:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[Лав]

Хех и ја исто, но то није ОГРОМАН проблем уопште...има мнооооооого горих проблема, Ако хоћеш да га решиш, онда покушај на индиректан начин-решавањем других проблема који утичу на тај проблем. То је питање самопоуздања...а и све зависи од година

[izgubljena]

Pa ne znam....Ako je do godina,msm imam 17 nadam se da to sa vremenom prodje....Ili pak da cu steci samopouzdanja.. Kazes da pocnem od rjesavanja problema koji dovode do toga,interesuje me koje stvari najcesce dovode do ovakvog problema????Hvala...

[Лав]

Pa ne znam....Ako je do godina,msm imam 17 nadam se da to sa vremenom prodje....Ili pak da cu steci samopouzdanja.. Kazes da pocnem od rjesavanja problema koji dovode do toga,interesuje me koje stvari najcesce dovode do ovakvog problema????Hvala...

Највећи проблем је страх, проблем са самопуздањем...незадовољство самим собом (...то су били лоши дани )

[miodrag]

huh. drago mi je da sam nasao ovakvo nesto , imam dvadeset godina zavrsenu srednju skolu , mamu tatu porodicu sve je ok , i imam ozbiljan psihicki problem , jednostavno se plasim da odem kod pravog psihijatra uzivo mada sam svestan da bi trabalo , ali jednostavno se plasim jer ne bih smeo da budem potpuno iskren sa njim , jer da bi detaljno opisao svoj problem morao bih da otkrijem neke stvari za koje se mogu cak i krivicno teretiti ... ovako moj problem vuce od ranog detinjstva mislim jer ... ovo bi bilo predugacko da pocnem odatle ako neko uposte odgovori na ovo mozda se i potrudim da zavirim toliko duboko u sebe recimo da cu samo da izbacim svoje simptome . . . preterana agresija je malo reci jednostavno imam potrebu da ubijem kada sam pod dejstvom alkohola to kao da izadje iz mene jednostavno ne mogu da ga kontrolisem kao kad sam trezan i potpuno uravnotezen ... cesto mi se desavalo da sam udavi bukvalno psa ili macku rukama samo da osetim tu njihovu patnju nekoliko puta sam ljude na ulici mlatio do te mere da su bili unesvesteni obicno bi tad stao ! napominjem nisam nikoga ubio niti sam pokusao osim sebe ... docemo do toga ljude sam pronalazio na ulici nasumice i pratio ih do pogodnog mesta mraka gde sam ih napadao kao fantom glumio sam lovca to nesto divlje sam izbacivao iz sebe ... kada su se stvari posle komplikovale upao sam u depresiju moje dugo razmisljanje o samoubistvu kulminiralo je mojim da tako kazem pokusajem , kada sam se automobilom pri velikoj brzini u krivini namerno zakucao u sumu pri cemu sam imao nevidjenu srecu i preziveo . . . cak sam i par puta pocini krivicno delo razbojnistva , nije mi bilo stalo do novca jednostavno sam imao potrebu da nekom nanesm bol i strah ... pri cemu sam se izvukao u sva tri slucaja ili cetri .... molim da mi se odgovori na ovu poruku jer sam potpuno ozbiljan i nisam naduvao niti izmislio nista od ovoga sta vise ima jod dosta toga jednostavno me je strah da se obratim za pomoc ... ali imam nevidjenu potrebu da ovo kazem nekome i ovo je verovatno od moje ruke napisano radi te potrebe ... hvala sto ste saslusali delic moje muke

[kylie]

