:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[blackgirl]

her majesty,

Stvari koje si ti ovde navela vrlo su ozbiljne i alarmantne! Sa ovakvim ponasanjem i siptomima koje si opisala ja bih preporucila posetu psihijatru koji bi, u saradnji sa psihologom, detaljnim pregledom i detaljnom psiholoskim ispitivanjem ustanovio o cemu se tacno radi! Nisi rekla koliko tvoja cerka ima godina i koliko dugo se tako ponasa kao i kada je pocela tako da se ponasa, da li je neki dogadjaj tome prethodio pa bi bilo lepo da nam i to dodas kao informacije.
Sve u svemu, odlazak kod psihijatra je po meni najbolje resenje  i najbolji nacin da ti pomognes svojoj devojcici!!!

[malina]

Postovana, opet sam sjela da vam pricam. Ne znam kako da mu oprostim nista, a kamoli sve i da idem dalje.Pomenula sam da sam se spakovala 1.9.o9.i 4.dan pokajala. u okt.mjesecu, moj muz je opet proveo par dana u NS kod sestre, a nakon dvije sedmice, moja kcer je nasla na FB,posto je prijatelj sa tom zenom, slike nje i mog muza iz Kragujevca. Bili su u obilasku,slikali se i ona je to stavila na FB.Kako da mu oprostim sve to, pogrdne rijeci, omalovazavanja mene kao covjeka,pogleda punih mrznje, ruganja da buljim, a ne da gledam, imitiranja mene i mog placa u najvecoj i najdubljoj depresiji, ismijavanja nase kceri,jer zeli upisati med.skolu,a nije odlican ucenik, nego vrlodobar i jos tonu stvari kojih ne zelim da se sjecam, a pred ocima su mi i u usima, stalno, stalno. Sve to boli i ne prolazi. Iskrena da budem, on je promijenio ponasanje, vise nije surov,ali ja zivim s njegovim jasnim rijecima upucenih meni. One su postale JA, svuda su u meni. Kad prica bilo sto, ja cujem uvrede i povredjivanja, ne vjerujem mu nista, ocekujem da ce izmisliti razlog da ide u NS. Da ga nesto pitam, to mi je zabranjeno, vec odavno. Nema pitanja ni o cemu sto se tice njega. Sada jesam dobro, ne padam u plac svakoga dana, kad sam sama citam, citam, ali sve sto citam su njegova povredjivanja. Prije dvije nedjelje sam se odvazila da ga pitam da se prosetamo, valjda me nigdje nije bilo gore. Mi razgovaramo kad da jedemo i pijemo kafu. Tako je od 17.jan.o9. Da li moze iko tako da zivi, ko nije hljeba gladan??? Vise ga ne volim, zaista. On je bio moje sve, sve, a sada vise nista. Oprezna sam radi kcerke,jer je izgubila majku, kad je imala godinu, a oca sa 7 god. Jako se napatila i umno i fizicki. Ne bih htjela da joj stvaram jos boli u njenom zivotu, ali ovo sto zivim ja, nije nikakav zivot.Psihijatar mi je rekla da sama donesem odluku. BL mi je daleko i ne znam za nikakvo bracno savjetovaliste. Ako Vi ne pricate sa mnom, ne znam sta da radim?! Molim Vas!!!

[Artlovesoul]

Imam problem za koji ne postoji adekvatna osoba da to podelim sa njom.Moj mama je umrla pre nesto vise od pola godine i to mi dosta tesko palo. Sa njom sam imala najdivniji odnos...recima se to ne moze docarati.Pre nekih mesec dana iz mobilnog telefona mog oca(koji godinama ne dozvoljava da mu telefon niko dira)saznala sam da vec poslednjih pet godina ima ljubavnicu,sa kojom je cak kupio i opremio stan,razmenjuju poruke preko telefona...i sve sto ide uz takav odnos.I svih tih godina do sada(a ni sada) niko(brat,mama) nije znao za njihovu vezu.Od kada sam to saznala osecam se jako lose i ne znam na koji nacin da reagujem.I da budem iskrena po prvi put osecam mrznju prema ocu koje ne mogu da se oslobodim.Sva ta mrznja je i uzrok mnogih uspomena i situacija na koje sada imam drugacije odgovore (otac se uprkos maminoj bolesti svakog dana vracao kasno sa posla a ona ga je bezbrizno volela i cak brinula o njegovom savrsenom zdravlju(iako je njena bolest bila mnogo veca),od poslovnih obaveza nije mogao da nadje vremena za letovanje koje je mama tako volela i odlazila sa drugaricom,........)I sve to dok je ona bila bolesna(2002. operisana od raka dojke)Glupo je da vam dalje opisujem jer mislim da je ovih nekoliko recenica dovoljno za sustinu.Od kada sam to saznala, sa ocem imam iskljucivo "poslovan" odnos(dobar dan,dobro vece,trebaju mi pare...)Imam i problem da se koncentrisem na ucenje, i mnogo sam vise depresivnija.Ne znam kako da reagujem,kako da mu kazem da sam sve to saznala(jer on idalje ne zna sta je uzrok mog promenjenog poasanja). Ja sam jos uvek zavisna od njega, otac mi placa skolarinu,ali moja razocaranost u njegovu "dusu" se mislim nikad nece promeniti.Stvarno ne znam kako da prekinem to cutanje izmedju mene i njega,i kazem mu svoj stav u vezi svega toga?

