:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[delhaj]

    Da točno je da ovdje ima kompetentnijih osoba od nas, ali možemo nešto probati, predložiti. Svakako se slažem s time da moraš steći samopouzdanje, to nije lako. A i ovo stanje se nije stvorilo preko noći, zato postepeno stavi pred sebe cilj, ujutro se pogledaj u ogledalo te odluči da ćeš napraviti nešto određeno. Moraš si to utuviti u glavu da ti to možeš i želiš. I misli na to tokom dana kako si ti to odlučila. Moraš biti uporna, imaš to sigurno u sebi samo trebaš to pronaći. Razgovor s partnerom jako puno može pomoći, ali ne jedan, nego trebate na tono raditi. Ako budete ustrajani rezultat neće izostati.

[lorena]

Pozdrav svima!

Odmah cu opisati svoju situaciju i pokusati da budem sto kraca a da opet ne izostavim samu srz problema... naravno, u zadnje vreme mi se cini da vise i ne znam gde je problem...

Ovako: imam 26 godina i u braku sam vec 3 godine. Trenutno sam i u drugom stanju, inace prvo dete. Muz i ja imamo neki 'cudan' odnos. Zapravo, vise to nazivam cudnim mozda zato sto bih ja htela nesto malo drugacije. Naime, takav odnos se vuce jos iz vremena kada smo bili u vezi, a to je nekih 7 godina. No, uvek sam to opravdavala time da je kriva daljina koja nas je delila jer je on iz inostranstva i vidjali smo se svega 2-3 puta godisnje. Mislila sam da ce se neke stvari promeniti kada budemo pod istim krovom. Medjutim, stvari se jesu na neki nacin promenile ali samo u njegovu korist. Ljubomora (po meni bolesna) koju je on pokazivao dok smo bili u vezi nekako je nestala, jer sam mu sad stalno 'pri ruci' i zna svaki moj korak, tako da vise nema potrebe da radi scene ili pak gresim. S druge strane, on je ostao svoj na svome- radi isti posao, zivi u istom mestu, njegovo drustvo je tu, roditelji, brat, sestra, i na sve to dosla sam i ja. Kupili smo stan iz koga ja jednostavno nemam gde. Tu sam da kuham, perem, peglam, cistim, i docekujem ga jer mi nista drugo ne preostaje. Nisam zaposlena, ne znam ni jezik dovoljno da bih sama nekud hodala, trazila posao, pogotovo sad u ovom stanju... I sve to ne bi bio toliki problem samo da on ima malo razumevanja za stanje u kome se ja nalazim. Kad mu kazem da mi smeta to sto me niti ne pozdravi kada dodje s posla nego odmah sedne da igra igricu na netu, on kaze da ja nisam normalna. Kaze da i on zivi kao penzioner i da mu je internet i virtualni zivot zabava uz koju se on opusti i odmori... Komunikacija nam je ocajna, ali ja ne nalazim nacina da je sama poboljsam- kad nesto pricam on je odsutan ili se samo nasmeje na sve ili kaze da ja preterujem i tako u krug... Mozda ja stvarno preterujem, ali se opet pitam je li normalno da sa svojim bracnim drugom, koga si izabrao za celi zivot nemas niti jednu temu, a sa nekim virtualnim 'prijateljima' imas sta da pricas od 3h nocu do 6h ujutro, odes na posao udaljen 20 min i opet na net da nesto slucajno ne bi propustio?! I tako po cele dane, sedmice, mesece.... Uglavnom se zbog svega toga posvadjamo ali on i dalje po svom, a ja, po njemu, umisljam da sam na nekom 10-om mestu.

Molim vas za neki savet, jer sve ovo toliko dugo traje i cini mi se sve je losije, da cu jos stvarno poceti da verujem da nisam pri cistoj svesti i zdravoj pameti. Oprostite ako sam zapetljala...

[delhaj]

    Pozdrav, ja ti nisam ni psiholog, ali mislim da ni ne trebam biti da bi  shvatio da to kako živite nije dobro.
Malo mi je čudno ako postoji ljubav da on dolazi s posla i ne pozdravlja te, ne dira te, ne komunicira s tobom. Ne prođe jutro da se ne poljubim s suprugom. Vi ste mladi trebali bi uživati jedno u drugom svaki tren kad ste slobodni.
   Mislim da si u pravu kada kažeš je on sada siguran gdje si u svakom trenu i zato ne ispoljava svoju ljubomoru. Ne znam da li si sigurna u njegovu ljubav, teško je reči nešto konkretno, jer sve zavisi od trenutne situacije. Trebali bi komunicirati, na neki način ga ulovi da komunicira s tobom.  Mislim da jedino uz komunikaciju može doći do nekog pomaka. On treba shvatiti da ti je potreban.
   Napiši još nešto o odnosu , možda se još netko javi s nekim prijedlogom.