pozdrav,
ja imam problem sa mesecarenjem. On se javio jos od kad sam bila klinka,sa mozda 6-7 godina,sta znam,tad sam povremeno,mozda 2-3 puta mesecno mesecarila u vidu kretanja po kuci,i  secam se mnoogo puta kad sam se probudila kod keve u sobi umesto u svojoj ( to su me moji kad me uhvate da mesecarim po kuci uvek odvodili kod njih u krevet da ne bih dalje setala,ili ne daj boze,kao jednom,izasla iz kuce) Elem,citala sam dosta o mesecarenju i videla da se to javlja kod dece vrlo cesto,ali da vremenom prestaje, tj,kao klinci to jednostavno prerastu. Medjutim,meni to traje ceo zivot,a sad imam 22 godine. Ranije nije bilo bas cesto(tj bar ja mislim da nije),a u poslednjih nekoliko godina( recimo 6-7) skoro svako vece mesecarim. Osim sto znam to jer delim sobu sa sestrom,koja je krenula da mi skrece paznju na to poslenjih 2-3 god,a priznala mi je da nije htela to da mi kaze,ali da vec tih 6-7 godina skoro svako vece pricam,bulaznim,i povremeno ustajem. Ja se uglavnom ne secam,ali kad se setim jasno mi bude odprilike sta se desilo,tj najcesce,kako bih rekla,ozivljavam sne,vidim ono sto sanjam,i ubedjena sam da se to desava stvarno,obicno me tad sestra vidi da pricam,da ustajem,da se oblacim,bezim od neceg,ili teram nju da uradi nesto,ubedjujem je da se nesto stvarno desava,sve dok me ona ne probudi,i ona onako ko retard fazon polu obucena skontam da sam sanjala. E sad,ja ne bih imala problem sa tim sto smaram sestru,vec imam problem sto najcesce sanjam horore,neke teske i mucne snove,i sto se svako jutro budim tako umorna,uzasnuta,ne mogu da opisem taj odvratan osecaj,kao da sam prosla kroz pakao..Nekad je povremeno,a nekad prestane,pa u nizu jedno 2 nedelje svako vece nocne more i halucinacije,kojih se polu secam,ili ne secam,al mi sestra prepicava itd....Mislila sam da je to mozda vezano za moju sobu,pa sam promenila prostoriju,medjutim jos gore...Kad sam otputovala na 10 dana na more pre 2 god,prvih par dana nista,ja reko super,kad o5 krene....doduse tad su samo bila mesecarenja bez horora(il se barem ne secam). I tako ,nadam se da postoji neko resenje,posto kapiram da ovo nije bas najnormalnije..... (inace,nemam neku tesku zivotnu pricu,niti traume,nesrece,smrtne slucajeve i slicno,nisam alkoholicarka,narkomanka,ne koristim nikakve lekove i sl...potpuno normalan zivot,hvala bogu) Hvala unapred

[medenica]

 miodrag
... ali imam nevidjenu potrebu da ovo kazem nekome i ovo je verovatno od moje ruke napisano radi te potrebe ... hvala sto ste saslusali delic moje muke...

Ovim si kazao sve, trazis pomoc koja ti je potrebana. Vrlo dobro znas zasto to radis i koje unutrasnje porive imas. Bol koju imas i koju nanosis drugima nece zaleciti rane koje su u tebi (ne tvojom krivicom) vec nametnute vanjskim utjecajem. Nebih sad da ulazimo u detalje od rodjenja pa do danas ali okruzenje u kojem si rastao, detinjstvo, skola, ulica i mediji su tome dosta doprinjeli. To moze da traje i traje i dalje ali to nije resenje vec se agonija produzava i produbljuje. Treba se nositi sa nagomilanim besom i emocionalnim bolom koji je u tebi i lagano ga integrirati  i izbaciti na povsinu a kako, lako? Postoje mnoge metode alternativnog pronalazenja sebe i bica koje je u nama i zajednicko za sve. Najvaznija je paznja i namera, ukoliko zelis sebi da pomognes postavi iskretno i pravilno pitanje samom sebi a odgovor ce doci iz onog dela svesti od kojeg se najmanje nadas, ne od tvog intelekta ili ega vec iz unutrasnjosti koja sad zove u pomoc. Nadam se da si me sad razumeo, ukoliko zelis da pomognes sebi da progledas i pronadjes sebe i razloge koji su te doveli do ovog foruma ti ces do odgovora doci vrlo brzo. Mozda ti sve bude zbrkano u pocetku i haoticno ali ces poruku razumeti i malo po malo ti ces se osvestiti a odgovori su svi u tebi ali duboko sakriveni od tebe jer ti ne zelis da znas za njih. Nama je u krvi da bezimo od problema i bila pa samim tim nezadovoljstvo, bes i sila koja je u tebi kulminirala je izlivom besa na drugima, nanoseci patnju i bol njima umesto da pomognemo sebi ali ego nebih bio tako naivan kad tebi to nebih sklono sa ociju pa da se posle pitas Zasto? Zato sto si mu ti to naredio, on je vojnik i izvrsava slepo naredjenja a sve sto se desava oko tebe odraz je tvoje unutrasnjosti i sve ide ka tome da to resis u vanjskom svetu kad neces u unutrasnjem. Problem koji imas naterao te je da zaboravis problem a da bih uloga zrtve i dalje zivela i hranila se sa tobom mora bol drugom da nanese a samim tim i drugome. Upotreba sile mi nije strane kao i bol i patnja zato sve iskuliraj, kad ti je tesko, pocni sa ravnomernim i umerenim disanjem i tako 15min da se prizemljis i vratis u realnost. Sve sto radis radis zbog drugih, i dok budes u stanju van sebe ti nisi svoj i dozvoljavas da netko drugi upravlja sa tobom. Za pocetak duboko u sebi trazi odgovor da stanes na svoje noge i krenes pravim putem kroz zivot, nadji odgovarajucu mantru i to ce ti pomoci da se vratis u sadasnji trenutak kad god osetis da te podize adrenalin ili da te nesto tera da radis sto ne zelis. Samim tim sto si izneo problem ti si na putu samoiscelenja samo budi uporan. Ka to odlucis sve ce krenuti kako treba, budi iskren prema sebi a samim tim prisutniji a kojim putem treba da ides videti ces i sam zato budi spreman i da se ponizis da bih se uzvisio, prepusti se zivotu i opusteno. Sretno.

