:: MojForum.net :: > :: Talenat :: > :: Književnost :: > :: Pisci :: Tema: Milos Crnjanski

[Nale 83]

Crnjanski je rodjen 26. oktobra 1893. godine u Congradu, u Madjarskoj, u osiromasenoj gradjanskoj porodici. Osnovnu skolu zavrsio je u srpskoj veroispovednoj skoli u Temisvaru. Maturirao je u temisvarskoj gimnaziji kod katolickih fratara pijarista. Godine 1913. upisao je studije medicine u Becu koje nikada nece zavrsiti. 1918. Upisuje Eksportnu akademiju. Trideset miliona neduznih mrtvih ljudi naslo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrecnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojnickoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduze zadrzao. 1919. u Beogradu se upisuje na Univerzitet gde studira knjizevnost i uredjuje list "Dan".
Prvu pesmu "Sudba" Crnjanski objavljuje u somborskom decjem listu "Golub" 1908. godine. 1912. u sarajevskoj "Bosanskoj vili" stampane je njegova pesma "U pocetku beše sjaj".
1920. upoznaje se sa Vidom Ruzic sa kojom ce se 1921. i vencati. Iste godine Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiji. 1922. je bio nastavnik u pancevackoj gimnaziji, iste godine je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
1930. za roman "Seobe" dobija nagradu Srpske akademije nauka.
Godine 1934. pokrece list "Ideje" koji sledece godine prestaje da izlazi.
U periodu između 1935. i 1941. radi u diplomatskoj sluzbi u Berlinu i Rimu. Po izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. odlazi u London. Ostaje u Londonu i zivi u emigraciji. Ovde radi razne poslove. Knjigovodja je obucarske radnje i raznosi knjige dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kucu Herods. Crnjanski usput stice diplomu Londonsog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadzerstvo.
Milos Crnjanski je u Londonu bio clan medjunarodnog PEN-kluba koji mu obezbedjuje da se na masini otkucaju njegovi romani.
1951. Uzima britansko drzavljanstvo.
U domovinu se vratio 1965 gde je i preminuo 30. novembra 1977.

[Nale 83]

Prividjenje

Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni
sto se sad, nestajuci, rasipa u prazninu
osvetlivsi mi put, i bezdan, u isti mah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i zalost, i tisinu
stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zracni, cist prah?

Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih srna
ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?
A plac mi samo vraca se, porfiru jednog zrna
sto visi, o drhcucem, zarkom, koncu, u svitanju?
Tu, tu bih,u ovom zivotu, da me oblije slap
svih divota culnih, kao pad mirisnog mleka
A cini mi se, jedna jedina, takva blista kap
nad peskom pustinja, i tla nad zemljom, daleka.

Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni
sto se sad, nestajuci, rasipa u prazninu
osvetlivsi mi put, i bezdan, u isti mah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i zalost, i tisinu
stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zracni, cist prah?

[Una]

Karikatura

O da si samo jednom
pao po ženskom telu mednom
umirao bi rado.

šareni prosjaci pdo tvojom nogom
rikali bi uzalud za Bogom.
Osmeh bi ti razočaran i blag
padao sa krsta, kao golub
beo i drag.

A da nebo zagrmi
i raspe kamenje sa puteva strmi
u deveti čas.

Oči tvoje ne bi dizo krikom.
Zaogrnut modrim olujnim vidikom
umirao bi mirno posle slasti.
Mutnim bi okom gledao po nebu,
kako tama i užas rastu.
A iz žila plavih, nabreklih od hoda

kapala bi krv i voda,
na klečeći ženski stas.