Plaze koje nestaju

  • Odgovora: 0

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

*

Van mreže Ch

  • ******
  • 12 178
  • Zahvaljeno: 25 puta
  • 167
  • Pol: Muško
  • The start!
    • Facebook
    • Twitter
Plaze koje nestaju
« poslato: 10:38:10, 07.Okt.2010. »
Plaže koje nestaju

Odroni, zagađenje, podizanje nivoa mora, prekomerna izgradnja i iskorišćavanje peska samo su neki od razloga uništenja najlepših svetskih plaža. Izabrali smo nekoliko mesta koja bi mogla da ostanu samo u sećanju.

Maldivi

Jedinstven niz koralnih grebena, na kojima su neki od najluksuznijih svetskih hotela, uskoro bi mogao da ode ispod nivoa mora, ako se ne zaustavi podizanje nivao okeana izazvano globalnim zagrevanjem. S prosečnom nadmorskom visinom od oko jednog metra, Maldivi bi, prema procenama stručnjaka, mogli da završe pod morem do kraja ovog veka. Neki obalski geolozi, međutim, predviđaju da će se ostrva sastavljena od korala regenerisati brže od rasta nivoa mora. Ali podizanje temperature okeana, što je još jedna posledica globalnog otopljavanja, sprečava razvoj korala. Predsednik Muhamed Našid je zato najavio da će Maldivi do 2020. postati prva ugljenično neutralna nacija izgradnjom vetrenjača, kilometara solarnih panela i donošenjem ostalih ekoloških mera.

Goa

Iako ima oko 7000 kilometara obale, Indija ne privlači posetioce svojim predivnim plažama koliko hramovima i palatama. Razlog je možda i u tome što joj je obala toliko zanemarena. Čak 25 odsto obale bori se s erozijom izazvanom podizanjem nivoa mora, odvoženjem peska i izgradnjom stotina novih luka. U popularnoj Goi, bivšoj portugalskoj koloniji, koja se proslavila kao enklava hipija i mondensko turističko odredište, taj problem možda najviše dolazi do izražaja. Gotovo cela obala je erodirala, a na nekim plažama nestalo je i po 20 metara tla. Lokalna vlast se za pomoć obratila državi, a aktivisti ukazuju da je uzrok tome izgradnja velikih luka i uništavanje vegetacije uz obalu te da se ekološka pitanja podređuju ekonomskim interesima.

Phu Quoc, Vijetnam
Mirno tropsko ostrvo uz severozapadnu obalu Vijetnama oaza je gotovo praznih belih pješčanih plaža, neasfaltiranih puteva i jednostavnih bungalova, bez masovnog turizma. Iako ga posetioci opisuju kao potpunu suprotnost razvikanom Puketu, vijetnamska vlada tu planira da napravi upravo „novi Puket". Poslovni plan, koji je predstavio vijetnamski premijer, na Phu Quocu predviđa turistički centar, međunarodni aerodrom, luke, kockarnice i sedam miliona turista do 2030. To je značajna promena u odnosu na 162.000 gostiju, koliko je ostrvo primilo u prvih osam meseci prošle godine. Vlada navodno ne odustaje od očuvanja prirode, ali su šanse da Phu Quoc ostane netaknut vrlo male.

Saugatuck Dunes, Mičigen
Saugatuck je samo 140 kilometara udaljen od Čikaga, ali poseta tom turističkom mestu lako može da se doživi kao putovanje kroz vreme. Uz mnoge čari, tu su i retke peščane dine koje je talasima stvorilo jezero Mičigen. Predsednik udruženja za zaštitu dina Dejvid Svon, međutim, tvrdi da su se slične dine pre dvestotinak godina mogle videti i na evropskim obalama. Strah od uništenja tog jedinstvenog prirodnog fenomena dodatno je pojačala namera da se nedaleko od 'parka dina' izgradi 30-ak kuća, golf-teren, marina i mali hotel, koji bi zauvek promenili okolinu. Da bi zaštitile prirodu, lokalne vlasti pokušale su da spreče investitore, ali oni su ih zasuli nizom tužbi. Na isti način investitori su izrazili nezadovoljstvo i kada su dine uvršćene na popis ugroženih mesta.

Maroko
Pomislili bismo da pustinjska zemlja poput Maroka ima dovoljno peska za sve, ali krađa peska uobičajena je na marokanskoj atlantskoj obali.
Mašine kopaju rupe u peščanom tlu da bi ga iskoristili za izradu cementa, ostavljajući iza sebe kratere poput onih na Mesecu. Veće krađe peska zabeležene su u tridesetak zemalja, među kojima su Kambodža, Jamajka i Australija, ali stručnjaci upozoravaju da je najkritičnije u Maroku, gde se pesak naveliko vadi već godinama. Pored malih morskih gradova Laračea i Kenitre, na primer, dine su potpuno uništene. Osim što uništava obalu i podmorje, posebno kornjače i ptice koje se gnezde kraj mora, vađenje peska čini ta područja neprikladnim i za turizam.

Mullins Bay, Barbados
Većina karipskih ostrva u određenom stepenu je zahvaćena erozijom. Kao zemlja koja zavisi od turizma, Barbados je svestan da mora da zaštiti svoju obalu, ali neki pokušaji su samo pogoršali stvar. Lokalni čuvari prirode smatraju da je eroziju pojačao sastav morskih zidova i brana podignutih uz zapadnu obalu s mnoštvom luksuznih vila i skupih hotela. Ali, vladina agencija za kontrolu erozije podržava svoj projekat i za sve krivi globalno otopljavanje. Porast nivoa mora i oluje sigurno igraju ulogu u tome, ali ako želi da zaštiti svoje obale, Barbados bi takođe trebalo da uravnoteži zahteve razvoja s očuvanjem prirode.

Izvor: Pressonline


 





 

Brzi odgovor Vam omogućava da pošaljete poruku bez učitavanja nove stranice.

Upozorenje: u ovoj temi nije pisano već više od 365 dana.
Ukoliko niste sigurni da želite da odgovorite, razmislite o pokretanju nove teme.


Maksimum znakova 20000; preostalih znakova: 20000

Related Topics

  Naslov teme / Započeo Odgovora Najnovije:
6 Odgovora
4216 Pregleda
Najnovije: 22:00:40, 11.Feb.2011.
mikan
3 Odgovora
1002 Pregleda
Najnovije: 13:59:27, 07.Maj.2013.
Alicia
6 Odgovora
686 Pregleda
Najnovije: 19:07:00, 25.Sep.2014.
Old Boy