Ekonomska kriza u Srbiji

  • Odgovora: 48
Stranice: 1 2 3 ... 5 »

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

*

Van mreže Ch

  • ******
  • 12 179
  • Zahvaljeno: 23 puta
  • 167
  • Pol: Muško
  • The start!
    • Facebook
    • Twitter
Ekonomska kriza u Srbiji
« poslato: 23:26:07, 09.Jan.2009. »
Pesimisti spremno dočekuju krizu


BEOGRAD – Pojedini stručnjaci smatraju da će veći deo stanovništva Srbije spremno dočekati svetsku ekonomski krizu jer su građani navikli na razne krize i imaju "izvestan imunitet". Osim toga, mnogi žive vrlo skromno i u današnje vreme, smatrajući da im standard ne može biti gori od trenutnog.

Profesor Filozofskog fakulteta Žarko Trebješanin podseća na to da su se od 2000. godine mnogi nadali boljem životu. Njih će, po njegovom mišljenju, kriza pogoditi daleko više jer su imali velika očekivanja.

– Kako će ljudi podneti efekte svetske ekonomske krize – umnogome zavisi od toga koliko će ona biti ozbiljna i koliko će trajati – kazao je Trebješanin i dodao kako je važno da država preduzme odgovarajuće mere za suzbijanje efekata te krize u našoj zemlji.

On smatra da je svakom čoveku najteže da se nosi s krizom kada ima utisak da je ostavljen na cedilu i da on kao takav nikoga ne zanima, da nema adekvatnih mera za zbrinjavanje naroda, da se ne reaguje brzo na gubitak posla, na osiromašenje, smanjivanje plata i sl.

S druge strane, poznato je da je u Srbiji sve više psihičkih poremećaja izazvanih stresom, što stručnjaci tumače posledicom dešavanja kojima je stanovništvo izloženo poslednje dve decenije – ratovi u regionu, hiperinflacija, sankcije, NATO bombardovanje, socijalna tranzicija, finansijska kriza i visoka stopa nezaposlenosti.

Broj ubistava i samoubistava, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, psihosomatski poremećaji, delinkvencija i nasilje – u ekstremnom su porastu.

Prema broju samoubistava – 19 na 100.000 stanovnika – Srbija je na 13. mestu u svetu. Mentalni poremećaji, poput depresije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, uzroci su suicida u više od 90 odsto slučajeva.

Što je još indikativnije, a kako podaci zvanične statistike ukazuju, većinu teških krivičnih dela počine upravo osobe s psihopatskim poremećajem. Tako su najmonstruoznija ubistva u Srbiji u poslednjih nekoliko godina počinile osobe za koje se ispostavilo da su lečeni psihijatrijski bolesnici, ili da imaju teži psihički poremećaj.

Psihijatri objašnjavaju da su psihički obolelim osobama nasilje i pretnja samo načini da se dokopaju onog što žele, kao i da prevladaju trenutnu ljutnju, bes, frustriranost i depresiju.

Na osnovu statističkih podataka, stručnjaci zaključuju da je mentalno zdravlje stanovništva Srbije sve lošije, pri čemu stres uzima danak, tako da je uočeno da svaki četvrti sugrađanin boluje od depresije. Sve je više i samoubistava, a nasilje je u ekstremnom porastu.



Izvor: Gradjanski list
« Najnovija izmena:: 11:11:23, 16.Jan.2009. Maestro »


 


*

Van mreže Maestro

  • ****
  • 3 386
  • 27
  • Pol: Muško
  • Carpe diem (iskoristi dan)
    • Facebook
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #1 poslato: 11:14:13, 16.Jan.2009. »

Cvetković: Moguć rebalans budžeta


Beograd -- Mere za pomoć privredi i građanima počeće da se primenjuju u februaru, a ukoliko bude potrebe, biće i rebalnsa budžeta, kaže premijer Mirko Cvetković.

Cvetković je izjavio da ga ne obeshrabruju teškoće sa kojima se suočava vlada usled ekonomske krize i najavio da će u februaru početi primena mera koje treba da pomognu da privreda i građani Srbije što lakše prođu kroz krizu.