[olishka]

To sto je tvoj otac ima zenu s kojom je u emotivnoj vezi ne umanjuje njegovu ljubav prema tebi.  Verujem da su povredjena osecanja zbog majke. Sve je to jos uvek sveze. Dok ti je mama bila ziva izgledalo ti je dosta toga OK, sto znaci da je i tvoj otac, na neki nacin bio korektan prema majci, a i prema tebi i bratu.  Ovde da izuzmemo njegovo pomanjakanje vremena za godisnji odmor.  Posto je bio u vezi sa doticnom damom, morao je i njoj da posveti neko svoje vreme. Sve to boli, znam.  Tvoje mame vise nema, to je najtuznije.  Ovo drugo, s ocem, se da prihvatiti, mozda ta zena nije los covek, mozda bi je vremenom prihvatila i mala s njom korektan odnos. Naravno, ona ti nikad ne moze zameniti majku, ali neka lepa komunikacija moze da postoji.

Moj ti je predlog da o svemu popricas sa tatom. Ispricaj mu sve. Sigurna sam da nece cutati i da ce imati potpuno razumevanje za tvoja osecanja.  Kao sto vidis, otac, posle smrti vase majke i svoje zene, nije zanemario i ostavio svoju decu, tj. tebe i brata. To mnogo govori. Mozda bi neki drugi muskarac pokupio svoje kofere i preselio se kod te zene u stan ne razmisljajuci puno o deci.
Prema tome, tvoj otac nije covek bez emocija i neki neuvidjavan tip. Porazgovaraj s njim otvoreno. Mozda on nema hrabrosti da krene s tom pricam iz straha da vas ne izgubi u emotivnom smislu.

[blackgirl]

Artlovesoul,
slazem se sa ovim sto je olishka rekla, i ja verujem u to da si jako bitna svom ocu, i ti i tvoj brat, i da je bitno i dobro da popricas sa njim o svemu. Tvoje mame vise nema i to niko ne moze promeniti ali razmisli, da li ima smisla da se, pored neizmerne tuge i praznine koju osecas zbog gubitka mame, sebe jos dodatno opteretis time sto cuvas u sebi.
Tvoj otac zasigurno primecuje tvoje promene u ponasanju i odnosu sa njim ali ih, moze biti, pripisuje samom tuznom dogadjaju koji vas je zadesio kao porodicu, i nekim tvojim nacinom na koji reagujes na gubitak mame. Upravo zbog toga sto on ne zna odakle zapravo potice tvoja promena i zbog toga sto ti sve to znas a cutis, moze doci do sve veceg poniranja u tu agoniju jer, verovatno ce doci do toga da ti vecinu njegovih aktivnosti posmatras kroz "naocare" prevare i vidjanja sa drugom zenom. Time ces sebe dodatno da poremetis i opteretis a do svega toga ne mora nuzno da dodje.
Ti si hrabra devojka, uspomena na mamu te odrzava i pomaze da prihvatis gubitak nje i zato nemoj sebi da otezavas vec tesku situaciju. Tvoj te otac voli i verujem da se jako brine za vas, njegovu decu. Razgovaraj otvoreno sa njim, stavite karte na sto i ucini sebi uslugu - daj sebi pravo na to da ga razumes, da mu kazes kako se ti osecas, da se raspitas o toj celoj situaciji, daj sebi pravo i na to da si mozda do sada donela i neke pogresne zakljucke (npr za situacije kada nije bio tu a ti mislis da je sa ljubavnicom i sl.) i da ih mozes promeniti..... ucini sebi zivot sto manje stresnim, misli na sebe i veruj, koliko god strasno izgleda i kad pomislis na taj vas razgovor on ce trajati neko vreme (par sati mozda) i proci, mnoge stvari ce se pojasniti, znaces na cemu si a to je mnooogo bolje i lakse od dugotrajne agonije koja se moze prolongirati na jako dug period ukoliko nista ne ucinis i nastavis da razmisljas o proslosti i analiziras oca kroz saznanje koje nosis u sebi.
Drzimo ti fige, samo napred i javi se da znamo da li si ok. Pozdrav

