:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[revelation09]

U cemu je razlika izmedju psihologa i psihijatra? Koje probleme tretira jedan, a koje dr. specijalista? Da li se oni po tome razlikuju ili po metodama/nacinu na koji pristupaju problemu?

[Nale 83]

Psihijatar je dr. medicina koji je odabrao specijalizaciju iz oblasti psihijatrije i proucava dusevne bolesti.
Psiholog je zavrsio Filozofski fakultet, smer psihologija.
Psihijatar moze da prepisuje lekove, a psiholog te samo savetuje i terapijom u vidu razgovora resava probleme koji su nastali usled psihickih procesa.

[milica84]

Imam ozbiljan problem i molim za pomoc.Uskoro treba da se vencam ali jednog gosta koji je mom buducem muzu drag, ja tu osobu NE PODNOSIM.Ne znam sta da radim i kako da izbegnem da je pozovem

[blackgirl]

U cemu je razlika izmedju psihologa i psihijatra? Koje probleme tretira jedan, a koje dr. specijalista? Da li se oni po tome razlikuju ili po metodama/nacinu na koji pristupaju problemu?

oni tretiraju iste probleme, sa malom razlkikom u tome kome su koje grupe problema interesantnije. Obzirom da su psihijatri, pre svega, medicinski orijentisani, oni se više bave problemima koji u lečenje obavezno uključuju medikamente (shizofrenija, depresija, neki poremećaji ličnosti, narkomanija, alkoholizam....)dok se psiholozi više bave onim problemima koji ne iziskuju nužno medikalnu terapiju. Ali, ponavljam, svi se bave i jednim i drugim problemima, naročito psiholozi. Poenta je uključiti i razliku psihologa, psihijatra i psihoterapeuta. naime, neko ko je završio medicinu ili psihologiju ne mora nužno da se bavi i psihoterapijom. To ej nešto što se dodatno usavršava i postoji veliki broj pravaca u psihoterapiji od kojih je najzastupljeniji tzv. REBT i TA pristup a tu su i Geštalt, NLP, dok je klasična Frojdovska psihoanaliza sve manje zastupljena jer je dugotrajna za razliku od npr. REBT-a koji neke fobije uspeva da reši u 3-4 seanse. E sad, psihoterapijom se najčešće bave psiholozi ali postoji i veliki broj lekara, psihijatara koji su završili edukaije i koji e bave i samom psihoterapijom pored medikalne terapije što je super spoj. Inače, u mnogim zemljama i psiholozi, tj psioterapeuti imaju pravo da prepisuju lekove koji su vezani za psihička oboljenja što kod nas nije dozvoljeno (prolaze neki oblik edukacije i obuke za to).

[izgubljena]

Evo mene opet,ponovo stari problem u komunikaciji koji mi sve vise smeta.Ne znam kako i  sta da pricam sa drugima,naravno kada kazem drugima mislim na osobe koje sam tek upoznala ili ih znam neko vreme a nismo bas u nekom kontaktu.To mi prestavlja problem i zbog toga ne smem da pridjem i da se upoznajem sa novim ljudima jer ne znam sta bih mogla pricati sa njima.Skoro sam bila na moru i na plazi je bilo dosta mojih vrsnjaka ali se nisam usudila da pridjem nikome od njih.Razmisljala sam mozda to ima veze i sa samopouzdanjem ili tako necim,nezzz.Tako da vas molim ako imate neki savet kako da poboljsam komunikaciju,sve je dobro doslo.

