:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[blackgirl]

Penelope,
vidi ovako, odmah da te na jednu stvar upozorim - na ovom forumu sam ja ta koja ima najveći nos, prema tome, mani se moje pozicije i traži nešto drugo na sebi!!!!
Šalim se malo, ne po pitanju toga ko ima veći nos jer sam sigurna da mi je titula zagarantovana, već po pitanju ove prethodno iznete pretnje
penelope, pa ti sem što si lepa ti si i pametna! molim da ovo uzmu u obzir svi oni momci koji misle da je ovaj spoj retko vidljiv!
šalu na stranu po drugi put, ali zaista, oduševilo me to kako si sama došla do uvida i saznanja o tome kako sama sebe vodiš i odrđavaš u tom stanju o kom se pisala. jer zaista, ti si ta koja je sebi kreirala iskrivljenu sliku o sebi ali je tvoja prednost u tome što si i ti smam toga svesna. Čak i da si u svom iskustvu imala situacije kada su te ljudi tj deca zadirkivali zbog nosa, to nije razlog da ti sebi zameriš na tom nedostatku, pardon višku   
sklonismo sebe da uvučemu u začarani krug kako si i ti sebe uvuklsa. Vidi ovov što si napisala - "ja imam utisak da je čudan i ružan(nos)", dakle nisi sigurna samo ti se čini, dalje, radiš sebi namerno one stvari koje će te uznemiriti (slikaš se iz raznih uglova - pa ni Penelope nije lepa iz svih uglova!!!), "eskiviram ljude" a ne oni tebe jer im se tvoj nos ne dopada,  i onda si opet počela da "verujem da sam dosadna ljudima" i tako dalje, sve u krug a krig se sve više i više skuplja i ti si sve dublje u sopstvenoj zamci. Ono što mene zabrinjava u ovoj situaciji jeste to da mi, iz tvoje priče, deluje kao da  ovakvim načinom razmišljanja u velikoj meri otežavaš sebi  svakodnevnicu, da dovodiš sebe u vrlo neprijatbna stanja sa intenzivnim neprijatnim emocijala i u stanje u kome se osećaš zarobljeno.
Ja apelujem na tvoju moć zapađanja i samokonrole, na tvoju moć samoposmatranja i analize  i na objektivnost u pogledu drugih ljudi. Dobro razmisli i sigurna sam da ćeš uvideti da si ti jedina odgovarna za tako nešto, da ljudi mogu koliko hoće da nam se smeju i komentarišu naš izgled ali da oni nikako nemaju tu moć da svojim komentarima dovedu do pada našeg samopouzdanja ako mi to ne dozvolimo. Zato, paraj bre oblake tim svojin nosićem da ti ja ne bih poslalla moju sliku iz profila

[blackgirl]

pitic411,

pozdrav i od mene. Čitam tvoje redove i zamisljam te koliko se rastrzana i u grču od straha da ćeš ipred nekoga od tvojih milih ljudi pući, a to nikako ne želiš jer ne želiš nikoga da povrediš svojim ponašanjem. Ti si brižna majka, savesna i požrtvovana i tvoja su deca srećna da te imaju pored sebe, naročito zbog cele situacije koja vas je pratila zadnjih godina. Samo neko ko je proživeo nešto slično i neko ko zna šta takva bolest koju je tvoj muž imao, može da pretpostavi koliko je teško sa tim izaći na kraj i živeti. Šao mi je što je tvoja porodica izgzbila bitku i što si ti ostala bez partnera a deca bez oca, ali jedno naka ti uvek bude na pameti, on je doneo tu odluku, niste vi! Da, uvek je nešto moglo da se učini, uvek postoji ono ali da smo ovako, da smo onako, da je onda.... ali čemu, čemu sve to, čemu živeti i opterećivati se prošlošću i time šta mso mogli a nismo dok današnji dan prolazi. Sve životne situacije neka nam koriste za učenej, učimo iz sopstvenog iskustva, izvlačimo pouke iz onoga što nam se desi kako bismo učinili svoju budućnost što boljom.
Ja verujem da će se situacija između tvog sadašnjeg partnera i dece smiriti jednim otvorenim razgovorom ali ti iskreno preporučujem, obzirom na način na koji su oni ostali bez oca i ti bez muža, da potažiš pomoć nekog porodičnog terapeuta. Ne znam gde živiš, ako si u Novom Sadu ja te mogu uputiti na mesta gde se to ne plaća pa mi možeš poslati privatnu poruku ovde na forumu ukoliko želiš. Ovaj predlog ne dajem zato što mislim da vi imate neki problem koji je teško rešiv već isključivo zbog osetljivosti teme i situacije koju ste vi prošli, mislim da bi neko ko bi vodio taj razgovor mogao u veliko meri da pomogne da on prođe na opšte zadovoljstvo.

