Slonov rodjak
Da li je na prostoru današnjeg Zaječara, 20 miliona godina pre nove ere, živeo deinoterijum, preteča današnjeg slona, težak između 15 i 18 tona, znaće se tek nakon detaljne naučne analize.
Ali, fosilni ostatak trosegmentnog zuba i deo kosti, koji su do sada pronađeni u ovdašnjem naselju Beli breg, nedvosmisleno upućuju na to da je ova, davno izumrla praistorijska životinja, ipak, naseljavala ove krajeve.
Za mr Đorđa Ilića, eksperta za bušenje nafte i odličnog poznavaoca paleontologije, dileme nema.
Po njegovim rečima, trosegmentni zub je od svih preistorijskih životinja imao jedino deinoterijum, a i arhivski podaci se gotovo identično poklapaju sa nađenim fosilnim ostatkom.
"Ovde je, gotovo je izvesno, bila staza migracije tih gigantskih životinja, budući da su ostaci deinoterijuma pronađeni jedino na prostoru Moldavije, krajem 19. veka", naglašava mr Ilić.
Jedan od retkih sačuvanih fosilnih ostataka dalekog rođaka slona danas se čuva u Prirodnjačkom muzeju u Bukureštu.
Naš sagovornik dodaje da veruje da se pod zemljom Belog brega krije i ceo skelet deinoterijuma.
Zbog toga, ističe, naučnike čeka težak posao, jer treba otkopati nekoliko tona kostiju dalekog rođaka slona.
"U principu, današnji slon je bio prava beba u odnosu na svog dalekog rođaka”, smeje se Ilić.
"Deinoterijum je bio visok gotovo četiri i po metra. Imao je kljove u donjoj vilici, koje su mu služile za - čupanje korenja. I, najbitnije, bio je biljožder."
Ukoliko se zaista dokaže da je deinoterijum naseljavao ove krajeve, Zaječar bi, definitivno, postao jedan od svetskih centara kada su u pitanju praistorijska nalazišta, što je prilika koja se ne bi smela propustiti. Na potezu su naučnici...
Prema nekim podacima, fosil deinoterijuma pronađen je svojevremeno i na jugu Srbije, ali to nikada nije pouzdano potvrđeno.
Međutim, pronalazak ostataka preteče slona u Zaječaru mogao bi da baci potpuno novo svetlo na period od pre 20 miliona godina pre nove ere kada su ove životinje suvereno vladale zemljom.
(MONDO)
Tema: 