[blackgirl]

To svakako ima veze sa samopouzdanjem. Negde varujem da ti sebe zaplasujes time da bi mogla reci nesto pogresno i napraviti "budalu" od sebe, da bi te ti ljudi kojima pridjes kogli cudno gledati i pomisliti lose o tebi! da li sam u pravu?
Ja ti preporucujem da krenes upravo od sebe i da razmislis o tome kako ti gledas na ljude koji otpocinju komunikaciju sa tobom ili sa drugim ljudima a ti to posmatras. Sta ti mislis o takvim ljudima? Koje su to teme o kojima bi ti volela da drugi sa tobom pričaju?! Sta je ono o čemu je tebi ok da pričaš sa drugima, kad spontano otpočnete razgovor? Zapitaj se i da li ti je neugodno da razgovor počneš ustaljenim pitanjima (imaš ovde i temu koja se bavi upravo time kako obično otpočinjemo razgovor) tipa, "Ćao, ja sam taj i taj a ti si? A šta studiraš, a odakle si...." Ovo jeste način kako se razgovor otpočinje i iako zvuči kao otrcana fraza to je skroz ok nečin za započeti razgovor jer se tako osoba polako upoznaje što ti daje materijala za dalje. Verujem takođe da ti sebe toliko zaplašiš sa tom idejom kako nećeš imati šta da kažeš da se to onda stvarno i desi, da ne znaš sta bi rekla i pitala i da ti se neprijatnost samo još više poveća.
Vrlo jednostavan način kako ovakve stvari komunikacijske možeš da vezžbaš jeste ispred ogledala. Zvuči smešno ali ako si spremna, stani ispred ogledala i upoznaj se sa onom osobom u odrazu, pitaj je sta želiš i pusti je da ti odgovori

[Poison]

Imam jedan problem koji bas ne znam kako da resim sama. Naime, sve je pocelo pre mesec dana kada sam izgubila posao za koji sam se prethodnih 6-8 meseci prilicno i nervirala i na kome sam se dokazivala, borila za licencu i sl.(Inace taj posao radim vec 5 godina sa povremenim prekidima) Primili su slabiju kandidatkinju za stalno(nepotizam je bio u pitanju). To mi je jako tesko palo osecala sam se slomljeno ali sam sve to nekako prevazisla jer mi je ta ista ustanova opet ponudila posao ali na odredjeno vreme sto sam i prihvatila. Medjutim, manifestacija problema pocela je odlaskom na more. Na more nisam zelela da idem tj. htela sam ali samo sa muzem dok je on da kazem uvalio i svoje kumove sa dvoje dece jer je hteo da se ' ponovo poveze sa njima'. Ja sam od starta bila protiv toga (sto znam da je sebicno al sta cu ) medjutim ajde rekoh more je more. Na moru nisam mogla da se opustim, stalno sam neke kompromise morala da pravim, vecini da se povinujem moje zelje su bile uklapane usput. To je bio moj dozivljaj mozda nije najrealniji al takav je bio, polako sam pocela da gubim apetit da bi ga na kraju i izgubila. Odmah sam otisla do lekara koji zna srpski i pozalila se na sve ovo na sta mi je ona rekla pa nemojte se sekirati plivajte i sve ce biti ok i dade mi zena ranisan !? medjutim ja i dalje ne jedem tj. 4 dana sam bila na supicama i musliju jer mi se stvorila knedla u grlu i nista nije moglo da prodje ( vec tu mislim da se javila kombinacija nezadovoljstva ali i straha sto ne jedem ) Izdrzim ja nekako do kuce i odmah odem do psihijatra (mozda nije trebalo kod njega al vec sam bila ocajna) On me saslusa u fazonu ok svi imamo probleme i zivot je pun nepravde i dade mi bromazepam od 1.5mg i kao eto. Odem ja i kod lekara opste prakse da vidim sta cu sa zeludcem jer mi se sad tu razvio problem. Od nejela i nervoze i stresa krenem da podrigujem na sve sto pojedem i popijem i jave mi se gsovi u zeludcu. Popijem vodu reaguje zeludac. Dala mi je espumisan za te gasove i to je to. Sad ne znam kako da  vratim zeludac u prvobitno stanje ali i moju psihu? Neki savet? Pretpostavljam da bi mi aktivnost neka pmogla ali mi je neprijatno zbog podrigivanja da izlazim a ne mogu po ovoj vrucini barem bez vode. Sad cini mi se previse brinem o jelu  kako ce mi zeludac reagovati pa kad treba da jedem namucim se.  

