:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[carli]

Cao!

 

   Imam 23 godine i jos uvek nisam imao devojku. E sad imam problem sto se glupo osjecam zbog toga, pa mi to predstavlja problem u komunikaciji,  pada mi koncentracija jer mi se kroz glavu provlaci mnogo pitanja (npr. kakvu ce reakciju izazvati saznanje da nisam imao djevojku, sta da radim, sta da pricam, kako,....) , ne mogu da nadjem temu za razgovor, gubim samopouzdanje i na kraju odustajem, a da i ne pokusam razgovarati. Ovaj problem mi pravi drugi problem, jer se povlacim u sebe, imam osjecaj nize vrednosti, postajem cutljiv, nervozan, pa imam osjecaj da ljudi nisu sretni kada sam blizu njih, ne mogu da se opustim, ..........
 


 

[olishka]

Moj decko je bivsi narkoman,uslovno receno jer posle tri godine ponovo dolazi u iskusenje.
Za tri god koliko smo zajedno,njegov zivot se promenio nabolje,ima stalan posao,sredjene odnose sa porodicom,zivimo normalno...Jako je vezan za mene,voli me kao i ja njega,ali ipak...Vec par meseci uzme ponekad,sto smo nedavno otkrili i sada sam skrhana toliko da ne znam sta da radim. Bojim se da ga ostavim,a opet nisam sigurna u  njegovu volju da se zaista posveti svom izbavljenju i to ucini sam.
Tu je i moj sebicni kutak,"moj svet''koji se srusio onog momenta kada sam shvatila sta je sve unisteno time sto se on odlucio na ''jos samo jedan put''.
Plasim se te "azdaje'',koja imam utisak da ce nas oboje pojesti. Nisam spremna na to. Ne znam sta da radim,njemu ne verujem i gusim se od misli,brige i razocarenja. U ovome nema garancije,rizikujes,a ja ne umem da pomognem sebi i odlucim-moj zivot ili nas zivot? Tesko mi je uzasno i ne znam kome pomoc pre treba,njemu ili meni...
Medicinski sam radnik,radim sa klincima,psihijatrija,i imam i strucnog znanja,mada kada je u pitanju ovakvo desavanje u mom zivotu,potpuno sam nesposobna da razmisljam kako treba.
Jos sam sa njim,on se trudi,svi smo uz njega,ali tuzno je to sto prozivljavam nesto sto nije do mene a ne znam kako da izdrzim...U nekim momentima mislim samo kako mi nista od ovoga ne treba,a u nekim pomislim da sam sebicna...HEH,komplikovano se osecam...Volela bih da donesem pravu odluku...Ali ne znam koja je prava,ostati ili otici.....
Mislim da se vrtim u krug i samo tonem u svemu sto se desava...

Leyla, ljubav je slepa i normalno je da najbolje zelimo osobi koju volimo. Nadamo se da ce nasa podrska, prisustvo i razumevanje ipak pomoci.  Bilo bi lepo kada biste uspeli u izlecenju zavisnosti tvog momka, mada mislim da ce kod tebe uvek postojoti neka sumnja i strah od ponovnog uzimanja narkotika.  Vidis i sama da ima potrebu "jos jednom", a to "jos jednom" moze da se ponovi vise puta.
Mozda je surovo s moje strane, ali moje licno misljenje je je batali sve i kreni svojim putem u nesto novo.  Znam da ovo zvuci surovo, ali meni se cini kao najbolje resenje za tebe. Za tvog decka ne znam da li je...on mora da se izbori sa drogom, naravno uz podrsku svojih najblizih i svoje okoline.  Zelim mu sve najbolje, kao i TEBI.

[maraja]

Cao!

 

   Imam 23 godine i jos uvek nisam imao devojku. E sad imam problem sto se glupo osjecam zbog toga, pa mi to predstavlja problem u komunikaciji,  pada mi koncentracija jer mi se kroz glavu provlaci mnogo pitanja (npr. kakvu ce reakciju izazvati saznanje da nisam imao djevojku, sta da radim, sta da pricam, kako,....) , ne mogu da nadjem temu za razgovor, gubim samopouzdanje i na kraju odustajem, a da i ne pokusam razgovarati. Ovaj problem mi pravi drugi problem, jer se povlacim u sebe, imam osjecaj nize vrednosti, postajem cutljiv, nervozan, pa imam osjecaj da ljudi nisu sretni kada sam blizu njih, ne mogu da se opustim, ..........
 