[revelation09]

Mogu li da pitam nesto? Kako se sa strucnog psiholoskog stanovista tretira Tvrdoglavost?

Ja nemam tu osobinu(srecom), ali sam primjetila da mnogi naglasavaju tu osobinu , pa cak se i hvale time kao da je to neka vrlina!!! Kao da ispadaju karakterniji ako su tvrdoglavi. Takodje, mislim da ljudi pogresno poistovjecuju tvrdoglavost sa upornoscu..a to su, po meni, potpuno dva razlicita pojma!!!

Tvrdoglavost, po mom misljenju, vodi ka rigidonosti i kapricioznosti...Ne mogu da razumijem osobe koje se cvrsto 'drze' neke price, teorije, stava i nisu u stanju da saslusaju dr. stranu, a zatim i objektivno porazmisle o svemu...nego se 'zalijepe' za svoje misljenje i tacka...I pri tome se inate i namjerno ne zele promjeniti ponasanje...

Jel' ima neka literatura ili neki text iz kojih bih mogla vise o ovoj covjekovoj osobini procitati?

[netocka]

Cao, prvi put se javljam! Moram prvo reci da je super sto postoji tema psiholog online i sto neko zeli pomoci! Mene zanima da li jos neko ima stalni osjecaj krivnje? Sta god da napravim, osjecam se krivom! Npr. prije nego sto sam se udala nisam htjela zivjeti u zajednici sa svekrvom i svekrom,i to je ispala frka, znala sam da ispravno razmisljam, ali opet sam se ziva pojela i opet sam se osjecala krivom. Pricala sam o tome s prijateljicama, pa sam se opet ziva pojela sto pricam, jer sam mislila da je to pogresno, pa me opet uhvatio osjecaj krivnje. Ma sta god uradim, lose se osjecam. To je uglavnom vezano za svekrvu, jer smo imale konflikt, a inace nisam svadjalica i trudim se da ne cinim lose nikome. Ona je rekla mom buducem muzu sedam dana prije svadbe da je ljuta na mene jer je nisam nazvala, ispala je velika frka! Mene je to uzasno pogodilo, nisam ista prema njoj, ne mogu biti bolja, a naravno, osjecam krivicu sto sam takva i sto tako osjecam! Evo i sad dok ovo pisem, muci me sto pisem, kao da ne znam sta lose radim... Ima li jos ovakvih slucajeva?

[ninnasmart]

Draga moja Netocka...prvo jedno pitanje: Da nisi mozda strelac u horoskopu? Ovo te pitam jer imam jednu drugaricu koja je strelac ali ima takav problem kao i ti. Medjutim, da zaobidjemo horoskop, ja sam malo proucavala i studirala taj njen problem. Posmatrajuci je,dosla sam do zakljucka da njeno vaspitanje ima velikog uticaja na to. Jer njena majka je bila veoma stroga, konzervativna i ta moja drugarica je vaspitavana tako da se ne sme suprotstavljati starijima. Doduse posto se druzimo dve godine, pomalo sam i uticala na nju da dobije samopouzdanje i postavi sebe u takvu poziciju da bukvalno oko sebe napravi zid kojim ce se braniti od negativnosti i neprijatnosti. Tako da jedino sto ti mogu preporuciti je to da radis na sebi i svom samopouzdanju.