On je rekao da očekuje da se ostvari plan rasta bruto domaćeg priozvoda od tri do 3,5 odsto u 2009. godini. “Mi idemo sa verom da ćemo ovu prognozu ostvariti i ako za tri, četiri meseca vidimo da to ne ide, sešćemo i napraviti rebalans”, rekao je Cvetković.

Toliki privredni rast će omogućiti "ako ne porast zaposlenosti, bar da ne dođe do većih gubitaka radnih mesta". "To znači da nećemo po svaku cenu insistirati na održavanju radnih mesta ukoliko ona iza sebe nemaju produktivnost, odnosno ne donose profit, ali nastojaćemo da makar ako možemo i povećamo zaposlenost u odnosu na onu koju smo imali", rekao je on.

Cevtković je podsetio da je budžetom za 2009. godinu predviđeno da plate budžetskih korisnika budu korigovane do nivoa planirane inflacije kako bi se držao isti nivo kupovne moći u ovoj, kao u 2008. godini.

“Nećete sa tim platama bolje živeti u 2009. godini, ali obezbedili smo da se ne živi ni lošije u odnosu na proteklu godinu”, rekao je Cvetković.

On je naglasio da je bankarski sistem veoma stabilan i jedan od stubova oslonca ekonomije, dodajući da prati kako se kreće nivo budžetskih prihoda u 2009. godini i upoređuje sa 2008. godinom.

Mogu reći, iako je rano za zaključke za ovih 15 dana, da se nalazimo u nivou onoga što je planirano, rekao je on.

Premijer je rekao da je u razgovoru sa predstavnicima javnih preduzeća i privrednicima od Vlade zatraženo da obezbedi stabilan kurs dinara.

Govoreći o problemima u snabdevanju gasom iz Rusije, Cvetković je rekao da se radi analiza štete u privredi izazvane nestašicom gasa.

Na pitanje da li će Srbija podneti tužbe protiv odgovornih za prestanak u snabdevanju gasa, premijer je rekao da to analiziraju pravne službe Srbijagasa.

U ponedeljak će, najavio je premijer, biti održan sastanak na kojem će se razmatrati kako da se pomogne Srbijagasu koji je pretrpeo velike gubitkte zbog prekida u isporuci gasa iz Rusije.

Cvetković je takođe najavio da će sledeće nedelje biti održan i sastanak Nacionalnog saveta za infrastrukturu koji će biti posvećen podzemnom skladištu gasa u Banatskom dvoru za čiji dovršetak je, kako je rekao, potrebno od 20 do 25 miliona evra.


B92
 

*

Van mreže Maestro

  • ****
  • 3 386
  • 27
  • Pol: Muško
  • Carpe diem (iskoristi dan)
    • Facebook
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #2 poslato: 18:13:52, 05.Feb.2009. »
Vladine mere protiv ekonomske krize



Uredbom koja se odnosi na subvencionisane kredite za likvidnost precizirano je da će kamatna stopa na subvencionisane kredite za likvidnost i trajna obrtna sredstva iznositi najviše 5,5 odsto godišnje, sa rokom otplate od godinu dana.

Uredbom je propisano da maksimalan iznos kredita za preduzetničku radnju iznosi 20.000 evra, a 50.000 evra za malo preduzeće koje zapošljava do 50 radnika, dok je 500.000 evra granica za srednja preduzeća koja imaju do 250 radnika, dok limit za velika preduzeća iznosi dva miliona evra.

Ukupan iznos svih kredita je 122 milijarde dinara, a iz budžeta će biti izdvojeno dve milijarde dinara za subvencionisanje 40 milijardi dinara kredita za likvidnost preduzeća.

Na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je kazao da će Fond za razvoj biti administrator preko koga će biti distribuiran novac za subvencije.

Takođe, dodao je da će krediti biti odobravani preko onih banaka koje su u četvrtom kvartalu prošle godine imale rast kreditnih plasmana u odnosu na treći. On je kazao da samo šest banaka za sad ne ispunjava uslov i da je realno očekivati da se sledeće nedelje bude moći da se podnosi dokumentacija za kredite.

Vlada je usvojila i Uredbu o uslovima korišćenja sufinansiranih kredita za investicije uz garancije Grancijskog fonda kojom će biti definisano da je godišnja kamata na te kredite oko šest odsto, a rok otplate tri do pet godina uz grejs period od šest do 12 meseci.