Ne trebas da se opterecujes sta ce tvoja devojka da pomisli.Opusti se.Ona kojoj se svidis nece nikad da dovede u pitanje to sto nisi imao curu i sto si neiskusan.Zelim ti da sto pre nadjes takvu curu 

[blackgirl]

Cao!

 

   Imam 23 godine i jos uvek nisam imao devojku. E sad imam problem sto se glupo osjecam zbog toga, pa mi to predstavlja problem u komunikaciji,  pada mi koncentracija jer mi se kroz glavu provlaci mnogo pitanja (npr. kakvu ce reakciju izazvati saznanje da nisam imao djevojku, sta da radim, sta da pricam, kako,....) , ne mogu da nadjem temu za razgovor, gubim samopouzdanje i na kraju odustajem, a da i ne pokusam razgovarati. Ovaj problem mi pravi drugi problem, jer se povlacim u sebe, imam osjecaj nize vrednosti, postajem cutljiv, nervozan, pa imam osjecaj da ljudi nisu sretni kada sam blizu njih, ne mogu da se opustim, ..........
 


 

Kakav zacaran krug, zar ne?! To je ono sto sebi radimo u ovakvoj i slicnim situacijama u kojima nismo "na svom terenu". Tvoje neiskustvo tebi predstavlja alibi za ono sto sebi nameces kao uverenje putem misli ili poruka koje sebi govoris. Stavljas sebe u yacaran krug - nikada nisam imao devojku - to je sada strasno jer ja imam vec 23god - sada mi je vreme da nadjem devojku - ja hocu da nadjem devojku ALI - kako da joj pridjem i kazem da nikada pre nisam imao devojku? - ona ce mi se smejati - nece mi verovati - to sto nisamnikada imao devojku govori o tome koliko sam smotan i koliko nista o ljubavnim veyama ne znam, nemam iskustvo - iskustvo je danas jako bitno - ne, ja ne mogu da joj pridjem - sta cu joj reci kad joj pridjem - smejace se sigurno - bolje da joj ne pridjem, tako je sigurnije - odlazis i govoris sebi, eto opet nista nisi uradio, opet nemas devojku, i neces je ni imati!!!
Da li nesto poput ovoga postoji kod tebe, da li sebi nameces ovakve misli, da li je tvoj unutrasnji monolog poput ovog sto sam napisala???
Moja je pretpostavka da ti nesto slicno ovome sebi govoris i sebe vrtis u krugu mucenja. I sam si sposoban da uvidis da tako neces uskoro prici devojci pa ni imati je. Verujem da sam sebe osujetis u toj nameri, ubedis sebe da ces ispasti smesan, da ces se zbuniti, zacrvenbeti i sl i odustanes!!!?
MOje pitanje je: Da li si ti ikada do sada prisao devojci, da li ste ikada dosli do teme o tome da nisi imao curu i da li je reakcija neke devojke bila ovakva kakvu ti percipiras i koje se pribojavas? Dakle, da li si ti vec u svom iskustvu imao situaciju da pocnes da muvas ribu i da te ona ismeje jer si "nevin"?
Ajde, da od toga krenemo. Inace, da te odmah malo oladim, tvoja situacija nije retkost i ovakva situacija moze da se javi i kd osoba koje su imale iskustva ranije ali su vec neko duze vreme bez partnera pa iz slicnih razloga strahuju od ponovnog nalazenja pratnera....no, za pocetak ajmo da vidimo sta cemo sa ovim, pa hajde, odgovori na ovih par pitanja.
Poz

[carli]

