:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Zdravlje :: > :: Zdrav zivot :: (Moderator: pg crna gora) Tema: Hrana za bolje pamcenje

[Ch]

Hrana za sive dečje ćelije

Sivim ćelijama su, kao i ostalim delovima organizma, neophodne hranljive supstance, kako bi mogle da se razvijaju, a samim tim i pospeše rast mozga, pogotovo dece. Određena hrana koju bi deca trebalo češće da jedu, može u ogromnoj meri pozitivno uticati na moždane funkcije i pamćenje. Mozak je, sam po sebi, jako zahtevan ljudski organ i gotovo je uvek "gladan", i to ne samo znanja već i ugljenih hidrata iz hrane koju koristimo. Zato treba voditi računa o onome čime hranimo naš mozak jer, ukoliko mu dajemo samo "brzu hranu", neminovno je da će se osetiti i posledice.

Mleko i jogurt izuzetno su bogati proteinima i B vitaminima i imaju presudnu ulogu u uvećanju moždanog tkiva, nerava i enzima. Mlečni proizvodi (u raznim oblicima) imaju efekat kao i energetski - oni mozgu daju neophodni energetski "udarac" količinom proteina i ugljenih hidrata koje sadrže. Skorija istraživanja pokazala su da je manjoj deci i tinejdžerima, za normalan razvoj, neophodna količina vitamina koja je 10 puta veća od one koja se doskora preporučivala. Naročito se preporučuje vitamin D, veoma bitan za nervni sistem i procese koji učestvuju u obnavljanju naših moždanih ćelija.

Ribe su nepresušan izvor masnih kiselina iz grupe omega-3, izuzetno bitnih za decu, jer utiču na rast mozga i njegovo bolje funkcionisanje. Dokazano je čak da ljudi koji u većoj meri koriste ove kiseline bolje prolaze na testovima mentalnih sposobnosti od ostalih ljudi. Svaki put kada vam se prijede riba, neka vaš prvi izbor bude losos, jer je najbogatiji hranljivim sastojcima. I tunjevina obiluje masnim kiselinama, ali u mnogo manjoj meri, pa se zato preporučuje losos.

Pahuljice i ovsena kaša poznate su veoma hranljive namirnice za mozak i sive ćelije. Bogate vlaknima, brlo su korisne za malu decu, jer drže mozak "sitim" tokom jutra i većeg dela vremena u školi. Izvor su vitamina E, vitamina B, kalijuma i cinka - koji obezbeđuju da nam radi ne samo mozak već i čitav organizam.

Pasulj daje energiju koja potiče direktno iz proteina i složenih kalorija, kao i iz vlakana, vitamina i minerala. Zbog toga je pasulj neprevaziđen u održavanju energije i misaonih funkcija dece. Pored pasulja, preporučuju se i grašak i boranija.

Jaja obiluju proteinima, što je mnogima već odavno poznato. Žumance je naročito bogato kolinom - supstancom koja poboljšava pamćenje. Čak i ako niste neki ljubitelj jaja i žumanaca, pokušajte da ih što češće uključujete u obroke, i to na razne načine. Dobar početak je da ono što se inače smatra dobrim doručkom - pržena jaja i tost - pokušate da prebacite za večeru.

Ovo su samo neke od namirnica koje se preporučuju za bolji rast i razvoj moždanih vijuga dece, a na vama je izbor načina njihove pripreme.


Krstarica

[rada]

Hrana za mozak
Petak, 3. jul 2009. 10:12    

Ko želi mentalno da ostane dugo u formi mora da obrati pažnju na pravilnu ishranu, objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer, koji posebno ukazuje na delotvornost salata, morske ribe i orašastih plodova.
"Brejnfud" (Brainfood) je novi moderni naziv za supstance koje su potrebne mozgu, u koje spadaju vitamin C, koji pospešuje rad sivih ćelija, a koga najviše ima u citrusnim plodovima, jabukama, jagodama.

Sa B vitaminima, magnezijumom i kalijumom, banane deluju smirujuće, čime stvaraju dobru podlogu za promišljeno donošenje odluka.
Za brzo i koncentrisano učenje preporučuju se brokoli, bogati glukozinolatima, karotinoidima sa gvožđem i kalcijumom.
Pored toga, tvrdi Bankhofer, naš mozak ima potrebu za stalnim unošenjem lecitina, koga ima u jajima, proizvodima od soje i u mlečnim proizvodima.

On kaže da morska riba kao što su losos, skuša, tuna i haringa podstiču koncentraciju.
Karotinoidi u paprici takođe podstiču rad mozga, tako da profesor Bankhofer tvrdi da je dovoljno da se sa na pola presečene paprike upije sok.

Zelena salata, spanać i kupusasto povrće snabdevaju mozak bioaktivnom supstancom hlorofil koja pomaže da udahnuti kiseonik duže ostane u moždanim ćelijama i time bude bolje korišćen za mentalne aktivnosti.
Naučnici tvrde da je za rad mozga neophodno dovoljno unošenje vode, jer "ko unosi malo tečnosti, ne može da razmišlja jasno i može da postane depresivan ili agresivan", tvrdi Bankhofer.

(Tanjug)

[Astro-girl]

Riba, borovnica, kukuruz, psenica, jabuke