:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[elena86]

A jesi uporan,sta si se zakacio za mene,,zar stvarno treba da ti se crta
Ajde da ponovim jos jednom,samo da napomenem da ovim sad ne aludiram na clanicu breskvicu,sto se nje tice nadam se kao sto sam vec i napisala da ce nam se javiti sa lepim vestima
E ajde sad tebi da odgovorim poslednji put,da sam provela sa nekim 10 ili vise godina u vezi a da imam 30 god,i da mi odjednom taj neko krene da se premislja u vezi braka i zasnivanja porodice sa mnom,naravno da bih smatrala da mi je to i toliko vreme bilo uzalud potroseno koliko god da je bilo lepo pre toga,jer ako ja u 30 npr.treba da ponovo trazim nekog a ko zna koliko bi vremena proslo dok ga nadjem,pa jos ko zna koliko godina opet u vezi dok se odluci za brak,pa kad cu onda da zasnujem porodicu,da radjam decu,u 40 
Hvala Bogu ja moju cerkicu imam,pa me bas i boli uvo i da li cu a i kada da nadjem nekog za nesto ozbiljnije.

A tebe zadnji put lepo molim da se ne ubedjujes sa mnom na ovoj temi,jer zauzimamo prostor nekome kome moze da zatreba pomoc,a i nemam vise nameru da ti ponavljam jedno isto po stoti put,ako te nesto zanima imas i druge teme,a ne da ovde idemo u off iako smo opomenuti 

I jos nesto za breskvicu.Draga ne opterecuj se toliko finansijama,znam da ti nije lako zbog toga jer trenutno ne radis pa da sad zavisis od nekog,ali opet tvoj dragi kako kazes ima svoju firmu pa opet niste u tolikom problemu zbog novca,zato nemoj da cekas da se sve kockice sloze jer to se nikad nece dogoditi,uvek nesto zafali,nego ti lepo uzivaj sa svojim deckom,opusti se i videces koliko ce bolje da vam bude.A mozda mozes dok ne nadjes posao u struci da radis nesto i kod njega u firmi eto cisto onako zbog sebe da bi se osecala korisnije 

[Miloš Mi.]

Elena,kako je uzalud potroseno vreme ako ti je bilo lepo...

Uzalud je ako posle odredjenog vremena shvatis zabludu 

Prijatelju ovo nije pricaonica!
Imas privatne poruke i deo chat pa pisi svasta 

[breskvica]

Javicu vam ako se sta desi 

[medenica]

Ja licno poznajem par koji se posle 15 godina razisao. I oni su imali teoriju da im se kockice sloze. Za njega neznam ali za nju znam da je sama i sad se vidja sa nekim ozenjenim. Oboke su sredjeni, zsposleni i imaju svoje. Znaci nisu bili spremni za brak ili izbor partnera nije bio odgovarajuci i na kraju to su samo izgovori.
 Narvno podrzavam elenu da je biti sa nekim duze vreme i to na kraju ne krunisati brakom ili zajednickim zivotom gubljenje vremena ili potroseno vreme. Ako im je bilo lepo lepo ali dzaba, ostaje samo lepa uspomena. Tako je i u privatnom zivotu. Negubis vreme sa nekim ako nemas potrebe. Nadam se da ce breskvica doneti pravu odluku u vezi njih dvoje.

[elena86]

Sigurna sam da hoce 

[plutonac]