[lorena]

  Kao prvo, hvala na odgovoru, i nema veze sto niste psiholog... ponekad i iz iskustva moze da se da savet, a meni je razgovor sad najpotrebniji.
Da, znam da je cudno takvo ponasanje i zato i jesam ovde. Kad sve saberem i oduzmem ne mogu reci da ljubav izmedju nas ne postoji, ali definitivno tvrdim da moj suprug to ni na koji nacin ne pokazuje, sto meni nedostaje, cesto i smeta, i to sam mu i otvoreno rekla, no njegov komentar na svaki moj takav monolog je da meni nije dobro i da trebam lekara. Takvu vrstu komunikacije smo imali evo i sinoc, kad sam pokusala da razgovaramo uz veceru, jer ga drugacije ne mogu 'uloviti', medjutim i u takvim situacijama se znalo desavati da ustane i napusti sve uz izgovor da vise nije gladan. To sto Ste pomenuli da svako jutro poljubite svoju suprugu je nesto predivno. Ja sam i na tome, kroz salu, insistirala, cak i u 4h ujutro ustajala da ga ispratim kada krene na posao, no on to jednostavno ne smatra toliko bitnim i opet izgovor da ne zeli da me budi. Smatram da nisam prezahtevna osoba, ni u kom smislu, pa sam nekada razmisljala i o tome- da li bih mozda sebe trebala da menjam da bih dobila onaj minimum koji bi me ucinio spokojnijom...

Hvala unapred svima koji prokomentarisu, daju neki savet, jer stvarno mnogo znaci kad te neko 'saslusa', pa makar to bio i neznanac.

[narcisa zec]

Dragi čarobnjaci,

...uskoro će nam se pridružiti Minja Ona je psihološkinja - psihoterapeut ... neko ko će sa puno ljubavi, podrske i  razumijevanja odgovarati na vaša pitanja.

Oni koji i danas čekaju odgovor na postavljeno pitanje kao i oni koji možda nisu sasvim zadovoljni stručnošću odgovora koji su dobijali od nas običnih smrtnika - forumaša...    sada više ne moraju da brinu.

Hvala svim forumašima koji su učestvovali u temi, održavali je aktivnom i naravno pomagali svojim sugestijama i humanošću.

Na kraju, hvala i Vladi Crne Gore...  šaaaaala malaaaaaaa 

[delhaj]

    Lorena pozdrav,
odmah moram da odgovorim, jer kad si napisala da te šalje liječniku "pristani". Ali pošto ne poznaješ jezik mora i on da ide. Kada bi te saslušao liječnik mislim da bi i njemu rekao da mora da se liječi.
 Ja često ide u ribolov rano u 3-4 sata ujutro, ali prije polaska poljubim ženu, normalno da ju ne budim. Nekad zna nekad ne zna, pa me pita zašto ju nisam poljubio. Moraš pokušati na sve moguče načine privuči njegovu pažnju, moža ti onda pokaže ljubav.
 Istina je da nekome treba više toga, nekome manje, ali da u tim godinama toga nema malo je čudno. Takve stvari se znaju dešavati kod parova koji su 10 -15 godina u braku. Dođe do prevelikog opuštanja, neki to nazivaju zasičenjem.
Premda ni to ne razumijem jer ako nekoga voliš valjda je normalno i da mu to pokažeš.
 Budi uporna ali nježna i zanosna, moraju proraditi osječaji u njemu.
Pozdrav.

Ovo što je narcisa napisala je za svaku pohvalu.

[diksi_mala]

cao,Dorijana.... zanima me da li mogu ja tebi neku privatnu poruku da napisem..da ne pisem ovde na forumu ono sto me muci .. zaista je malo neprijatna stvar ? hvala ti unapred

Dorijani ili ko je vec trenutni psiholog ovde

[Lonely]

Potrebna mi je pomoc pa se nadam da ce moci neko da mi odg.....Pre tri dana imala sam napad panike u autobusu.Osecala sam vrtoglavicu,jak bol u grudima,gusenje.....Od tada ja ne smem sama da ostanem u kuci jer se plasim da cu se onesvestiti.Danas sam pokusala da budem sama i odjednom sam pocela da se tresem,preznojavam,da me gusi,i da nejasno vidim kao da cu se onesvestiti a srce mi je ubrzano lupalo.Isla sam kod lekara i uradila sve analize i zdrava sam.Sada ne znam kako mogu da pobedim taj strah ili sta je vec.....?

[medenica]

Ipak mislim da trebas otici kod psihologa, probaj da pronadjes neku alternativnu varijantu samoizlecenja sticanjem samopuozdanja citajuci za pocetak neko lakse knjige. Aj valjda ce se netko iskusniji javiti kako da ti pomogne ako ti je za utehu svi prolazimo kroz razne krize u zivotu i na ovaj ili onaj nacin pobedjujemo sebe i pronalazimo resenja. Bitno je da zelis da to resis i odgovor ce se uskoro pojaviti.

[kecmi]

Pozdrav svim clanovima, imam jedan problem koji me muci godinama, pa ako bi mogao neko da mi da neki odgovor, inace palniram da sledece nedelje odem licno kod psihologa.

Ovako, moj problem je u tome sto sam dosta povucena osoba, komunikacija sa vecinom ljudi mi je nula, imam neverovatnu tremu, nesnalazljiv sam, zbunjive sam prirode, ma katastrofa  I kako koja godina prolazi sve je gore i gore. Inace imam 28. godina, nisam jos uvek nigde zaposlen, jednostavno u danasnje vreme treba da budes dosta prodorna i komunikativna osoba kako bi uspeo da pronadjes neki posao, a ja nisam takav. Zapao sam u veliku depresiju zbog svega toga i ne znam uopste kako da se izvucem, a godine brzo prolaze. Takodje se slabo druzim, ne izlazim, nemam devojku. Ljudi su dosta iskvareni, niko nece da ti nista pomogne, uglavnom su podsmesljivi, ja sam skroz drugaciji, emotivan, dobra osoba, ali takvi danas nazalost ne prolaze. Sta da radim, problem mi je zaista veliki?