan broj obolelih na celom Kosovu i Metohiji je nemoguće odrediti zbog teškog funkcionisanja zdravstvene službe, transporta i dijagnostike, usled čega se veliki broj obolelih leči u Kragujevcu, Nišu ili Beogradu.
Genocid
Doktor Nebojša Srbljak, predsednik NVO „Milosrdni anđeo“ već devet godina dokazuje da je „epidemija“ karcinoma i malignih oboljenja na Kosovu i Metohiji direktna posledica radioaktivnog otpada iz nuklearnih centrala koji su zemlje Zapadne alijanse, da bi ga se oslobodile - izručile na ovo područje. Najugroženiji su oni - kaže dr Srbljak - koji su se u trenutku gađanja nalazili blizu mesta eksplozija. Međutim - objašnjava on - taj radioaktivni materijal javnosti najpoznatiji kao osiromašeni uranijum nije imao gde da nestane odmah nakon što je eksplozija završena. On je ostao tu. Ušao je u lanac ishrane, u zemljište i vodu.
Postalo je opštepoznato da najrazvijenije države, članice NATO pakta sa SAD na prvom mestu, ne znajući kako drugačije da se oslobode svog radioaktivnog otpada, koriste razne „mirovne misije“ širom sveta, kako bi ga izručila na slabije razvijene zemlje.

Dokaz da je to praksa i na drugim mestima gde je NATO alijansa „zavodila red“ je i jedan nedavno dobijeni sudski proces koji je italijanski vojnik vodio protiv svoje države, zbog toga što ga je bez zaštitne odeće poslala u mirovnu misiju u Somaliju, za koju se znalo da je kontaminirana oblast. Vojnik je, dakle, na sudu dokazao da je karcinom koji je dobio direktna posledica municije sa osiromašenim uranijumom.
Još jedan dokaz, da su glavni vinovnici NATO agresije znali šta rade i da im se osiromašeni uranijum nije „omakao“ je i to, da radioaktivna municija nije nijednog trenutka upotrebljavana u oblasti, gde je kasnije podignuta najveća američka baza - „Bondstil“.
Radioaktivna municija
A ono što indirektno dokazuje da je čitava akcija bila smišljena i da bi se bombardovanje Srbije trebalo nazivati genocidom ili makar pokušajem genocida, jeste i to da su za čitavo vreme boravka na teritoriji Kosova i Metohije američki vojnici sve namirnice, uključujući i vodu, dobijali iz Amerike. Oni su znali da je radioaktivnost ogromna i da je unošenje hrane i pića proizvedenih na ovoj teritoriji, veliki rizik.
Na pitanje da li bi onda srpski vojnik, po logici dobijenog spora italijanskog vojnika koji je tužio svoju državu, trebalo da tuži Republiku Srbiju, koja ga je poslala da ratuje na kontaminiranoj teritoriji, ili bi ipak i srpski vojnik i srpska država trebalo da tuže NATO pakt za svesno bacanje radioaktivnih materija na čitavo područje.
O tome za doktora Nebojšu Srbljaka nema nikakvih dilema:
- Apsolutno treba da odgovaraju učesnici bombardovanja, zato što je upotrebljavana municija za koju se znalo da je radioaktivna.
Sa druge strane, objašnjava doktor Srbljak, naši ratni veterani nemaju razloga da tuže svoju državu, jer ih ona nije poslala u područje koje je pre toga bilo kontaminirano.
Albanski političar, Bajram Redžepi, jednom prilikom je dao ciničnu izjavu kako će u svakom eventualnom sporu sa državama NATO pakta Republika Srbija morati da ćuti, da u protivnom nju samu ne bi tužili njeni borci.
- Ta izjava je besmislica - ponovio je Srbljak - jer u trenutku odlaska na ratno područje to područje nije bilo kontaminirano.
Ogroman broj Albanaca iz područja Peći i Đakovica je takođe obole i u ovom trenutku većina njih traže pomoć u beogradskim bolnicama. Posle njih, najbrojniji su italijanski vojnici koji su se zadržavali na teritoriji KiM najviše po 6 meseci. Prosto je nemoguće da odjednom svi dobijaju istu vrstu bolesti.
Informacije od albanskih kolega Srbljak dobija na nezvaničnom nivou, a o stanju u albanskim sredinama saznaje uglavnom od novinara koji razgovaraju sa obe strane. Za porast i uzroke malignih oboljenja posebno su zainteresovani italijanski listovi, mnogo više nego srpski, a još manje albanski - saznajemo od Srbljaka. - Albanci imaju ogroman problem, jer oni ne mogu sada da tuže one koji su im podarili državu.
Rodoljubi prosjaci
Sledeći problem kojim se malo ko bavi u Srbiji jeste i činjenica da većinu obolelih od karcinoma na Kosovu i Metohiji čine muškarci srednje dobi, koji su uglavnom i hranitelji svojih porodica, a po čijoj smrti porodice ostaju nezbrinute, pošto ne postoji nikakav socijalni program koji bi ih zaštitio.
Po statutu, organizacija „Milosrdni anđeo“ zalaže se za to da se na Kosovu i Metohiji omoguće sredstva za rano otkrivanje raka, za prevenciju i lečenje.
Ali, pored toga, doktor Nebojša Srbljak ne propušta priliku da skrene pažnju na to da je Srbija kao država pokazala premalo interesovanja za žrtve očiglednih posledica bombardovanja i da ih ona sama gura pod tepih, u strahu da se ne zameri državama koje su članice Evropske unije.
- Ako već niko ne sme da pokrene pitanje smišljenog izbacivanja otrovnih, radioaktivnih materija i da ga nazove genocidom, kao što jeste, s obzirom na to da se zna da radioaktivno oružje ima prolongirano dejstvo i za nas se bombardovanje nije završilo - reči su koje doktor Srbljak najčešće ponavlja učestvujući u raspravama na ovu temu. - Država bi barem trebalo da ima ono što sve države na svetu imaju, a to su bolnice za ratne veterane. Ustanove koje će brinuti o njihovom fizičkom i psihičkom stanju, jer su oni populacija koja je jako puno stradala tokom rata, a odrekli smo je se pod izgovorom da je nekolicina radila stvari koje nikome nisu na čast. Zaboravili smo da se radi o ljudima koji su učestvovali u domovinskom ratu, to su bili dobrovoljci i rezervisti, ljudi koji nisu hteli da dezertiraju i koji su sada na stubu srama jer su se „drznuli“ da ratuju protiv nekoga ko im zasipa zemlju bombama. Država se prema njima odnosi kao da su razbojnici i dopušta da njihova deca budu prosjaci.   

Glas javnosti

[Maestro]

Zalosno

[miodrag-vr]

zapamtili smo im