Ukupan iznos tih kredita biće oko 17 milijardi dinara, a preduzetničke radnje će moći da dobiju najviše 30.000 evra, mala preduzeća do 200.000 evra, srednja do 1,5 miliona, a velika do četiri miliona evra.

Fond za razvoj obezbediće 30 odsto kredita, a poslovne banke preostalih 70 odsto. Država daje garancije za 75 odsto plasmana banke.

Trećom uredbom o uslovima i kriterijuma za raspodelu kredita za subvencionisanje kamatne stope za potrošačke kredite predviđeno je da se sa jednom milijardom dinara budžetskih sredstava obezbede krediti u vrednosti 20 milijardi dinara za kupovinu domaćih proizvoda.

Pozajmice će moći će da se koriste za kupovinu automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, podnih obloga i bele tehnike.

Kamata za kupovinu automobila iznosi 4,5 odsto godišnje, a rok otplate kredita pet do sedam godina, dok će za nabavku ostale robe kamatna stopa biti do šest odsto, a rok otplate kredita je do pet godina.
Podrška Jatu i novac za Koridor 10

Vlada je usvojila i odluku o subvencionisanju Jata s više od 10 miliona evra od čega pet za invsticije a pet za dobrovoljni socijalni program. Dinkić je kazao da su sredstava odobrena u vidu pozajmice, da je Jat dao kao zalog svoju imovinu i kojom će se namiriti dugovanja ako Jat ne vrati pozajmicu do kraja godine. Radnici će dobiti po 300 evra po godini staža.

Ministarka za Nacionalni investicioni program Verica Kalanović kazala je da će iz NIP-a biti izdvojeno šest milijardi dinara, ili tridest posto budžeta NIP-a, za Koridor 10. Ona je kazala da će za infrastrukturu biti ove godine ukupno odvojeno 475 miliona evra, a od toga 340 iz inostranih kredita.



Izvor: Emportal
 

*

Van mreže Ch

  • ******
  • 12 179
  • Zahvaljeno: 23 puta
  • 167
  • Pol: Muško
  • The start!
    • Facebook
    • Twitter
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #3 poslato: 17:01:23, 03.Apr.2009. »
Istraživanje: Kriza pogađa 60 odsto građana
Petak, 3. april 2009. 16:18    


Materijalna situacija 60 odsto građana u Srbiji gora je nego u isto vreme lane, a isti procenat stanovništva se oseća pogođen svetskom ekonomskom krizom, pokazalo je ispitivanje agencije za istraživanje javnog mnjenja TNS Medijum galup (Medium Gallup).

Samo šest procenata ispitanih ocenilo je da im se materijalna situacija popravila u odnosu na isti period 2008, dok je 31 odsto izjavio da je materijalna situacija uglavnom ostala ista, navodi se u rezultatima istraživanja koje je krajem marta sprovedeno kroz anketiranje 1.018 građana Srbije.

Kako je sopšteno, 40 odsto građana se izjasnilo da im je trenutna materijalna situacija loša, a čak 12 procenata da je neizdrživa.

Svega 14 odsto građana ocenilo je svoju sadašnju materijalnu situaciju kao dobru, a trećina stanovništva Srbije smatra da živi podnošljivo.

Istraživanje je pokazalo i da 40 odsto građana smatra da će se u narednih godinu dana njihova materijalna situacija uglavnom ili veoma pogoršati, isto toliko procenata ocenjuje da će ona ostati ista, dok svega 12 odsto ispitanih očekuje poboljšanje materijalne situacije.

Svaki treći građani smatra da je tek neznatno pogođen svetskom ekonomskom krizom, dok se samo 14 procenata izjasnilo da ne oseća posledice krize.

Po oceni čak 85 odsto građana, glavni udar svetske ekonomske krize Srbiji tek predstoji.

Rad Vlade Srbije i ostalih državnih organa u suočavanju sa svetskom ekonomskom krizom više od 70 procenata stanovništva ocenilo je kao neuspešno, pri čemu svaki treći građanin misli da je on potpuno neuspešan.

Tek svaki deseti gradajnin Srbije smatra da se država uspešno suočava sa krizom.

