:: MojForum.net :: > :: Talenat :: > :: Književnost :: Tema: Nasi stihovi

[ninnasmart]

Ja cu zapoceti svojim stihovima, a vi nastavite...pa mozda jednog dana izdamo knjigu

Rekom suza izgubih dah.                                         
Dozvah oblak                                                                   
I nastade mrak.                                                               
Mislima crnim ubih suncev zrak.                                 
U sumi bez kraja,                                                           
divlje zveri
I moj nesigurni korak.
I bol,sto oduzima svest.
Krvavih ociju
vidim senke samo.
I samrtnu kociju,
koja vodi,tamo.
Da’l po mene stizu,
 ili mi se cini.
Misli mi se nizu,
o zivotu,smrti,sudbini.
Ne,jos uvek je rano.
Stanite! Idite!
Ne dolazite ovamo!
Vidim zrak..
Onaj isti sto ga ubih,
ponovo se rodi.
Rasprsih oblak,
a sunce mi pruzi ruku,
ka svetlosti da me vodi.
Da, tamo ici zelim!
Gde oblaci beli,
gledaju obris svoj.
Gde imam s kim da delim
  srecu,radost…
I uzivam..
Uzivam do beskraja u lepoti toj.
                                        Ninna Smart
 Slatke reci

O,slatke reci,sto parate srce moje.
Mogu li u vas verovati,
Kad znam da mnogo takvih postoje.
Sta znaci, ljubim te, reci.
Sta znaci, nedostajes mi
Ako ces od mene pobeci.
Dug je put do ljubavi.
 A slatke reci vetar odnese,
Ako ih ne izgovori,onaj pravi.
O, slatke reci,
 lep mi je sa vama dan.
Mogu li u vas verovati,
Kada znam, da vi ste moj san.
Sta znaci, nekom biti sve.
Sta znaci ljubav staklena,
Koju, ako je ne cuvas ,
Polomis i ostanes bez nje.
                                Ninna Smart

[PLAVI TON]

Zanimljivo...na momente...kada slikas dusom...

[Antigona]

KLETVA

Zakljucaj se u mene;
zakopcaj tvoje vreme
vremenom mojim.
Potoni u moje dno
vazduha da nemas,
sebe da ubijes u mojoj
tami.
Grc u grcu nestajanja
u tvom i mom
vapaju prokletnika.
Tu,u kriku da ti se
vristeci cerim
vestichje zlurado,
osvetnicki zlokobno.
Ranjen mojom ranom,
zguzvan mojim besmislom
izdahni.
Ostani mrtva ptico
da nikada ne poletis.
Cvili jaukom nesretnika,
goreces u mome paklu
zauvek.

Jasmina Popovic

[Antigona]

Snaga uragana

Zatvorila sam svoj krug.
Presla sam trnjem posute staze.
Bila sam ljubavnica i drug,
dozvolila sam da me zgaze.

Izasla sam iz tisine,
dosegla sva dna i visine.

Slusam muziku ovog zivota
koja upravlja kretanjima
svih vremena i prostora
besprekidno, istovetno.
Gubim se u svojim lutanjima
grlim ravnice, cuvam vrletno.

Gusim zvuk koji istice
iz moje providnosti.
Pokrivam se
milostivim velom
prolaznosti.
Trazim se u poniznosti
predajem se razbludnosti.

Tvoje usne krvnika i ljubavnika
trazim u zamenu za kaznu i bol.
U nagomilanom secanju-Tebe zelim
moje si predskazanje i mora.
Cemu se u camotinji veselim
kad mi je srce tvrda kora.

Moj urlik uragan,
moj jecaj tek suma gusta-
hor ptica zloslutnica
sto dolazi uzalud.
Ostaju sva moja polja pusta
da zivim, zgazeni trud.

Ne zelim okrutnoj sudbini
jos da se poklonim i predam.
Ziva sam-u vrisku padam
ziva i dusu ne dam.

Jasmina Popovic

[Antigona]

Vekovi

Kroz koliko sam koracala vekova,
Koliko sam okajala grehova?
Gde su me stizala stradanja,
Kako sam gubila nadanja?

Borila se grcevito,
Ili se predavala munjevito?
Stazama hrabro stupala,
Ili u ocaju jaukala?
U bespucima se gubila,
Sanjala,volela I ljubila…?

Sta me to napred gonilo,
Sa koje me zvezde strmoglavilo i slomilo…
Da zastanem,stanem I ostanem,
Led il’ vatra da postanem?

Sazdana od snage uragana,
Ili krvava od neprebolnih rana?

Krstavali me krstom radovanja,
Ili mi u pletenice upleli latice samovanja?
Umivali me vodama bistrih izvora,
Ili me dojili mlekom iz najdubljih ponora?

U povojnicu crvenu nit beskraja utkali I voleli,
Ili mi kolevku zanjihali pa prokleli?

Niz koliko sam provalija klizila,
Koliko visova nadvisila?
Ka kojoj tamnici me staze vodile,
Koje me vile volele,spazile I oslobodile?

Da sanjam,ljubim I volim…
Bol svoj da u nedrima gajim I bolim…
Da ne prebolim...

Jasmina Popovic

[Antigona]

Da si me juce pitao

Da si me juce tiho upitao
dok si mojim slutnjama skitao,
od kojih sam satkana stradanja,
skinula bih crnu maramu padanja
i sebe klela onako bez duse
dok se oko mene nebesa ruse.

Proklinjala sebe kao sto znaju
da proklinju zene u mom kraju.
Naricala bih,jaukala,cupala kose
zvala demone da me nose,
nekud gde nema sunca ni sjaja
nekud,samo sto dalje od raja.

Juce da si me pitao radoznalo
sta je to sto mi se nije dalo,
rekla bih usnama punim otrova
da sam iznikla iz korova,
da padam,gubim i stradam,
rodjena o jadu svom da se jadam.

Da me juce pitanje cekalo
srce bi krvlju mojom plakalo.
Odgovorila bi ti dusa nestala
da je da veruje prestala.

*******

Jasmina Popovic

[plutonac]

wow! je li ovo tvoja poezija? bas je jaka,duboka i nabijena emocijama.. svidja mi se

[Antigona]

wow! je li ovo tvoja poezija? bas je jaka,duboka i nabijena emocijama.. svidja mi se

Plutonac, hvala... moji su stihovi, naravno...potpisala sam ih svojim imenom, obzirom da ih inace potpisujem kao Slovenska ( moj najdrazi i skoro jedini pseudonim koji koristim ).

Hvala od srca 

[plutonac]

nema na cemu,kuckaj nam jos  ako jednog dana izdas knjigu,znaj da cu kupiti par primeraka 

[Antigona]

nema na cemu,kuckaj nam jos  ako jednog dana izdas knjigu,znaj da cu kupiti par primeraka 

Hvala...hvala...