Autor: doc dr Maja Nikolić Alternativni načini ishrane su uglavnom zasnovani na tradiciji, a ređe na naučnim saznanjima. Mogu biti povezani sa različitim shvatanjima i poslovnim interesima, a nekada sa strahom od bolesti. Najpoznatiji alternativni načini ishrane su vegetarijanstvo, makrobiotika, ishrana po Heju, ćelijska ishrana (ishrana astronauta), bioishrana i dr.
Vegetarijanstvo je u svetu u porastu: posle Drugog svetskog rata oko 0,2% Evropljana je prihvatilo ovakav način ishrane, a danas ih ima 5-7%. Različiti su motivi (moralni, psihološki ili filozofski) kojinavode ljude da jedu isključivo biljnu hranu. Praistorijski čovek je bio vegetarijanac, a i mnoge istočnjačke religije preporučuju vegetarijanstvo. Vegetarijanstvo se ne slaže sa svim principimapravilneishrane. Vegeterijanska ishrana može dovesti do nedovoljnog unosa punovrednih proteina, kalcijuma, gvožđa, joda, vitamina B12 i sl. Nedostatak gvožđa pospešuje resorpciju teških metala, a kodženauzrokuje poremećaje menstruacionog ciklusa.
Postoji šest podgrupa vegeterijanstva ovolaktovegetarijanci - od namirnica animalnog porekla jedu jaja, mleko i mlečne proizvode(ne jedu meso zaklanih životinja);
poluvegeterijanci (semivegetarijanci) – jedu mlečne proizvode, jaja, živinsko meso i ribu (ne jedu crveno meso);
laktovegetarijanci – jedu mleko i mlečne proizvode;
pešovegetarijanci – jedu mlečne proizvode, jaja i ribu;
ovovegetarijanci – jedu samo jaja od animalnih namirnica.
vegani (stroga vegetarijanska dijeta) – jedu isključivo biljne namirnice (neki od njih jedu samo sirove, neki samo tzv. organski proizvedenu hranu).
Ovovegeterijanci i vegani moraju obratiti pažnju na unos vitamina D, kalcijuma, riboflavina i gvožđa, a vegani i na energetski unos, kao i unos kvalitetnih proteina, vitamina B12 i cinka. Ukoliko je dobro isplanirana (sa oko 25% više biljnih proteina), vegan dijeta može sadržati sve esencijalne aminokiseline. Ukoliko se unose samo žitarice, može može se javiti deficit lizina, treonina, a ponekad i triptofana, te ih treba kombinovati sa jezgrastim voćem, mahunarkama i semenjem.
Maloj deci i dojiljama ne preporučuje se vegan dijeta (zbog deficita vitamina D), već laktovegetarijanska i laktoovovegetarijanska dijeta. Takođe, starije osobe, iscrpljeni i hronični bolesnici ne bi trebalo da sprovode vegan dijetu.
Deficit riboflavina može se izbeći redovnim unošenjem pivskog kvasca, integralnih žitarica i tamnozelenog povrća. Vegetarijanska ishrana sadrži dosta biljnih vlakana, koja ometaju apsorpciju kalcijuma. Takođe, pojedine vrste povrća, (kao npr. spanać, blitva i brokoli) sadrže dosta oksalatne kiseline, koja može uticati na stvaranje bubrežnih kamenaca.
Kako se iz non-hem gvožđa dobija samo 1/5 gvožđa, vegani su, posebno deca i omladina, pod velikim rizikom za anemiju. Osobama na vegan dijeti preporučuje se korišćenje suplemenata gvožđa ili upotreba gvozdenog posuđa za kuvanje. Kofein i biljna vlakna ometaju resorpciju gvožđa, a vitamin C je pojačava. Veganima se preporučuju suplementi vitamina C uz svaki obrok.
Povremeni, kratkotrajni prelaz na vegeterijansku ishranu ("post"), i to posebnolaktovegetarijanstvoi ovolaktovegetarijanstvo, može biti koristan ukoliko je propisan od stranenutricioniste i pod lekarski nadzorom. Posebne prednosti vegetarijanstva su što smanjuje rizik za gojaznost, hipertenziju i ishemijsku bolest srca, kao i za opstipaciju. Iako vegetarijanska dijeta najmanje goji, ukoliko se previše jedu slatkiši, može doći do debljanja. Vegetarijanci povremeno treba da obogate ishranu ribom, mlekom, jajima ili sirom. Osim toga, važna je fizička aktivnost, navika pušenja, unosa alkohola.
Makrobiotska zen-dijeta sastoji se od 10 stepeni ishrane Nekoliko prvih stepena mogu biti medicinski prihvatljivi, a viši stepeni mogu ugroziti zdravlje, čak i život.
Sastoji se od semenki, integralnog pirinča, pasulja, pšenice, ovsa i vode. U makrobiotskoj ishrani integralne žitarice čine najmanje 50% dnevnog energetskog unosa. Supe i čorbe od raznog povrćauzdodatak morskih algi čine 5-10% dnevnog energetskog unosa. Povrće čini 25-30% dnevnogenergetskog unosa i to 3/4 kao kuvano (sa malom količinom susamovog ili kukuruznog ulja ilikuvanona pari) ili pečeno, a 1/4 u obliku salata. Mahunarke i alge čine oko 10% dnevne ishrane. Koriste se i bela riba, deserti od voća koje uspeva na području gde osoba živi i pržene semenke (5-10%energetskog unosa). Svakodnevno se piju čaj od sušenih grančica biljaka blage arome, prženog integralnog pirinča i ječma, kao i kafa od maslačka i žitarica.
Meso, mleko, jaja i riba se ne koriste. Proteini žita, povrća i leguminoza ne sadrže sve esencijalne aminokiseline. Uravnotežena ishrana se može postići samo odličnim poznavanjem kompletnog sastava svake namirnice, a zatim pravilnim namirnica.
Trudnice, dojilje i mala deca ne bi smeli sprovoditi makrobiotsku dijetu, koja je često deficitarna u kalorijama. Nedostatak energije organizam nadoknađuje razgradnjom sopstvenih proteina. Šolja mleka obezbeđuje oko 150 kcal, a za takvu energetsku vrednost treba pojesti ogromne količine voća i povrća, koje ne mogu stati u mali želudac deteta.
http://www.stetoskop.info/Vegetarijanstvo-makrobiotika-ishrana-astronauta-bioishrana--543-s5-content.htm
:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Zdravlje :: > :: Zdrav zivot :: (Moderator: pg crna gora)
Tema: Vegetarijanstvo, makrobiotika, bioishrana...