(Beta)
 

*

Van mreže soldier

  • **
  • 122
  • 0
  • Pol: Muško
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #4 poslato: 19:53:49, 05.Apr.2009. »
"Dotakli smo dno"
Nedelja, 5. april 2009. 13:32    


Dotakli smo dno svetske ekonomske krize i sada samo možemo da se penjemo ka površini, izjavio je jedan od najuspešnijih srpskih biznismena Branislav Grujić.

Predsednik PSP Farmana, koji je među najvećim građevinskim firmama u Rusiji, za Pres je rekao da "od nas samih zavisi kojom brzinom ćemo to činiti, jer svetski igrači kao što su Kina i SAD već pokazuju znake oporavka".

Grujiću bi trebalo verovati, jer kako podseća beogradski list, on je "prvi, prošle godine u intervjuu s Presom, a u danima kada je u Srbiji vladala euforija zbog sklapanja ugovora sa Fijatom, upozorio da nas čeka slom svetske privrede.

On sada poručuje da je "došao trenutak da budemo realni optimisti".

"Balon se izduvao i sada znamo odakle krećemo... Došli smo do stabilnog stanja... Kina ubrzava sistem zahvaljujući povećanoj unutrašnjoj potrošnji, a i u SAD ima signala blagog poboljšanja. Tamo je, prvi put od septembra, došlo do povećanja cene nekretnina", rekao je Grujić.

Na pitanje kada će u Srbiji doći do poboljšanja, on je odao priznanje vladi, jer "prvi put smo na vreme povukli neke poteze u odnosu na druge zemlje jugoistočne Evrope, tako da postoji šansa da nas svi problemi manje zabole nego naše susede".

Grujić je, doduše, ocenio da je "objektivna krivica vlade što je zakasnila dva ili tri meseca sa početkom svojih mera", ali je dodao da "sve koje je kasnije preduzela idu u dobrom smeru".

"Srbija je, na primer, dogovorom sa MMF dobila vazdušni jastuk koji sprečava da jako udarimo i omogućava nam mekše prizemljenje", dodao je on.

Grujić, takođe, smatra da je dobro što nije uvedeno oporezivanje zarada većih od 12.000 dinara, jer ima "mnogo drugih, luksuznih stvari koje treba da se oporezuju".

"Kao što smo mi biznismeni naterali sebe da smanjimo troškove, moraće i država da se odrekne svega što joj nije nužno. Sledeći koraci koje država mora da uradi biće bolni, jer je najteže štedeti na sebi", upozorio je on.

"Od tempa kojim Srbija bude pripremala projekte za velike infrastrukturne poslove zavisi kojom brzinom ćemo napredovati. Ne smemo da dozvolimo da na kraju ove godine shvatimo da su SAD i Evropa krenule u oporavak, a da mi i dalje pričamo o krizi", zaključio je Grujić.

(FoNet)
 

Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #5 poslato: 19:17:50, 07.Apr.2009. »
kako smo jaka drzava nismo osetili ni k od krize :D
 


*

Van mreže Maestro

  • ****
  • 3 386
  • 27
  • Pol: Muško
  • Carpe diem (iskoristi dan)
    • Facebook
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #6 poslato: 12:35:39, 09.Apr.2009. »
Cvetković: Vladine mere već daju rezultate
Cetvrtak, 9. april 2009. 00:35    


Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je da Vlada Srbije nije kasnila sa donošenjem mera za borbu protiv ekonomske krize navodeći da su one "već dale veoma dobre početne rezultate".
"Nismo kasnili, a još manje lutali u traženju rešenja za posledice svetske krize i recesije", rekao je on u intervjuu za "Politiku" i podsetio da je Vlada Srbije u oktobru prošle godine donela prve mere za zaštitu finansijskog i bankarskog sistema.
Cvetković je naveo da je Vlada "angažovanjem" oko 160 milijardi dinara za jačanje likvidnosti privrede i podsticanjem prodaje domaće robe na pravi način reagovala na krizu.
"Banke su tu akciju svesrdno prihvatile i podržale", dodao je on i naveo da je "ekonomska stabilnost i višenedeljna stabilizacija kursa dinara bez intervencije NBS na deviznom tržištu" rezultat toga.