Kakav zacaran krug, zar ne?! To je ono sto sebi radimo u ovakvoj i slicnim situacijama u kojima nismo "na svom terenu". Tvoje neiskustvo tebi predstavlja alibi za ono sto sebi nameces kao uverenje putem misli ili poruka koje sebi govoris. Stavljas sebe u yacaran krug - nikada nisam imao devojku - to je sada strasno jer ja imam vec 23god - sada mi je vreme da nadjem devojku - ja hocu da nadjem devojku ALI - kako da joj pridjem i kazem da nikada pre nisam imao devojku? - ona ce mi se smejati - nece mi verovati - to sto nisamnikada imao devojku govori o tome koliko sam smotan i koliko nista o ljubavnim veyama ne znam, nemam iskustvo - iskustvo je danas jako bitno - ne, ja ne mogu da joj pridjem - sta cu joj reci kad joj pridjem - smejace se sigurno - bolje da joj ne pridjem, tako je sigurnije - odlazis i govoris sebi, eto opet nista nisi uradio, opet nemas devojku, i neces je ni imati!!!
Da li nesto poput ovoga postoji kod tebe, da li sebi nameces ovakve misli, da li je tvoj unutrasnji monolog poput ovog sto sam napisala???
Moja je pretpostavka da ti nesto slicno ovome sebi govoris i sebe vrtis u krugu mucenja. I sam si sposoban da uvidis da tako neces uskoro prici devojci pa ni imati je. Verujem da sam sebe osujetis u toj nameri, ubedis sebe da ces ispasti smesan, da ces se zbuniti, zacrvenbeti i sl i odustanes!!!?
MOje pitanje je: Da li si ti ikada do sada prisao devojci, da li ste ikada dosli do teme o tome da nisi imao curu i da li je reakcija neke devojke bila ovakva kakvu ti percipiras i koje se pribojavas? Dakle, da li si ti vec u svom iskustvu imao situaciju da pocnes da muvas ribu i da te ona ismeje jer si "nevin"?
Ajde, da od toga krenemo. Inace, da te odmah malo oladim, tvoja situacija nije retkost i ovakva situacija moze da se javi i kd osoba koje su imale iskustva ranije ali su vec neko duze vreme bez partnera pa iz slicnih razloga strahuju od ponovnog nalazenja pratnera....no, za pocetak ajmo da vidimo sta cemo sa ovim, pa hajde, odgovori na ovih par pitanja.
Poz

Prvi pasus da, od prilike takva pitanja.
Nikad nisam prisao djevojci koju ne poznajem ( npr. u kaficu ) zbog prvog pasusa, a i sa devojkama ( koje sam poznavao i koje su mi se je li svidjale ) sa kojima sam se druzio isao na kafu... nikad nisam dosao do te teme, tako da nisam imao takvo neprijatno iskustvo, da me neko ismije. Realno nikad konkretan pokusaj.

[blackgirl]

Ok, super je to sve jer ti imas UVID a to je osnova za napredak!!! Ono sto tebi fali jeste akcija! Dakle, ti znas sta radis, kako to radis, verovatno su ti i razlozi prilicno poznati tako da....ostaje ti da se bacis na akciju! Ali pre toga da dobro razmislis cime ti sebe zapravo sprecavas da krenes u tu akciju. Jer realno, iako te ne poznajem i ne znam nista o tebi, pretpostavljam da si sposoban da izadjes u grad, da se provedes i td..dakle, fizicke uslove imas, imas gde, imas sa kim da izadjes, imas para az pice, imas sta da obuces... ostaje jos da vidis cime sebe sprecavas da uradis nesto konkretno. Sta ti to sebi kazes pa odustanes (nesto poput onoga sto sam pisala prethodno) i sta to tebi znaci, zbog cega biras da sebi kazes bas to sto kazes kad realno mozes mnogo toga drugog da kazes sebi.