Izvinjavam se ako sam na pogresnom mestu i moj problem je sledeci:
Imam 29 godina,moj decko isto toliko,zajedno smo 12 godina (ljubav iz srednje skole  ),lepo nam je zajedno,volim ga i srecna sam pored njega,znam da i on voli mene. On vec duze vreme insistira na tome da se vencamo i da pocnemo da zivimo zajedno ali ja sam uvek govorila da nije jos vreme za to,da nisam jos spremna,da nam je dobro i ovako,da nisam zavrsila fakultet (imam jos samo diplomski), da nemam posao, mada on kaze da to nije problem,on zaradjuje dovoljno za oboje(ima svoju firmu),i ne znam,mozda su to sve izgovori ali meni je stvarno dobro i ovako. Lepo je meni kad sam sa njim i volim ga i mogu ja da nas zamislim kako zajedno zivimo i sve to ali mislim da nisam jos spremna na to.Problem je nastao pre neki dan kada sam mu rekla da sam dobila poziv od tetke koja zivi na drugom kraju sveta,da dodjem kod nje u goste,sto je  najvise 3 meseca(jer je potrebna viza i gomila papira i mozda i ne dobijem vizu jer imam 29 godina,nisam zaposlena,nemam decu,...i kako vec sve to ide) . On je se strasno naljutio,svasta mi je rekao,da nisam mislila na njega,sta ce on bez mene 3 meseca,sta cu ja tamo da radim bez njega 3 meseca,sta ce on da kaze njegovima kad ga budu pitali gde sam ja,da ja samo mislim na sebe,da su meni bitne samo pare u zivotu(mada ne znam odakle mu to kad on ima mnogo mnogo vise nego ja pa se ja i dalje ne udajem za njega) ,da sam pocela da mu se gadim,da mu je zao sto me voli i jos svasta nesto da i ne pominjem i ja sam ostala zatecena. Znala sam da mu nece biti sve jedno kad mu kazem jer je inace malo ljubomoran ali takvu reakciju nisam ocekivala. Ako odem,naravno da cu se i vratiti ali on to nemoze ili ne zeli da shvati. I jos mi je rekao da ako hocu mogu da dodjem kod njega da zivimo zajedno kad god hocu sve dok ne otputujem,cim budem otisla da znam da smo zavrsili zauvek. I eto,to je sad tako,ja jos nisam predala papire za vizu ali hocu. Ja sam mnogo vezana za moju mamu i moje tetke i one su nezamenljive u mom zivotu i bitne su mi. I ne shvatam ga uopste u cemu je problem sto cu da otputujem na tri meseca,vraticu se sigurno.Ja nisam savrsena,imam mana kao i svi,ali na ucene necu da pristanem. Moje misljenje je da ako ce da me ostavi zbog toga sad,ostavio bi me i zbog neceg drugog kasnije. I sad ne znam,meni je stalo do njega ali i necu da odbijem tetkin poziv. I potrebna mi je pomoc.....

vaša veza može da traje i 112 godina, ali džabe-niste izgradili stabilan i zreo odnos... prihvati poziv kod tetke i razmisli dobro o vašoj vezi, mislim da je bolje da na ovom testu vidiš gde si u celoj priči. pozz

[Mikelandjelo]

Ovde nisam dugo pisao o sebi.Maltene od samog pocetka.Pa evo sad cu malo.
Naime prosli su najtezi trenuci u zivotu,eto sad vec mogu da se osvrnem za njima i da kazem to.U njima nisam trazio nista sem da samo to prestane.Cak sam sebi cesto puta obecavao  u tim teskim trenucima(to mi je izgleda bio neka trenutna doza seruma pozitive)da necu nista traziti,bas nista.Sebe cu drzati tu na dnu i zadovoljicu se mrvicama koje padnu odozgo srecan da bar nisam ispod tog dna.Medjutim sada se mnogo toga promenilo.Meni se cini da samnom nije nista drugacije,ali malo kad secanje vratim nazad shvatim da vise nisam isti onaj sto je nekada bio.Taj zivot kao da je bio neki drugi,i polako sve vise bledi.Ostaju samo neki upecatljivi momenti,ali period tog najgoreg zivota se polako gubi.
Sada zelim dosta.Cak trebam da umem da se borim i sam sa svim tim buducim poteskocama koje me snadju.Medjutim opet ne ide mi bas najbolje.U mnogo cemu.Svesnost toga je i znak da se to moze popraviti,ali mi se neki put cini da se previse trudim da popravim previse stvari.
Recimo nemogu da se pomirim sa greskama.Nemogu,a da ne izgubim totalno volju pa i raspolozenje kada mi nesto ne ispadne kako treba.Pa mi u tim momentima padne da sam dete zbog toga.Ali mislim da nisam i da nije to u pitanju.Ima trenutaka kada mi sve ide kako treba(kao i kod svakog),al zato ima kad ne ide nista.Tada uvek gadno sumnjam u sebe.Ali bas gadno.Milion pitanja mi se vrzma po glavi i sva su osudjujuceg karaktera.Da li cu ikad mocu?Mozda ja jednostavno nisam dovoljno pametan za to?Mozda ovo ,mozda ovo?
A jedan od najvecih problema koji moram resiti,pored jednog kojeg necu pominjati,je bezvolja.U zadnje vreme me bas jako muci.Mada radim ja,nije da neradim,ali nije to to.Ja MORAM raditi strastveno,ludacki,kako neki naucnik koji je na pragu nekog vaznog otkrica.A u stvari nemam volju jedva za nesto malo vise od nicega.Jos kad mi se desi da mi nesto ne ide,onda se jos vise srozam.Bas neki odvratan osecaj.U sutini imam plan skoro za sve.Pa bezmalo znam koliko sta trebam raditi da bi mogao uspeti u necemu.Znam sta mi se moze ispreciti u buducnosti.Znam da to tako mora ici.Medjutim tako dodje dan kada me mrzi i da hodam.Osecam gotovo fizicku teskocu.Noge su mi teske,kao da sam malaksao.Neznam tacno kako to trebam resiti.Moj jedini nacin jeste da se trudim koliko mogu,ali nikako da sebe osudjujem ako ne uspem,da se trudim i na silu i da sebi ponavljam zasto to radim.Pa iako mi tako u tim trenucima nista ne izgleda tako kao da cu uspeti,ali moram se truditi da sebe ubedim u to.Takodje moram i dalje uciti i nauciti sebi oprostiti.
Neznam,ali ova bezvolja me bas slama.Jede mi polako vreme kojeg bas i nemam za bacanje.Neznam kako da je ignorisem i radim.Ali ne "samo radim",vec ozbiljno,jako ,fanaticki radim.Neznam.