Cvetković je rekao i da će Vlada, pored programa za ekonomsku stabilizaciju i rebalansa budžeta, "ponuditi još niz poteza" kako bi sprečila da bruto domaći proizvod Srbije "sklizne i više od dva procenta", koliko se očekuje.

"U Vladi imamo u vidu i takve opcije. Reagovaćemo blagovremeno s novim rešenjima i činimo sve što je do nas da do toga ne dođe", rekao je on i dodao da rebalans budžeta Srbije mora da bude usvojen do 1. maja.
Dodao je i da je Vladi Srbije stalo da "dokaže da možemo imati jeftiniju državu primerenu objektivnim ekonomskim okolnostima", kao i da želi da uputi jasan signal "da su vremena ozbiljna i da se na isti način odnosi prema svima".
Na pitanje o zamerkama predsednika opština u Srbiji zbog najave da će biti smanjena sredstva koja opštine dobijaju iz budžeta Srbije, Cvetković je rekao da mere koje važe za vladu i državu, važe i za lokalnu samoupravu.
"Ako mo mi odlučili da osetno smanjimo troškove ne vidim nijedan razlog da i opštine to ne pokušaju", rekao je premijer Srbije.
Cvetković je dodao da je ove godine iz budžeta Srbije lokalnim samoupravama namenjena oko 41 milijarda dinara, a da je njihov "ukupan račun oko 190 milijardi dinara".

"Od njih očekujemo da smanje izdatke sedam do osam odsto i to veoma selektivno - bogatije i jače sredine, poput Beograda i Novog Sada daće više, ali neke male opštine na jugu Srbije će moža i dobiti više nego lane", rekao je Cvetković.
Govoreći o sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom, Cvetković je rekao da će njim biti obezbeđene tri milijarde evra kao podrška deviznim rezervama Srbije, što će, kako je naveo, "uticati na stabilnost dinara".
Premijer je rekao i da je važni što je MMF pomogao da se sa inostranim kreditorima u Beču postigne dogovor da ove godine ne smanjuju kreditnu podršku privatnim kompanijama u Srbiji i da gde god je to moguće stari zajam zamene novim ili da isplaćen kredit odobre neko drugom.
Govoreći o Koridoru 10, Cvetković je rekao da uskoro počinju radovi na deonici od 23 kilometra između Preševa i Levosoja, obilaznici oko Dimitrovgrada, kao i na dve deonice od po deset kilometara od Horgoša do Novog Sada.

(Beta)
 

*

Van mreže Ch

  • ******
  • 12 179
  • Zahvaljeno: 23 puta
  • 167
  • Pol: Muško
  • The start!
    • Facebook
    • Twitter
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #7 poslato: 10:24:59, 11.Apr.2009. »
Moguće i nove mere štednje
Subota, 11. april 2009. 09:36    


Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da su moguće nove mere štednje, ako "punjenje budžeta ne bude išlo po planu".

"Moguće su nove mere. Ja sam bila protiv mera koje iz smanjenja zarada isključuju pojedine segmente države, kao što su prosveta, pravosuđe, zdravstvo, policija, vojska. Moj stav je da bi svi čiji je poslodavac država, trebalo da dele istu sudbinu", izjavila je Dragutinović u intervjuu za sutrašnje Večernje novosti.

Ona je ocenila da će mere Vlade pomoći da se smanji javna potrošnja i dodala da je zadovoljna merama koje su "dugoročno dobre za državu, iako nisu popularne'".

Dragutinović je kazala da će se taj program revidirati svaka tri meseca, odnosno da će svaka tri meseca Vlada i Međunarodni monetarni fond praviti analizu plana i ostvarenja.

Ona je navela da će prva revizija biti krajem jula ili početkom avgusta.

"Ukoliko rezultati budu bolji, ukoliko se zaustavi recesija, moguća je drugačija fiskalna politika. Ali, očekujemo da ovakav paket ostane na snazi do kraja godine", navela je ministarka.

Na pitanje da li su otklonjene sve dileme oko poreza na imovinu, Dragutinović je rekla da se to još razmatra i da je plan da porez bude realan i da se određuje prema tržišnoj vrednosti.