[blackgirl]

Draga Poison,
tvoj problem sa zeludcem na osnovu tvoje priče zaista deluje kao posledica stresa, dakle psihosomatski problem jer je nastao na psihičkoj bazi. želudac je ujedno i najčešći organ koji oboljeva i npr. čir na želudcu je poznat kao posledica nervoze, stresa koji vodi ka nepravilnoj ishrani, konzumiranju cigareta, alkohola, koji vodi ka disbalansu hormona i svih ostalih telesnih tečnosti koje organizam luči. Dakle, mislim da si u pravu, mislim da je tvoj problem nastao pre svega zbog tvog psihičkog stanja. Čini mi se da si ti sve to što ti se dešavalo gurala u sebe, "gutala" sve te muke pa još si i kumove "progutala" pa nije ni čudno da ti se smučilo i da ti je želudac odreagovao!
Tebi je trebalo da se odmoriš, bio ti je neophodan odmor i to psihički odmor a ne samo fizički, bilo ti je potrebno da odmoriš svoju glavu, središ svoje misli i situaciju a ne samo svoje telo. Tu su kumovi sa kojima nisi bliska i koji ti ne prijaju zaista bili suvišni. Ali, ti si i to progutala, nisi odreagovala već si to povukla u sebe i trpala si samu sebe tim mislima, tom nepravdom koja te zadesila i na poslu pa sad i na odmoru, nezadovoljstvo je kulminiralo i stvorila se knedla koja ti daje do znanja da je dosta svega, da neće više ništa da pusti unutra, ne da ti da gutaš više!
Bitno jeste da se pobrineš za svoj zdravstveni problem, naročito jer ti stvara neprijatnosti ali mislim da bi ti pre svega prijalo da rešiš ove muke kojima sebe opterećuješ. Pronađi sebi nekog dobrog psihoterapeuta (ne psihijatra ili samo psihologa), idi na par razgovora i ja verujem da će i problem sa stomakom brzo nestati kad "ispljuneš" sve iz sebe.

[mermaid]

Odavno pratim ovaj forum, ali nisam imala hrabrosti da se i ja javim. Najveci razlog za to je taj sto imam utisak da je moj problem dosta drugaciji od problema drugih, pa stoga se nisam usudjivala ni nekim bliskim ljudima da se poverim, plaseci se njihove reakcije. Radi se o tome da imam ogromnu averziju prema bilo kojoj vrsti fizickog kontakta sa suprotnim polom, ukljucujuci i poljubac. Jedino mi zagrljaj prija. Imala sam decka koji je stvarno imao razumevanja za to, pokusavao da prica sa mnom o tome, nicim me nije pozurivao, ali je na kraju to puklo, jer je on shvatio da  tu pomoci nema. Od tada su prosle 3 godine, ja se nisam upustala ni u kakvu vezu. Mislim da je znacajno da dodam da imam 27 godina, nisam imala nikakvo neprijatno iskustvo u detinjstvu, stalno pokusavam da nadjem neki uzrok tome, ali se sve vrtim u krug. Nikakva ideja mi ne pada na pamet.
Znacio bi mi svaki vas komentar, bas zbog toga sto ne znam kako ljudi reaguju na moj problem.   

[Perla]

Pa imas li averziju prema zenama interesantno, znas sta ja poznajem par ljudi kojim se gadi poljubiti sa jezikom ili u opste ljubiti, a takodjer imaju kvalitetne veze, samo se rijetko poljube.. Znas sta jos, moguce da si imala nesto ruzno u djetinjstvu cega se ne mozes sjetiti ili u osnovnoj skoli, ali je na tebe ostavilo traga, pokusaj sama sjesti i prisjetiti se svih ruznih scena koje si dozivjela a povezuju se sa suprotnim spolom 
I jos nesto, ne brini, kada upoznas pravog momka koji ce te oboriti s nogu, neces imati nikakve averzije za zblizavanjem