[blackgirl]

Draga Malina,
tek sam sada u prilici da ti odgovorim i ovim ti se putem izvinjavam sto to cinim tek sada jer vidim da ti je zaista potrebno da sa nekim podelis svoj problem.
Dakle, iz ovoga sto si napisala ja se pitam jedno - Zasto ti nista ne preduzmes? Zasto sebe i dalje mucis?
Molim te da procitas ovo sto si prethodno napisala i da razmislis o sledecem: Meni se cini tj osetila sam,( a ja te molim da me ispravis ukoliko gresim,) kao da si ti ovim napisanim mene ubedila zasto treba da ostavis svog muza i krenes samostalan zivot sa svojom cerkom!!! Ponavljam, mozda sam stekla pogresan dojam i molim te da me ispravis, ali procitala sam tri puta ovo sto si napisala i deluje mi kao da si napisala sve razloge zbog kojih bi trebalo da ostavis muza i da mozda sada ocekujes da ti ja (ili neko od ljudi koji ovo citaju) pomognem u toj odluci.??!!
Medjutim, ja ti mogu reci isto sto i psihijatar, to je tvoja Odluka i samo ti imas pravo da je doneses, niko drugi. To je tvoj zivot, tvoj brak, tvoja cerka, tvoja sreca, tvoja buducnost i sadasnjost i ti si odgovorna za sebe.
Ponavljam ti takodje da ja procenjujem da u tebi ima kapaciteta za ovako nesto, delujes mi kao zena koja zna da se nosi u kriznim momentima ali eto, desio se i emotivni krizni momenat i to jeste jako tesko svima, mnogo teze nego nositi se sa poslovnim problemom ili kvarom u kuci!
Tvoj muz je sklon da kritikuje tebe kao licnost a ne tvoje ponasanje i to je nesto sto se moze svrstati pod Manipulaciju. Ti si, pod uticajem njegovih kritika to i primila na sebe, na svoju licnost i poistovetila se sa tim pogrdnim recima. Ali, to je pogresno, jer to sto nam neko kaze da smo depresivni kada placemo nije tacno.  Tacno je da se mi tako ponasamo u tom trenutku ali ne i da smo mi zaista takvi!!! Nacin da se izbegne ovako losa komunikacija i manipulacija jeste da se odgovori osobi koja nas optuzuje, kritikuje tako sto mu se da do znanja da mi nismo takvi ukoliko se tako ponasamo - npr. neko nam kaze da smo neodgovorni jer smo zakasnili na sastanak a mi mu lepo kazemo: Da, u pravu si, zakasnila sam i to je bilo neodgovorno ponasanje sa moje strane ali to ne znaci da sam ja i neodgovorna osoba!!!! Nadam se da si uspela da razumes sustinu jer prepoznajem da su ceste kritike od strane tvog muza na tebe kao osobu a ne na tvoje ponasanje dovele do toga da ti prihvatis to kao deo svoje licnosti i poverujes u to da si ti takva osoba kakvom te on naziva. Ponavljam, ako gresim ispravi me!!!
Toliko za sad! Ja jos jednom apelujem da procitas ono sto si napisala u prethodnom javljanju i da razmislis i poradis na svojoj moticaciji za promenom u onom pravcu u kome zelis da do promene dodje. Razmisli cime sebe kocis u tome, sta sebi govoris u momentima kada doneses neku odluku i sl.
Poz i ocekujem tvoje sledece javljanje

[čarobnicačarobnica]