Dragutinović je kazala da se planira da se rebalans državnog budžeta usvoji sledeće sedmice, i da se nada da neće biti potrebe za još jednim rebalansom.

Na pitanje da li je paket vladinih mera inflatoran, Dragutinović je rekla da je inflatoran samo u delu povećanja akciza.

"Ali to je jednokratan udar na cene, a, s druge strane, imate pad privrednih aktivnosti koji deluje na obaranje tih cena. Dakle, ako išta u ovoj državi trenutno postoji antiinflatorno, to je ovaj paket mera", kazala je ona i dodala da će inflacija sigurno ostati u okviru očekivanih šest do osam odsto.

Na pitanje da li će se smanjiti broj zaposlenih u Ministarstvu finansija, Dragutinović je rekla da će poštovati sve preporuke Vlade.

"Ali, za mene je veći problem to što sam bila ubeđena da u javnom sektoru ima 460.000 zaposlenih, a statistika kaže da ih je 516.000.
To znači da imamo više od 50.000 'nevidljivih' zaposlenih na koje država izdavaja ogroman novac. Zato je prioritet da rešimo taj problem, a ne da li imamo višak nekoliko državnih sekretara", navela je Dragutinović.

(Beta)
 

*

Van mreže decko u usponu

  • ***
  • 687
  • 1
  • Pol: Muško
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #8 poslato: 15:55:43, 12.Apr.2009. »
Svetska banka: Pomoći Srbiji da savlada krizu
Nedelja, 12. april 2009. 13:02    


U interesu je evropskih zemalja da rade sa MMF i Svetskom bankom i drugima kako bi pokušale da pomognu zemljama jugoistočnoj Evropi, na Balkanu, da savladaju krizu kao, recimo, Srbiji koja pokušava da preduzme ekonomske reforme što dovodi do političkih teškoća, izjavio je predsednik Svetske banke iz Vašingtona Robert Zelik.

"Ovo nije vreme za čačkanje po oskudici balkanskih zemalja", rekao je Zelik u razgovoru za novosadski Dnevnik.

On objašnjava da su te zemlje imale razvoj tržišta koji je bio zasnovan na imigraciji u Evropu.

"Na dugom putu to je dobro za te ekonomije i politike. Ali, na bliži rok to znači zavisnu mrežu, zavisnu industriju, zavisnost od radnika koji tamo rade... i to znači da je puno od tog biznisa upućeno na biznis Zapadne i Južne Evrope."

"Mi smo u stanju ekonomske krize, sada je to postala kriza zapošljavanja, a eksperti upozoravaju i na humanitarnu i socijalnu krizu sa surovim posledicama, tako da njeno delovanje zavisi delom od toga šta velike zemlje čine da bi zaustavile kretanje naniže", rekao je ovaj američki finansijski stručnjak.

Zelik smatra da je i Evropi i Sjedinjenim Državama definitivno potrebno novo zakonodavstvo, potrebna su sistemska pravila. I u oba slučaja ljudi shvataju da su potrebni i stimulativni planovi.

"Očekujemo da će pad u trgovini biti najveći za poslednjih osam godina. Opasnost je da će se širenjem nezaposlenosti zemlje vratiti protekcionizmu i da zbog politike zatvaranja svojih tržišta neće biti spremne za ravnopravnu utakmicu. Biće kao u 1930-tim kada je protekcionizam izazvao probleme i doveo do spirale pada."

Samit G 20 je pokazao, podsetio je predsednik Svetske banke da MMF mora da ima instrumente da bi bio u stanju da se uhvati u koštac sa svojim obećanjima.

"Tako su i Japanci ponudili ekstra 100 milijardi dolara kao bonus Evropskoj uniji koja se složila da potroši 100 milijardi dolara. U slučaju Svetske banke naše kapitalno obećanje je da ćemo to uradimo sa novih 100 milijardi dolara."

"Najsiromašnijim zemljama nudimo grantove na duge rokove po kamatama za nešto što se zove međunarodna asocijacija za razvoj", rekao je Zelik i dodao da će dati oko 42 milijarde dolara u sledeće tri godine i da se trude da pronađu još dodatnih 30 do 35 milijardi dolara iz privatnog investicionog sektora.

