:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Obrazovanje :: > :: Fakultet :: Tema: Zakon o visokom obrazovanju

[elenica]

Samofinansirajući studenti neće morati da jure uslov

Samofinansirajući studenti ubuduće neće morati da jure uslov za narednu godinu.Fakulteti više neće samostalno određivati visinu školarine, već će za svaku korekciju cenovnika morati da dobiju saglasnost države.I ove godine 48 ESPB bodova biće uslov za upis naredne godine.
Ovo su neki od predloga izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji su juče dostavljeni Senatu Beogradskog univerziteta. U narednih mesec dana svoje primedbe izneće i predstavnici ostalih univerziteta u Srbiji, tako da će zakon biti usvojen tek na leto. Međutim, ukoliko ne bude bitnijih promena postojećeg predloga, ukinuće se donja bodovna granica od 37 bodova za samofinansirajuće studente. Naime, oni će morati u roku koji je duplo duži od godina trajanja fakulteta da završe studije, ali više neće biti uslovljeni davanjem određenih ispita. Moći će sami da odrede kojim tempom će polagati i slušati potrebne predmete.
Takođe, već od naredne godine fakulteti će morati da dobiju saglasnost za svaku promenu cene školarine. Ono što će studente najviše obradovati jeste da je prihvaćen njihov predlog da 48 ESPB bodova ostane uslov za upis naredne godine. Predlog je da se uvede i kategorija vanrednih studenata, što je u skladu sa konceptom „doživotnog učenja”.

Predloženi su stroži kriterijumi za osnivanje privatnih fakulteta.Privatni fakulteti će svake godine morati Ministarstvu prosvete da dostave bankarske garancije u iznosu od deset odsto od ukupne školarine za upisane studente. Takođe, oni će morati da potpišu i ugovor sa drugom srodnom visokoškolskom ustanovom. Ovaj ugovor predstavlja garanciju studentima privatnih fakulteta da će u slučaju njihovog gašenja moći da nastave studije na bratskom”fakultetu.

- Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju omogućiće studentima koji studiraju prema ranijim propisima da fakultete završe do 2013-2014. godine, a studentima medicine do kraja 2014-2015. godine. Raniji predlog je bio da školovanje završe do 2012. godine, ali smo im izašli u susret - dodaje Slobodan Jauković.


izvor i ceo text

[elenica]

Za državna zvanja, državne diplome

Odluka Ministarstva prosvete da inovira Zakon o visokom školstvu tako da sudije, tužioci, lekari i prosvetari ubuduće mogu da se školuju isključivo na državnim fakultetima nailazi na različite reakcije među rektorima privatnih univerziteta.
Resorno ministarstvo, naime, pripremilo je predlog izmena i dopuna Zakona o visokom školstvu po kome se pravo na školovanje nosilaca pravosudnih funkcija, medicinara i prosvetnih radnika ekskluzivno prenosi na obrazovne institucije čiji je osnivač država. O predlogu bi tek trebalo da se izjasni Vlada, a potom i parlament.

Vlasnik i rektor univerziteta „Megatrend“ Mića Jovanović kaže za „Blic“ da je ovo frapantno loš predlog izmene zakona.
- Takav predlog izmena zakona ruinira dosadašnje napore na izjednačavanju prava državnih i privatnih univerziteta. Potpuno je bezumna ideja da se nosioci pravosudnih funkcija, medicinari i prosvetari moraju školati samo na državnim fakultetima. Ta ideja ruši zagarantovano pravo studenata na vlastiti izbor i otvara vrata mogućnosti da za nekoliko godina država propiše, na primer, da službenici u bankama moraju da imaju diplomu državnog ekonomskog fakulteta ili da profesionalni političari moraju imati diplomu Fakulteta političkih nauka - ogorčen je dr Jovanović.
Po njegovoj oceni, na ovaj način se ide ka nestajanju privatnih visokoškolskih institucija iz obrazovnog sistema Srbije.


ceo text

[elenica]

Tržište više ceni državne diplome

Država pojačava brigu o kvalitetu školovanja pravnika, medicinara, pedagoga i u oblasti bezbednosti kroz izmene i dopune Zakona o visokom školstvu. Uslovi za obrazovanje tih kadrova biće bitno pooštreni, izjavio je juče za „Blic“ dr Sima Avramović, član radne grupe za poboljšanje pomenutog zakona.
Po njegovim rečima, rigoroznije uslove će od samog starta moći da ispune državni fakulteti, a svrha izmena nije istiskivanje privatnih fakulteta. Inače, očekuje se da zakon bude inoviran najkasnije u julu, a primena počinje 1. oktobra.