Imam problem sa kojim se ranije nisam nikada srela.
Naime, jedna devojka za koju sam smatrala da je normalna, ipunjena osoba,bez kompleksa, me prosto rečeno psihički maltretira. To je poznanstvo koje traje oko 2,5 godine, sa fakulteta. Stvar je u tome što je ona odavno počela da me opterećuje, a da ja to u početku nisam ni primećivala. Sve je kulminiralo u poslednje vreme, kada je postala veoma drska prema meni, otresita, bez ikakvog konkretnog razloga. Slucajno sam saznala da je ona na jednom forumu diskutovala moj porodični život, i pisala jos neke grozne stvari. Tražila sam mišljenja okoline, porodice, dečka, prijateljice, (jer mi nije bilo jasno šta sam to uradila da bih tako nekog naljutila) i svi oni su mi rekli da treba da je se klonim, jer jednostavno sa takvim ljudima nema poente razgovarati. To je meni malo neizvodljivo, jer smo u kontaktu na jednom projektu u koji sam je ja ukljucila, dok jos nisam sve ovo skontala. I opet u tom radu ona mene pokopava i "spušta" konstantno. Nebulozno bi mi bilo da se ja sad isključim iz svega toga samo da bih pobegla od nje. Moram da napomenem da sam veoma zadovoljna svojim zivotom, fakultetom, stambenim pitanjem, veoma sam dobro situirana i finansijski nema nikakvih problema. Poslovno (tj. na faxu) sve ide veoma dobro, nikada ne bih menjala sadasnju situaciju, uvek sam nekako normalno prolazila kroz ispite,..kod mene je uvek bilo koliko rada toliko rezultata, i zbog toga sam bas zadovoljna...dok kod nje to nije islo uvek tako. Onaj je jedino dete, i imam utisak da je veoma egocentricna, jer umislja da svi ljudi , bilo da rade nesto dobro za svoju korist, ili po njenom misljenju lose, to rade zbog nje, ili da bi njoj napakostili, ili, kako kaze, zato sto ih zavist prema njoj motivise. Jos jedna stvarkoju sam tek skoro "skontala" iako je ta činjenica bila prisutna od starta-je da je pre nego sto je upoznala mene,prethodne dve godine imala 5-10 drugarica sa kojima sa super druzila i ucila, a kada sam ja pocela da se druzim sa njom, ni sa jednom od njih nije bila u kontaktu. Jer, kako ona komentarise, nisu se posvađale, samo su SVE ONE prestale da komuniciraju sa njom. Milion je tu stvari bilo, vezano za njenu "zavist" ili kako god da je nazovem, na koje su me opominjali ljudi iz okoline, a ja ih ignorisala, jer sam polazila od sebe, i mislila "sto bi neko meni to radio, zar je toliko dokon, pa prva ja nisam trakva, ne razmisljam u tom pravcu..."

Posto smo i dalje u kontaktu, samo zato sto moramo, događa mi se, da me nekim komentarom ili postupkom upucenim prema meni (npr. pakosni komentar, ili pokusaj da me ponizi pred ljudima koji me vide 2-3 put u zivotu), da mi se toliko srce uzlupa da u glavi osecam kako mi bubnji, cujem ubrzane otkucaje srca u usima,  ne mogu nista drugo da radim barem par sati nakon toga, i nije rretkost da mi krene napad migrene u tim momentima.
Zanima me Vase objektivno misljenje.
Pomozite mi....sta da radim u tim momentima, da nazovem panike, ili tog napada? Nikada mi se nije dogodilo da me nesto toliko potrese, da se osecam FIZICKI ugrozeno. Da li dakoristim neke tehnike (psiholoske) kako bih se smirila? i najvaznije, kako da se postavim prema ovoj osobi? Napominjem da nisam konfliktna licnost, cesto umem da precutim, da se ne odbanim, sve zarad NE STVARANJA neprijatne situacije.

Hvala do neba unapred!

[blackgirl]

Teskih ljudi koliko hoces, zar ne I tesko je se nositi sa njima.  Da bi covek bio nacisto sa takvom situacijom bilo bi od pomoci znati i razuemti zasto ta osoba tako nesto cini, da li je to njen nacin funkcionisanja koji je mozda otisao u patologiju i postao deo njene licnosti (poremecaj licnosti, npr narcisticki) ili je osoba prosto socijalno nefunkcionalna i ne zna drugi nacin da ostavri svoje namere. No, uglavnom je do takvih informacija jako tekso doci pa nam prostaje da se sto bolje nosimo sa onim sto se desava. Ali resenje svakako nije ni trpeti, gutati sve te neprijatnosti i prelaziti preko svega a ne reci nista, ne ukazati osobi da je to sto radi pogresno!
Ja na osnosvu tvojih redova ne bim ni mogla ni zelela da diskutujem o tome koji problem doticna devojka ima ali ga ocito ima. Ono sto primecujem jeste svakako neka vrsta manipulacije kojom se ona koristi u odnosu na tebe. Da bih bila sigurnoija da li je to tako i da bih ti konkretnoje odgovorila kako i sta bi mogla da preduzmes bilo bi mi znacajno da opises neku konkretnu situaciju u kojoj te je ona verbalno napadala, kakve je komentare davala, u kom momentu i kako si ti odgovorila na njih. Na konkretnom primeru je mnogo lakse uociti neke relaevantne momente pa ako ti nije problem podeli sa nama neku od tih neprijatnih situacija kada si se osecala ovako kako si opisala pa da zajedno probamo da je izanaliziramo.
Pozdrav