[sludjena]

Do pre par meseci sam zivela sa majkom koja je duze od 5 godina na heroinu. Svaki dan me je izrabljivala za pare i vrsila pritisak na mene. Ja sam otisla od nje i pocela da zivim sa deckom,bez kojeg ne znam sta bih... Pritom,ona je bolesna i stanje joj se pogorsava svakim danom jer ima rak. Dotle je doslo da ne moze da ustane iz kreveta,noge su joj oduzete. svi me krive sto sam je ostavila u ovakvom stanju i zameraju mi sto mi se ne mili da odem kod nje,jer ne znaju situaciju,kao i to da me je i fizicki i psihicki svakog dana maltretirala,nije mi dala da izlazim,i ako imam 20 god,slusala sam je i trpela sve to... Sada ne mogu vise,jer sam umorna od toga,i hocu normalan zivot,a nikad ga nisam imala. Moji su razvedeni vec 13 godina,tako da od kada znam za sebe,kroz svasta prolazim... Sta da radim? Svesna sam da ce ona umreti zbog njene bolesti,ali stvarno nemam snage da idem kod nje i stalno se raspravljam sa njom oko toga sto necu ili nemam da joj dam pare. Da li trebam da osecam krivicu? Ona je ne oseca,jer je jako sebicna par godina unazad... Ona i baba mi stalno govore da ce mi poslati policiju i socijalnu sluzbu jer ja necu da se brinem o nepokretnoj i bolesnoj majci... Baba,deda i ujak me mrze... Niko me ne razume kada pricam o tome...

[blackgirl]

Sludjena,
pretpostavljam da tvoj izabrani nick najbolje opisuje tvoje trenutno stanje. Zaista, svako ko pročita i zamisli tvoju situaciju može sao i da pretpostavlja kroz sta si ti sve prolazila.
Ti si, pre svega, jedna veoma hrabra i zrela osoba. Tvoj stav, način razmišljanja i odluka koju si donela kada si napustila tu životnu situaciju dokaz su tvoje zrelosti i jačine koju tvoj duh sa sobom nosi.
Situacija je pre svega neugodna, osećanja su pomešana a sa druge strane ne dolazi toplina i ljubav kao poziv za ponovno spajanje majke i ćerke, na zalost. Ja vidim da je tebi sa jedne strane teško zbog odluke koju si donela dok sa druge strane želiš da istraješ u toj odluci. Međutim, ti ni ne moraš da se odlučiš za jednu od ove dve strane jer, ako ja dobro primećujem, ti ni u jednom slučaju ne bi bila srećna. Ali te dve situacije nisu jedine. Ti imaš mnogo veći izbor, samo dobro otvori svoj um!
Majka je majka, i verujem da će ti biti teško ukoliko je izgubiš ma kakva da je. Takođe, mislim da odlazak kod nej u posetu ne mora da znači da želiš da se vratiš svom prethodnom životu. Može da znači to da joj opraštas na njenim greškama, na tome što ti nije bila adekvatna majka i da je zbog toga ne mrzis. Može takođe da znači i da ti je stalo do nej i njenog zdavlja ali da si ti sada svoj čovek i da joj to i pokažeš. Ti sad imaš autonomiju nad sobom, ti odlučuješ sta je ono što želiš, kad želiš, kakav život ćeš da imaš, na šta ćeš novac da trošiš i kako ćeš da ga zarađuješ. To možeš uvek da im svima staviš do znanja. Reci joj da od tebe može da očekuje emotivnu podršku, ponudi joj i neka na njoj bude da bira, neka ona preuzme odgovornost za to kakav će odnos sa tobom imati, ti ponudi ono na šta si spremna pa neka ona izabere.
Samo hrabro, poštuj sebe i budi sebi na prvom mestu i ne mrzi jer mržnja izjeda i čini nas nesrećnima, oprosti joj na greškama, nemoj da ostaješ u prošlosti kad već sebi umeš da izgradiš lepiu budućnost.
Želim ti uspeh i sigurna sma da ćeš a i ostvariti.
Javljaj nam kako se situacija odvija, tu smo da pomognemo
Pozdrav

[sarajka28]

Pozdrav. Interesuje me da li postoji neki e-mail putem kojeg se mogu obratiti za savjet? Hvala

[Ch]

sarajka28, nažalost naši psiholozi volontiraju na forumu tako da savet možete dobiti samo na ovaj način.
S obzirom da imate nik a ne ime i da niste ostavili druge podatke, Vaša privatnost na forumu je na neki način sačuvana. Pozdrav!