[Viva 011]

 ::)ćao!ja sam Vam juče poslala prvu moju poruku,uz molbu za Vaše savete,pomoć,vaša iskustva.Ali neznam zašto,moja poruka nije objavljena?!Meni je stiglo obaveštenje da imam odgovor ili više njih,ali dok ne pročitam tu neću moći druge.Ja sam naravno odmah uzela da pročitam ali odgovor nije bio upućen meni nego osobi sa drugim nicom.Ja Vas molim za pojašnjenje i da li ponovo da preciziram svoj problem i pošaljem?S'poštovanjem,molim brz odgovor?HVALA UNAPRED!!!

[netocka]

Hvala vam sto ste se javili! Nisam strijelac, rak sam! Ali ste potpuno u pravu sto ste napisali uvezi odgoja, odgajana sam jako konzervativno i strogo! Sta god uradim mislim da je lose! U pravu ste potpuno! Pokusavam da ne budem tako stroga prema sebi, ali tesko ide! Hvala puno na javljanju, znaci, ima nas jos ovakvih! kako vasa drugarica izlazi s tim na kraj?
 

[ninnasmart]

Hvala vam sto ste se javili! Nisam strijelac, rak sam! Ali ste potpuno u pravu sto ste napisali uvezi odgoja, odgajana sam jako konzervativno i strogo! Sta god uradim mislim da je lose! U pravu ste potpuno! Pokusavam da ne budem tako stroga prema sebi, ali tesko ide! Hvala puno na javljanju, znaci, ima nas jos ovakvih! kako vasa drugarica izlazi s tim na kraj?

Ima draga i te kako...nisi jedina...ali rak je takodje emotivac...totalni...ne znas sta si u podznaku? Sta da ti kazem za moju drugaricu...borim se vec dve godine..i tek sam mali pomak napravila..pocela je da pokazuje, da daje znake napretka...malo je sigurnija...ali se toliko zaglibila za svojih 27 god...da je to strasno...eto kako pogresno vaspitanje moze usmeriti zivot...i moja je mama bila jako stroga i konzervaivna...ali sam ja ko Don Kihot....tesko me je savladati....P.S. ali zato me moj bivsi unistavao 20 god..no...i to privodimo kraju...zivot ide dalje...pozzzzzzz i nedaj na sebe....

[Prisutna]