[Matematicarka]

Trazeci savet na internetu,naisla sam na ovaj forum!Iskreno se nadam da ce mi neko pomocu u resavanju mojih za mene velikih problema?!
Rodjena sam kao veoma srecno i veselo dete (po prirodi).Osnovne karakteristike moje licnosti su preosetljivost,preterana ambicioznost i druzeljubivost.Volim velike skupine ljudi,velike porodice,jednom recju obozavam da se druzim i da sam u stalnom kontaktu sa ljudima.Kada ostanem sama i na nekoliko sati raspolozenje mi pada.Problem koji osecam je zaista psihicke prirode i osecanja koja me obuzimaju traju vec tri godine skoro su neizdrziva vise!!!
Zavrsila sam osnovnu i srednju skolu sa fenomenalnim uspesima,nikada nisam bila problematicno dete,stalno sam se zaljubljivala,izlazila,trenirala i vise sporta odjednom,ali uvek sam znala da rasporedim vreme za sve!
Problemi pocinju kada je doslo vreme da se upisem na fakultet...Kao prvo,u tom periodu upoznala sam ljubav svog zivota,ta ljubav je divna i dalje traje bez ikakvih problema.Moji roditelji su u pocetku bili protiv te veze i danonocno mi prigovarali da skola i ljubav ne mogu zajedno!Branili su mi izlaske nabacivali prijemni koji se blizi,tenzija je rasla,a ja sve manje ucila zbog pritiskla!
Citavog zivota sam zelela da postanem stomatolog,i sa ponosom mogu reci da nisam bila od onih koji se premisljaju kada dodnose odluke.prijemni sam pocela da spremam mnogo ranije od ostalih svojevoljno i marljivo sam ucila!Moje ucenje bi prestajalo uvek kada bi mi roditelji zvocali zbog momka i stalno su mi gusili volju za studiranjem.Zivela sam kao u magli i sa strahom da necu izaci na vazduh zbog kazni i ziveci tako jednolicno priblizio se prijemni.Imam strogog i bezosecajnog oca,koji mi je postavio uslov da izaberem samo jedan prijemni na koji cu ici.Kako je medicina teska iz straha da ne ostanem bez studija odabrala sam ono sto mi je najvise lezalo -matematiku.Prijemni sam spremila lako za tri dana i upala na budzet.Tenzija se smanjila tih mesec dana u kuci bili su srecni zbog budzeta... Ja sad krecem trecu godinu sa studijama a jos uvek ni prvu nisam dala,u kuci je konstantni haos,svadja dreka!svako jutro se budim sa ogromnim glavoboljama,nemam zelju da vezbam,da izadjem na sunce ,nemam zelju da jeden...Majka i otac su ljuti,besni i razocarana lica me dovode do ludila!Traze nacina da bi me povredili,nazivaju me pogrdnim imenima ,tuku, napadaju i mog momka i moje drugarice i sto me najvise povredjuje uporedjuju sa drugim ljudima!(koji naravno ciste godine)!
Kad god uzmem knjigu u ruke meni se povraca i ne volim to sto ucim,ne zelim biti profesorka,mozda i zelim vise i ne znam!Zivim u paklu,svom unutrasnjem a da to niko ne primecuje ili ih jednostavno nije ni briga!
Retko se smejem jos redje radujem,ranije sam volela da se lepo obucem,odem u kupovinu cak mi ni ucenje nije bilo tesko a sada je sve crno i pocinjem da se plasim sama sebe!Pocinjem da mislim da ce ovom svetu biti bolje bez mene jer moja pojava nikog ne cini srecnim!
Inace moja porodica je ugledna i naizgled veoma srecna,a u stvari unutar nasih cetiri zida odvija se prava predstava pakla.Da sam u pravu govori mi cinjenica da odkada znam za sebe moji roditelji nikada nisu nasli zajednicki jezik,relativno mladi su se uzeli i u njima prepoznajem malu decu.Stalno se svadjaju i tuku i to me jos vise rastuzuje!
Razlog zbog kog sam jos uvek ziva su dve moje mladje sestre koje neizmerno volim i naravno moj decko koji mi jedini pruza podrsku.Roditelje imam ali njihovu ljubav nikada nisam osetila kako zasluzujem,zeljna ljubavi trcala sam za svakom osobom koja bi mi pruzila kap ljubavi malo toplih zagrljaja.Iz tog razloga sam cesto bila izigravana od strane prijatelja,jer su ljudi surovi i samozivi!
Zivim u malom mestu i psiholozi su ustvari tracare i ne zelim sa njima deliti svoje probleme,jer mrzim da me sazaljevaju.Zaista se nadam da ce mi neko kompetentno lice pomoci kako da prevazidjem ove trenutke u svom zivotu!
Cini mi se da ja problem i sama sagledavam iz pravog ugla ali resenja nigde...za njim bezuspeso tragam!!!!
Hvala unapred!