[čarobnicačarobnica]

uh,..ima ih milion...npr.na jednom predavanju, dok smo cekali profesorku, sam pocela da joj govorim o nekim klijentima vezano za projekat na kom zajedno radimo (sta su trazili, kako su postavljali uslove, itd), cisto da iznesem, da vidim sta bi pametno bilo uciniti, a ona je u momentu povisila ton, krenula onako da plješte dlanom o dlan,i da mi govori, "ne radi se to tako , ti to ne treba tako, treba biti lukav i uhvatiti klijenta u neku vrstu klopke, da nema gde", ..u tom momentu je 12 ljudi koji mene ne poznaju pocelo da gleda u mene kao u "jadno dete koga mama psuje", kada sam to videla, pokusala sam da objasnim, kako bi bilo dobro da se dogovorimo kako cemo funkcionisati sa takvim ljudima, a ona je nastavila da kritikuje mene! Ona pri tom, kao ni ja, nema dana radnog staza u nekoj firmi, niti bilo kakvog iskustva u poslovanju,...ovo nam je prvo iskustvo te vrste. Ja kada sam videla sta se dogadja, samo sam se okrenula , uzela mob i pocela da odgovaram na neku poruku, koja mi je prethodno stigla,...i ostavila je da tako priča u vazduh.
Drugi primer: nakon sto sam postigla visi nivo iz jedne oblasti i krenula na napredniji kurs od nje,...od tog momenta nije štedela reči da u svakom momentu, napljuje te ljude koji su procenili moje znanje kao i mene,..i da su njoj slali pismo izvinjenja sto je ostecena (u sta stvarno sumnjam da se dogodilo). Bukvalno, ako u prostoriji sedimo obe, i plus jos ljudi, ona preda mnom otpocinje tu temu kako su "neki" ljudi nezasluzeno tu gde jesu, a da je ona ostecena, a d apri to svi u toj prostoriji znaju da sam ja ta koja je na naprednijem kursu od nje.
Treci primer-kada je saznala jednu informaciju koja je meni od veeeeeelikog znacaja, precutala je to meni, i dosla na predavanje, i pocela pricu obracajuci se drugoj devojci koju to totalno ne interesuje, kako postoji ta i ta opcija da se zavrsi to i to na laksi nacin, bez da se obratila meni i rekla imas to i to,...bice ti lakse. Napominjem da je ona "to i to" zavrsila dok se zavrsavalo na dosta tezi nacin.

Posto je videla da se ja ne predajem, u smislu, dok sam jos uvek trazila pomoci savet od nje, dok jos nisam uvidjala te stvari,...bukvalno mi je otvoreno rekla: zasto neko da radi-ima-dobije nesto sto sam ja na tezi nacin, zasto bi to neko jednostavno, tako, eto to imao,...ne moze...to imam samo ja....