kako vam deluje ovo... Oboje u pedesetim godinama...Pocetak veze pun price,bliskosti..Troje dece,zivot donosi razne stvari,probleme,uspone padove,uvek se gura dalje.Ja puna energije,optimizma,on sklon padu,ali iscupam ga.Imao je vezu sa drugom zenom pre desetak godina.Saznala sam,ludela,sizela i oprostila.Ali zaista,svim srcem,razumela da sam mozda previse dominantna i da mu je trebalo podizanje samopuozdanja.Nismo se vracali na to,zivot je donosio puno toga dalje.Zadnje 3 godine pocela sam da radim dva posla,on me je podrzao u tome,rekao da ce preuzeti kucne obaveze.Ali-umrtvio se,tonuo u neki svoj mir,kompjuter,TV,spavanje.Cesto sam ga pozivala da pricamo o tome,nekada se ljutila zbog totalne neaktivnosti,zavodila ga,animirala..on je uvek pozitivno odreagovao na razgovore(jako dobro zna sve to,psiholog je i radi bas na poremecenim porodicnim odnosima)ali se za 2-3 dana vracao na staro.Vremenom sam pocela da grdim sebe da previse trazim,da hocu zivahnu vezu kao da smo klinci..Ali ja ne umem da tavorim,krenula je rekreacija,izlasci sa drugaricama...Naravno,sve kucne obaveze,nabavke,spremanja su bile moje.Ja sam se rodila sa puno energije koju rado trosim i koja se lako obnavlja.Pre dve godine cudnim slucajem usla sam u komunikaciju sa covekom sa kojim sam i danas u divnoj,tajnoj vezi.Griza savesti,muvanja,laganja...Hiljdu puta sam zelela da prekinem,ali taj odnos se razvijao tako lepo da nikako nisam mogla da ga se odreknem.Nisam imala nikakve probleme oko vidjanja i ako je covek iz drugog grada jer moj muz uopste nije primecivao da li sam tu ili ne,koliko sam odsutna...
     Zatim je zivot pre godinu dana doneo "slag na tortu"Obolela sam od karcinoma.Operisana.Sa drugim covekom sam htela da prekinem(on je vec doziveo tesku bolest i smrt voljene zene,strasno bi bilo da mu se to ponovi)ali nije prihvatio.Dolazio je da me vidi na par minuta ispod bolnickog prozora.Suprug je odreagovao zbunjeno jer nije navikao da sve obaveze vodi sam.Posle mesec dana"slag na slag"!!!Suprug otkriva mail drugarici gde saznaje da imam nekoga.Krece haos-nama vike dreke itd.vec tesko psiholosko maltretiranje koje sam trpela uz hemioterapiju mesecima.On pada,nesrecan je,vidi svoj zivot kao tesku katastrofu i promasaj,kuka sto nema prijatelje,nije zadovoljan svojim odnosom sa roditeljima,zapustio je odnos sa decom...Sve u svemu teska manipulacija(mislim da je to nesvesno radio a ne zloupotrebio svoju profesiju)u kojoj ja treba da vidim da ako se rastanemo-on propada...I sad se pitam kako sam izdrzala sve to uz hemioterapiju!Rekla sam da sam vezu prekinula..tesko smo se folirali-deca,roditelji,prijatelji...niko nije primetio da se tako nesto desava.Svi mi se divili kako stojicki podnosim sve-sisam se unapred,kupujem perike,igram se-cas sam crna,cas plava...Isla sam i da radim kad god sam mogla(dva studenta u drugom gradu,treba para...)Krala sam i dva sata nedeljno kada je moj dragi dolazio da me vidi.Sa muzem sam pocela strogo,da prekine da kukumavci,sazaljeva sebe i ostavi me da se na miru lecim.Onda bi par dana bilo cile-mile,pa opet ispocetka.Ipak sve redje...Dvoje velike dece zna za to,rekla sam im,a da muz nema pojma o tome(nije fer,ali nisam se usudila josi to da natovarim sebi).
     Sadasnje stanje-moje lecenje proslo,radim punom parom,dobro sam,vidjam se sa dragim koji mi je jos blizi(slobodan je,ali ne trazi nikakav razvod od mene,razume moje dileme,jednostavno me mnogo lepo voli)muz manje drami,oblece oko mene,radi po kuci,aktivan u svemu...ja prema njemu vise nemam ona glavna osecanja.Volim u njemu mnoge osobine,znam da dosta vredi,razumem i padove..Ali kao muskarca volim drugoga.Ne usudjujem se da se razvedem(najmladje dete,na pragu puberteta,misli da smo u dobrom odnosu...bas bi se sokiralo)Bojim se da bi muz poceo opet sa tim padovima,da bi prikazao propadanje za koje sam ja kriva...Deca bi patila da ga takvog vide.Da ne pricam o roditeljima koji su stari,a to bi ih jako pogodilo.Mnogi bi propatili,kako da im to priredim?Da se odreknem svoje veze?Ne!To je donos koji vredi,srce mi leci!Da foliram i dalje?Razdire me to vec dugo....I tako u krug...

[ninnasmart]

Draga moja Prisutna...Tvoja prica je zaista potresna...U stvari cula sam mnoge slicne...pa i moja je na jeki nacin slicna....zato i reagujem i citam puno i ne dozvoljavam ni sebi ni drugima da padaju.Koliko vidim tebi mogu samo da se divim,jer u tebi ima toliko snage i volje. Isto tako mogu ti reci da ne treba sebi da prebacujes nista jer si zaista zasluzila tih svoji dva pa cak i vise sata sa nekim ko te razume....Pozdravljam te i samo napred...Ah da...Ne znam da li je tvoj muz procitao od dr. Jovana Marica "Sex ,ljubav i depresija" ...Veoma poucna knjiga...za one koji hoce da je razumeju...ali za sebicne...ne znam bas...