[plutonac]

Takodje moram i dalje uciti i nauciti sebi oprostiti.

ključna rečenica, kad to postigneš, ponovo ćeš se roditi    sećaš se da sam imao isti problem

[Mikelandjelo]

Nesecam se Plutonac.Mozda je to bilo pre nego sam dosao na ovaj forum?
A uuuu vezi tvog  saveta.Da i ja mislim da tu lezi zec,al neznam samo kako da to postignem.Jednostavno predugo,ali bas predugo vremena sam bas suprotno radio.I za to dugo,dugooo vreme sam na to navikao.I ne samo navikao vec i stoviro odredjene navike.Mislim da sam zahvalujuci bas tome i dosao do panike.Al nije bitno.Bitno je da neznam kako da to naucim.Kada se povrsinski gleda to izgleda jednostavno,ali verujem da i sam znas da je djavoljski tesko.
Neznam nekako mi i nema logike.Cudno je to da kod svakog drugog nadjem logiku i razumem kada pogrese,ne izgleda mi toliko strasno,ali kada sam ja u pitanju nemogu nikako da razumem.
Evo recimo jedan primer.Danas sam radio neku glavu.Dobio sam neki telefon solidan pa sad mogu na njega prebaciti sike i prema njima raditi figuru tj.gledajuci u telefon mesto u kompijuter kako sam radio pre toga.Ali dok sam radio kao da mi je bilo teze.I pre toga sam vec osecao neku tremu,neznam zbog cega.Kao da znam da sam glup negde u sebi,al ako uradim to kako treba mozda i nisam.Mislim nemoj na ovo bukvalno gledati,malo je karikiran primer.Dakle u stvari to sve bi mi bilo kao neko lepo iznenadjenje.I naravno kad vec imas gomilu losih stvari pre nego krenes verovatno posao nece ici kako treba.I nije.Sve mi je nakako islo na silu.Nisam mogao da se skoncentrisem.Kao da sma imao nekog nadzornika nad glavom.Radio sam par sati to.Na kraju nisam bio zadovoljan.I to me je opet naravno potreslo,razocaralo i najgore od svega ubilo volju za tim radom.Mozes misliti sta mi je sve palo napamet.U stvari verovatno nemozes.Al svasta i sve u moju stetu.Slicno kao neke devojke ovde sto su pricale za svoje majke ili ceve da im rade,samo ovde ja to radim sam sebi.Mada mislim d anije toliko strasno kako sam ga ja sad predstavio ,al mnogo smeta.Koci u svemu.Vidis,ja imam plan vec odavno.Mozda preko deset godina.I za to vreme sam ga doradjivao,dogradivao,glancao.I gotovo sam siguran(u normalnim situacijama) sta trebam da radim da bih postigao taj "cilj"kome tezim.Medjutim na tom putu ka tom cilju nesmeju da postoje sledeci problemi.Nesmem da sumnjam u sebe,nesmem da gubim volju,moram da verujem 100%,ne 99% vec svih 100% u to sto sam zamislio i moram raditi non stop.Dobro ne bas non stop,al znas nasta mislim.Jedino tako moze.A mene precesto hvata ta bezvolja,s vremena na vreme bas jako posumnjam u svoje planove,takodje me pokolebaju i drugi lako.Mada uticaj drugih se dosta smanjio nego ranije sto je bio,al ga ipak ima.Verovatno je i to normalno,jer sam ipak ja covek.I tako mal ovo,mal ono,a pesak curi polako,ali sigurno.A sad mogu od sebe dati najvise.

[Mina94]

Imam problem od svoje 8 godine redovno masturbiram uglavnom svaki dan,nikad nisam imala odnose,cak mislim da imam i blokadu sa muskarcima,ovo moje je vec uveliko zavisnost,sta da radim...pomoc preko potrebna