"Mnoge zemlje u razvoju pod stresom, potrebna im je dodatna pomoć", rekao je predsednik Svetske banke Robert Zelik za Dnevnik.

(FoNet)
 

*

Van mreže Maestro

  • ****
  • 3 386
  • 27
  • Pol: Muško
  • Carpe diem (iskoristi dan)
    • Facebook
Odg: Ekonomska kriza u Srbiji
« Odgovor #9 poslato: 23:51:06, 12.Apr.2009. »
Srbija ekonomski stabilna godinu dana
Nedelja, 12. april 2009. 22:55    


Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da mere Vlade Srbije za smanjenje posledica ekonomske krize daju rezultate i da će Srbija imati makroekonomsku stabilnost najverovatnije narednih godinu dana. Premijer Mirko cvetković tvrdi da Vlada drži situaciju pod kontrolom, dok vicepremijer Ivica Dačić smatra da će paket mera štednje ugroziti funkcionisanje države.

Tadić je gostujući na televiziji B92 rekao da je Vlada Srbije na vreme reagovala, da mere za ublažavanje posledica krize već imaju efekte i da je aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) obezbeđeno očuvanje makroekonomske stabilnosti za najmanje šest meseci i najverovatnije godinu dana.

"Svi parametri koje imamo govore da su mere dobre i da dosad daju rezultate, a da nove koje planiramo sa MMF-om obezbeđuju stabilnost najmanje za sledećih godinu dana", rekao je Tadić i dodao da ga je i premijer Srbije Mirko Cvetković u razgovoru "ubedio" u kvalitet tih mera.

Ocenio je da je Srbija u boljem položaju od zemalja u okruženju, jer je obezbedila aranžman sa MMF-om, prethodne mere usmerila na povećanje likvidnosti preduzeća i završila izborne cikluse, i poručio da će pratiti sprovođenje tih mera i upozoriti ako bude ocenio da je pravni i ekonomski poredak zemlje doveden u pitanje.

Tadić je rekao da je zabrinut zbog ekonomske krize, ali da veruje da su mere dobre, jer se na osnovu svih parametara može proceniti da Srbija neće biti u situaciji da objavi bankrot zato što su mere za ublažavanje posledica donete na vreme.

"Srbija je među prvima reagovala i ne kaska za drugim državama", rekao je Tadić i dodao da mnoge zemlje u okruženju nisu uspele da postignu aranžman sa MMF-om, niti preduzele mere kojima bi zaštitile preduzeća i pripremaju se za izbore.

Prema njegovim rečima, kriza je šansa za Srbiju, da se reše problemi i "pospremi po kući" i da Srbija postane stabilno demokratsko društvo.

Predsednik Srbije rekao je da će se boriti za očuvanje "produktivnih radnih mesta" i podsetio na odluku o redukciji zaposlenih u državnom aparatu koji predstavljaju višak.

On je procenio da će protesta i štrajkova biti i da ljudi imaju pravo da nezadovoljstvo iskažu na miran način, ali da će država reagovati ako tim protestima budu narušeni zakoni i demokratija.

Poručio je da oni koji izgube posao mogu da protestuju, ali da bi trebalo istovremeno da konkurišu za novi posao, preuzmu odgovornost i pokušaju da ovladaju nekom novom veštinom koja će im obezbediti budućnost.



(agencije/MONDO)
« Najnovija izmena:: 00:52:48, 13.Apr.2009. * Charobnjak * »
 


Stranice: 1 2 3 ... 5 »

 

Brzi odgovor Vam omogućava da pošaljete poruku bez učitavanja nove stranice.

Upozorenje: u ovoj temi nije pisano već više od 365 dana.
Ukoliko niste sigurni da želite da odgovorite, razmislite o pokretanju nove teme.


Maksimum znakova 20000; preostalih znakova: 20000

Related Topics

  Naslov teme / Započeo Odgovora Najnovije:
8 Odgovora
1815 Pregleda
Najnovije: 10:36:47, 18.Okt.2009.
Manekenka
11 Odgovora
3623 Pregleda
Najnovije: 00:06:28, 30.Sep.2011.
Nale 83
0 Odgovora
930 Pregleda
Najnovije: 13:48:27, 04.Jun.2009.
Ch