Psiholog online

Dragi članovi,

MojForum.net svojim članovima nudi besplatne online savete. To znači da ću ja, kao dipl.psiholog, izdvojiti vreme za ovu temu, ali u skladu sa mojim primarnim obavezama, tako da odgovor na vaše pitanje možete očekivati za nekih 3-5 dana najkasnije, mada ću se truditi da bude što ranije.

Saveti:

    * Obratite pažnju da precizno definišete problem.
    * Nemojte očekivati rešenje, možete dobiti savet i možemo zajedno sagledati sve aspekte problema, šta ćete dalje uraditi sa tim zavisi od vas.
    * Vređanje i omalovažavanje onih koji učestvuju u ovoj temi takođe će biti smatrano kršenjem Pravilnika i sankcionisano.

Budite fer i korektni...

Jao Dorijana, bas lijepo zanimanje dipl. psiholog!!! To je moja tiha patnja, ali se trudim da budem dobar amater-psiholog, ako je to ikako moguce

Pitala bih te za jedan savjet.
Ono sto me najvise nervira kod sebe jeste to sto sam u stanju da prepoznam neki svoj problem , objektivno ga sagledam, pa cak znam i sto bi mi bilo pametno uraditi, medjutim kad treba da dodje do realizacije tu je problem-nema realizacije.Ne nedostaje mi volje da krenem, ali kao da je ili nema dovoljno ili mi hvali i snage i volje.Kao da treba nesto da se prelomi u meni pa da konacno krenem u realizaciju necega...Ne znam kako da sebe poguram, sto mi to jos hvali ?

Ne znam da li sam bila dovoljno konkretna, ali mozda mozes da zakljucis o cemu se radi!

Drago mi je što to čujem i hvala.

Ono sto me najvise nervira kod sebe jeste to sto sam u stanju da prepoznam neki svoj problem , objektivno ga sagledam, pa cak znam i sto bi mi bilo pametno uraditi, medjutim kad treba da dodje do realizacije tu je problem-nema realizacije.

Mislim da shvatih da je problem to što kad hoćeš nešto da uradiš nemaš motivaciju i način da se pokreneš, bez obzira na to šta treba da se uradi?
Imam par pitanja vezanih za to.
Prvo da li postoji nešto što možeš bez problema i teškoća da započneš? Ako postoji, šta je to što ti tu prija pa nemaš taj problem?
Sa druge strane koji su to poslovi koje ti je najteže započeti? Da li postoji neka zajednička karakteristika koja povezuje više naizgled različitih poslova?
Da li ti poslovi imaju veze samo sa "poslovnim" delom (ne znam da li učiš ili radiš) ili se odnose i na aktivnosti koje su vezane za "privatan" život?

Ne bi bilo zgoreg da razmisliš i o tome da li je to izraženije u odnosu na određene aktivnosti, ili aktivnosti u odnosu na druge ljude ili situacije u kojima možda misliš da će neko da na kraju procenjuje uspešnost toga što si ti radila?

Toliko za početak. Vidi šta od ovoga ima veze sa tobom, pa onda možemo dalje da gledamo kako se to može prevazići.

Ja mislim da je kod mene problem u stvari sama motivacija.
Rekla bih da kod mene dosta preovladava kao neka 'uslovljena ' motivacija ( sigurno ovaj pojam nigdje ne postoji, ali ja bih to tako nazvala ). Sto to znaci? To znaci da je moj motiv uslovljen izvjesnoscu onoga sto radim. Kad imam jasnu predstavu sto cu dobiti nakon realizacije, onda je motiv jak i konstantan i on me 'gura' naprijed, ali kad sam nesigurna i kad se postavi pitanje 'sto dalje', 'kuda dalje', tada mi to stvara izvjesnu blokadu, motivacija popusta....

Znaci problem je kako odrzati motivaciju i u onim situacijama neizvjesnosti, da ne bi izostala realizacija ili kako se jednostavno skoncentrisati na rad, ne misleci kad, na koji nacin ce se to isplatiti i slicno.
Dakle, mnogo je toga sto bez problema mogu da zapocnem...problem je dakle, kako odrzati motivaciju do kraja ( bez obzira sto se u medjuvremenu desava ). Voljela bih da mogu da to kontrolisem, da ne dozvolim da me druge stvari ometaju vec da budem jasno usmjerena na cilj ( sto obicno jesam na pocetku.Zato mi vjerovatno prijaju poslovi ili desavanja koja su kraca vremenski ).