Koristi svaku priliku da nametne, svoj stav do te mere da bukvalno uvek ponizi onog drugog ko tako ne misli. Npr.facebook je odraz primitivizma, tacnije voajerizam,...a i sama ga je dugo imala i mnogo vremena provodila na njemu.
ili,..imati taj i taj sertifikat je glupost, bacene pare, i svako ko to radi je idiot, jer se sve zavrsava preko veze,..to nam nece u zivotu trebati...a ja imam taj sertifikat.Znači ona to meni u lice i pred drugim ljudima govori, a da pri tom ti ljudi znaju da govori o meni.
Ili ako 100% znam da sam sigurna u ono sto govorim (npr za proverene informacije), ona je u stanju da tera svoje suprotno misljenje, do te mere da mi kaze, "jesi li ti glupa ili me ne čuješ?", takođe pred nekim drugim.
Da ne govorim, kako sam saznala, (slučajno,iz napisanih, lično njenih reči),da je veoma ružno govorila o meni, i kako je formirala totalno bolesnu sliku o meni, veoma podređenu njenoj ličnosti (znači ja sve što radim to nekako mora da polazi od njenog uticaja na mene!!!! )...
Inače ona ima, kada se sa strane gleda, veoma lepo upakovan život (momak, kola, novac, itd.),..ali izgleda da tu dosta toga fali,čim ona ima vremena da se bavi mojim životom u nekom virtuelnom prostoru... Ja sam počela da dovodim u pitanje njeno ponasanje kada se hvalila kako je momka, buduceg muza,odvojila od svih prijatelja, i time se ponosi, sto i nije bas osnovano.
Upravo zbog tog OK zivota sam ja u prvi mah i pomislila "evo ispunjene i zadovoljne osobe, mora da je ok za druzenje".
Nadam se da je dovoljno...
Iako je bilo toga mnogo vise, ja sam se trudila da to potisnem, a ona i nije bila svesna sta radi mom mozgu,..mada se to ne moze videti po meni.
Ali sam se obratila za pomoc, jer je sam po prvi put u zivotu dozivela da FIZIČKI osećam posledicu nečijeg psihickog maltretiranja. Tako me nisu ni roditelji, braca, sestr, dugogodisnji decko, ni jedan drug ili drugarica, u životu prodrmali...I zbog toga sam veoma zabrinuta,..kako i zbog činjenice da takva osoba može da mi izazove napad migrene, posle kog ne mogu da funkcionišem.
 

[blackgirl]

Da, to je upravo ono do cega dolazi kada dugo trpimo neko neugodno stanje, situaciju, kada smo dugo pod stresom zbog necega, sto bi rekli, kad nam je puna kapa svega i kada jedna kap fali da dodje do nekog BUM a to je kod tebe migrena i ostali fizicki simptomi koje si navela. Da si neko ko je sklon da agresivno odreaguje na situaciju onda bi to BUM bas bilo BUM al ti si otisla u drugu stranu i pasivno reagujes na ove neprijatnosti (sto nikako ne znaci da si ti pasivna osoba !!!!) i takav stil reakcije si zadrzala i do danas. I sama kazes da joj precutis, da se okrenes na drugu staranu, da je izbegavas, da kuckas sms i sl, ALI sta se u tebi zbiva??? Da li se ti zaista posvetis toj poruci koju kucas, da li se zaista okrenes i zavrsis u svakom smislu sa njom? NE!!!! Ti sve to dozivljavas i prozivljavas vrlo emotivno!
Ljudi na dogadjaj, situaciju deluju i na emotivnom i na socijalnom nivou! Tvoj socijalni nivo bi bio izbegavanje ali je emotivni vrlo jak i pracen negativnim emocijama, nezdravim za tebe pre svega. Koje su to emocije? Da li je to potisnuti bes, da li je to razocaranost, tuga, uzasna neprijatnost ili nesto drugo??? Ono sto je jako bitno jeste cinjenica da sam dogadjaj nema tu moc da dovede do ovih posledica na ponasajnom i emotivnom nivou. Ono sto utice na to kako cemo dogadjaj da dozivimo jesu neka nasa uverenja kojih cesto nismo ni svesni i koja su najcesce iracionalna, ometajuca. Da li mozes da ih prepoznas kod sebe? Sta je ono sto ti mislis, sto kazes sbei u trenutku kada dodje do takvih situacija pa odreagujes na taj nacin? Razmisli o tome, mozda je to neka misao koja vrlo brzo prodje kroz tvoju glavu pa je ni ne prepoznas ali ako malo promislis mozda je i otkrijes! Kakve ti misli prolaze kroz glavu u tim momentiima kada ona tako postupa prema tebi???
Sto se "drugarice" tice, ne bih je ni komentarisala. Ono sto zelim jeste da zajedno ovde dodjemo do toga da se ti usled takvog nejnog ponasanja ne osecas lose ili da se osecas mnogo manje lose nego sada. Moramo prihvatiti to da druge ljude ne mozemo menjati ako oni ne zele da se promene ali uvek mozemo promeniti svoj nacin na koji gledamo na njih , na koji ih dozivljavamo, njih i  njihovo ponasanje i njohov odnos prema nama. Mi smo mocniji nego sto mislimo samo je potrebno da otkrijemo gde se ta nasa moc krije i da pocnemo da je koristimo!
Zato, oslusni sebe i svoj unutrasnji glasic, sta ti on kaze pa se ti osecas tako kako si opisala?
Kuckamo se uskoro...poz