:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Religija :: Tema: Malo duhovnih pesama

[Dunjusa]

Hristov put - Aleksa Šantić



Ovdje nema hrama; ovdje nigda nije
Zazvonilo zvono prazničkijeh dana;
Al meni se čini preko ovih strana
Da sam Gospod stupa i blagoslov lije.


Poljima se ovim sveto sjeme sije -
Svi su ljudi braća, plod sa jednih grana;
Tu krv pala nije sa bratskih mejdana,
Ja čujem gdje svuda jedno srce bije.


Ovdje nema hrama. Al sveta i čedna,
Tu u svakom srcu stoji crkva jedna,
Gdje se služi služba pravedna i čista...


O vi što se lažno molite u hramu,
Ne idite amo! Ostajte u sramu!
Jer tu gdje vas bude neće biti Hrista!

[Dunjusa]

"Kako otkrit Boga, strašno bezobličje?
Reći: tu počinje, ovde okončava?
Početak i kraj su reči bezumničke ...
On je krst na zemlji, i Hristos se zove.
Van zemlje on je neimenljiv ...
Dušo, biti znači voleti. Bog jeste
vrhovno beskrajno biće, zboreć: Volim. "

Viktor Igo

[Dunjusa]

БАДЊЕ ВЕЧЕ


Вечери света, хоћу ли те и ја
Славити пјесмом радости и среће?
У моме оку, ево, суза сија,
И моје ране постају све веће.

Твој златни поход и убогу годи,
И види Бога у часима овим;
Нада мном само мрак студени броди,
И душу бије немирима новим.

У пустој соби сам, кô сјенка бона,
У себи слушам звук погребних звона
И стискам срце јадно и кукавно.

Вечери света, дођи! Тихо, тише!
Јер овдје нико не чека те више —
Сви моји мили заспали су давно.

1904.
Aleksa Šantić

[Dunjusa]

Jer milosrđe, samilost, mir i ljubav
To je Bog, naš otac dragi,
i milosrđe, samilost, mir i ljubav
To je Čovek, njegovo dete i njegova briga.

Jer milosrđe ima ljudsko srce
samilost ljudsko lice.
Ljubav ljudski oblik božanstven,
a mir ljudsku odeću.

Vilijam Blejk, Božanska slika (Pesme nevinosti, 1789)

[Dunjusa]

Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?

Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?
Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer;
ja sam tvoj krčag pun do vrha
(pa da se prospem? da se skrham?);
ja sam ti smisao i svrha,
ti sa mnom gubiš razlog svoj.
Imati nećeš posle mene
nijednu kuću gde ti mogu
šaptati reči zanesene
topao pozdrav, prisno hvala.
Ja ću sa umornih ti nogu
spasti ko somotna sandala.
Spašće ogrtač golem tvoj.
Tvoj pogled, što ga vazda čeka
moj obraz kao jastuk mekan,
doći će tada iz daleka
da mene traži i ne nađe
i klone kada Sunce zađe
kraj stranog stenja, tuđih smreka.
U meni zebnjom zvoni jeka:
šta ćeš da činiš, Bože moj?

Rainer Maria Rilke

[Dunjusa]

Uberi dan, jer taj dan si ti!
Jedni, s očima uprtim u prošlost
Vide ono što ne vide; drugi, uperivši
Iste oči u budučnost, vide
Ono što se ne može videti.

Zašto postavljati tako daleko ono što je blizu --
Pouzdanje naše? Ovo je dan,
Ovo je sat, ovo je tren, to je to
Što jesmo, a to je sve.

Večito protiče beskrajni sat
Što nas proglašava za ništavne. U istom dahu
I živimo i mremo. Uberi dan,
Jer taj dan si ti.

Fernando Pesoa

[Dunjusa]

Mak Dizdar:
Sunčani Hristos



Ni život ni smrt ne pripada meni
Ja sam tek onaj koji je u sjeni
Onog što u vremenu se
Ovremeni

Ovdje je prisutan onaj
Kome zavidješe crni zakonici
Objesiše ga u šesti čas onoga dana
Pred njegovim čudom zanijemiše žreci i vojnici
Kad veza ih za zemlju suncem svoga krsta
Raširivši ruke od prsta do prsta
On pobijedi
Smrt

Smrt ga tražaše al ne nađe ništa
Ne nađe ni kosti ni meso ni krvi
Ostao joj samo obris znameni
I prvi
Put za nešto smrt zube nije imala
Gle kako sad bezglavo skače
Plače i rida očajna
I mala

Ni život ni smrt ne pripada meni
Ja sam samo onaj koji je u sjeni
Onog što mu smrt ne mogaše ništa
Onog što pretoči se u stub
Sunčani

Ja sam samo onaj što iz svoje jeseni
Iz zatoka tvari iz te tvarne muke
U ona daleka sunčana počivališta
Pruža Ruke