[Eksernis]

Postovanje anonimnom psihologu...imam jedno pitanje ili kako vec da ga formulisem, problem koji nemogu sam da resim, a problem je veliki....Naime u zadnjih godinu dana sam postao uzasno nervozan, nekontrolisano nervozan, reagujem ipulsivno u stotinki, kad kad sam i nasilan....najveci mi je problem sto imam curu sa kojom mi je super, obostrana ljubav, sve extra, ali je ona malo tvrdoglava, i kroz tu njenu tvrdoglavost i odlazenje sa nekim temama u krajnost, ona mene tako iznervira da ja poludim,kompletno,da ne mogu prepoznati sebe, nasilan sam,lud koliko se besa u meni stvori u momentu, plasim se da ne odem predaleko i napravim mnogo veliko sr....nje. Ali kada se smirim posle mi bude tako krivo da bih sebi ruke posekao sto su to radile, imam takvu grizu savesti da cu poludeti. Molim za objasnjenje STA JE MENI, ZASTO SE OVAKO PONASAM, RAZBESNIM KO LUDAK I NEMAM MERE NI GRANICE STA RADIM I KAKO SE TADA PONASAM. Kako da sredim sebe u tom smislu??? Unapred veliko hvala.

[Baby Kate]

Ovako:vec mesecima mislim na bivseg decka,plasim se da to ne preraste u opsesiju.Kad smo raskinuli meni se ceo svet srusio,iako je ispao djubre prema meni,i nikako da ga zaboravim,gledam njegov profil,nadam se pozivu na pomirenje.Mi se povremeno dopisujemo,ali ja sam pocela da zivim izmedju njegovih javljanja...Zabrinuta sam,nikad mi se nije desilo nista slicno.Kako da krenem dalje,da shvatim da je los i da nije za mene?

[Kapljica]

Postovanje,
Imam 23 godine i sijaset problema ove vrste.
Zivela sam u porodici u kojoj moj otac nije postovao majku,nije bilo ljubavi i neznosti vec kafana,alkoholisanja,ljubavnica i td.To je, i ako nisam bila svesna, ostavilo duboke posledice. Nisam zelela vezivanje da mi se ne dogodi ista stvar. No, upoznala sam decka koji je imao devojku i koji mi se udvarao, a ja sam ga odbijala. Njegova upornost, uveravanje, udvaranje i podrska su me kupili. Zavolela sam ga, ali sam bezala. Na kraju je raskinuo sa devojkom i dve godine nam je bilo super. Voleli smo se, ali posle su nastali problemi, jer sam sve vise u njemu videla oca-kafane, varanje i td. Bilo je dosta svadja, pisanja liste za i protiv, ali nisam nikad mogla da ga ostavim, a ni on mene. Uglavnom, probleme smo prevazisli i na kraju, posle 6 god, smo se verili. Ono sto sad znam je da je svako krio svoje nezadovoljstvo i nadao se promeni drugog. On vise ne ide u kafanu, varanja je bilo posle preko neta, ali je i to prestalo, prijatelje imamo zajednicke, ali tu se javlja novi problem. Prestaje da bude emotivan, ljubav i neznost ne pokazuje. I ako on ima 25, a ja 23 izgledamo kao da smo 50 god u braku pa se car izgubila.Kada pocnem pricu o tome on kaze da me voli, ali na svoj nacin, da se svega odrekao i da uopste ne mora da me grli, ljubi, kaze lepe reci i td da bi to dokazao .Tu sam shvatila da on ima odbacujuci a ja preokupirajuci stil bliskosti. I pored toga iz nasih svadja sam izvukla druge komplekse-da sam neprivlacna, dosadna, nesposobna da se snasjem, polozila sam voznju i plasim se da vozim, ne znam da kuvam, nemam posao, a zavrsila sam srednju ekonomsku, a kada konkurisem plasim se da se necu snaci u poslu. Mislim za sebe da nista ne vredim i da nemam jacinu i ako sam se ranije borila sa dosta stvari. Na zalost, ovo je uopsteno, dosta sam preskakala zbog obima ,ali sam raspolozena da odgovorim na podpitanja. Inace svesna sam svojih problema ,al nemam resenja. Hvala unapred, pozdrav.