Predlaže se i ukidanje sistema studiranja 3+1+1, odnosno „nemuštog“ oblika zvanja diplomirani-master. Sa četiri godine studija akademac će dobijati zvanje diplomirani (dipl. pravnik) kao što je to bilo pre uvođenja Bolonjskog procesa, a sa pet godina zvanje master, dodaje on.

Sada je problem to što oni koji su završili trogodišnje studije ne mogu da se zaposle jer Nacionalna služba za zapošljavanje ne prepoznaje njihovo zvanje koga nema u Nacionalnom okviru klasifikacija. Predloženo je uvođenje jedinstvene rang-liste za sve studente koji završavaju studije u određenoj školskoj godini, a studenti koji su upisani kao budžetski moći će da ga zadrže u zavisnosti od proseka i dinamike studiranja. Samofinansirajući će imati

Najzad, prag od 48 bodova za status budžetskog studenta ostaje naredne četiri godine, dok će 60 biti potrebno za one koji se upisuju od ove godine - kaže dr Avramović.

ceo text

[elenica]

Besplatne studije samo za najbolje

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju o kojima je parlament završio raspravu trebalo bi da stupe na snagu do kraja ovog meseca. Kad je o studentima reč, one im omogućavaju da narednu godinu na fakultetu upišu sa 48 bodova, dobijaju još jedan, šesti ispitni rok, ali i obavezu da do 10. oktobra steknu uslov za prelazak na sledeću godinu studija.

Najviše interesovanja među studentima i njihovim roditeljima izazivaju prepravke zakona koje se odnose na budžetsko finansiranje školovanja.
Ako dobije zeleno svetlo u parlamentu, na potpuno nov način se uređuje sticanje i zadržavanje prava na budžetsko finansiranje studija. Naime, student koji u tekućoj školskoj godini (nakon stupanja ove izmene na snagu) ima 60 bodova, dobija budžetsko finansiranje ako se rangira na listi najuspešnijih koju će formirati fakulteti tako što uzimaju u obzir sve studente sa budžeta upisane iste školske godine, kao i uspeh postignut na ispitima. Ko na listi ne prođe, mora da pređe na samofinansiranje. Zanimljivo je da, po predlogu Vlade, imamo restrikciju budžetskog studiranja koja se sastoji u tome da jedan student, ma kako nadaren bio, na račun države može da studira na samo jednom fakultetu.Ali, zbog zaštite interesa studenta i umanjenja efekata ekonomske krize, kako je parlamentu obrazložila Vlada, predložen je izuzetak po kome se student može finansirati iz budžeta ako u školskoj 2009/10. godini i u narednoj školskoj godini ima najmanje 48 bodova, s tim da se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta.

Šta je izmenjeno u zakonu
Ranije
- 60 bodova za upis godine
- budžetski student ostajao u tom statusu sve dok daje uslov za uslovom
- pet rokova
- fakulteti sami određivali visinu školarine
- rok za završetak je bio školska 2011/2012 godina
 
Ubuduće
- 48 bodova potrebni za upis godine
- formiranje rang liste najuspešnijih studenta (budžetskih i samofinansirajućih) za dalji ostanak na budžetu
- šest rokova
- ministarsvo prosvete daje saglasnost na visinu školarine
- rok za završetak studija onih koji studiraju po starom zakonu je školska 2013/2014godina


ceo text

[elenica]

Kraj večnom studiranju

Više od 40.000 studenata koji studiraju po starim programima studije treba da završe do 2014. godine. Ukoliko ne završe studije do isteka tog roka, ne gube pravo na studiranje, već mogu da se prebace na bolonjski način studiranja.

"Ukoliko završe po starom planu i programu za njih je to lakše, a za nas je kao državu bolje, jer se povećava broj visoko obrazovanih. Ukoliko to pak ne učine, onda će po novom sistemu imati daleko veći broj ispita", ističe ministar prosvete Žarko Obradović.


izvor