Znaci situacija je sledeca: imam cilj, krenem u relizaciju,motivisana, uporna da se cilj ostvari, nesto se desi( objektivna /subjektivna okolnost, nebitno), to poremeti moju koncentraciju/motivaciju, ja stanem...onda uvidjam sto se desilo, vidim da imam problem,sagledam ga,shvatim da ne smijem da dozvolim da me to poremeti da moram ostvariti ono sto sam naumila, medjutim....nista. Kao da je sva ona snaga, motivacija negdje iscurela i ja ne mogu ni naprijed, ni nazad.....Kad jednom 'stanem', kasnije mi je tesko da krenem u realizaciju tj. da nastavim ( iako dobro znam da je to pogresno i da se mora dalje )...Kako to prevazici?

Nadam se da sam sada bila malo konkretnija.

Prva stvar koja mi pada na pamet posle citanja ovoga sto si napisala jeste da li si pokusala da osmislis korake za neki posao unapred. Onako skolski, da bih ovo zavrsila treba da se uradi ovo, ovo i ovo, trajace po fazama od do i da onda pokusas da se drzis tog plana?

Uglavnom da. Najcesce je tako. Volim da pravim strategije i pridrzavam ih se, narocito kad su u pitanju neki kratkorocni poduhvati.
Problem je kod dugorocnih poduhvata. Tada se vjerovatno malo i opustim, pa pada motivacija, pa jos ako se nesto nepredvidivo dogodi, to me bas poremeti i onda mi je bas tesko da nastavim. Znaci ,pokusavam da pronadjem jos malo snage u meni da 'izguram'. Tu je 'zackoljica'! Kao da treba da se 'presaltam' u neku drugu brzinu, da bih nadomjestila taj pad motivacije i snage i krenula dalje. Ne znam kako to da izvedem?

izvini sto se ubacujem ali mozda bi ti pomogao dobar svakodnevni plan

Problem je kod dugorocnih poduhvata. Tada se vjerovatno malo i opustim, pa pada motivacija, pa jos ako se nesto nepredvidivo dogodi, to me bas poremeti i onda mi je bas tesko da nastavim. Znaci ,pokusavam da pronadjem jos malo snage u meni da 'izguram'. Tu je 'zackoljica'! Kao da treba da se 'presaltam' u neku drugu brzinu, da bih nadomjestila taj pad motivacije i snage i krenula dalje. Ne znam kako to da izvedem?

Mozda je resenje u tome da jedan dugorocni plan i cilj podelis na vise malih, brze ostvarivih ciljeva. Desava se cesto da covek izgubi motivaciju kada ne vidi rezultate onoga sto radi. Mozes pokusati i sa tim da sebe nagradis necim posle svakog dobro obavljenog "malog" cilja koji je deo ostvarivanja velikog.
Bitno je da snagu preraspodelis tako da ne ode sva na samom pocetku realizacije, vec da nadjes nacin kako ces sebe u toku samog procesa dodatno stimulisati.

Za 'Decka u usponu '....svaki savjet je dobrodosao, tako da nema problema

Da Dorijana, slazem se. Bitno je raspodijeliti ili dozirati enegriju, tako da je manje- vise uvijek ima jer nas ona odrzava.Isto vazi i za stimulaciju....mozda nisam bila dovoljno istrajna ili uporna kad su stimulansi u pitanju ili su mozda oni bili pogresni, ali svakako bih trebala poraditi na njima!

Jos samo nesto. Desava se sigurno da covjek izgubi motivaciju kada ne vidi rezultate onog sto radi. Kod mene, medjutim nije bas sasvim tako. Najveci 'neprijatelj' moje motivacije su neke objektivne okolnosti tj. nesto na sto nemam direktan uticaj. Znam da na to ne bih trebala toliko obracati paznju, ali eto desi se da me to savlada....Zaista sada vise pokusavam da se ne osvrcem toliko na to, vec na ono sto konkretno radim, pa valjda mi uspije!!!!

Hvala na savjetima...Lijepo je procaskati malo o ovome....jer se kroz jedan problem otvaraju brojne asocijacije za neke druge, trece teme i probleme...tako da se cujemo mi jos

Molim i drugi put.
Tu smo, pa ako zatreba javljaj.

ps. I jos jedna stvar mi pade na pamet. Ako su vec objektivne okolnosti problematicne, probaj kad pravis planove da predvidis i sta su moguci problemi na koje ti ne mozes da utices i da nadjes alternative za resavanje istih. Npr. ako ne mozes da stignes na dva mesta u isto vreme (vrlo plastican primer) da li postoji neko ko bi to mogao da uradi umesto tebe.