:: MojForum.net :: > :: Opšte teme :: > :: Zabava :: > :: Ćaskanje :: Tema: najcudniji san....

[plutonac]

moji snovi su toliko bizarni i teški da se svi zapanje kad prepričavam, a sanjam svake noći, kad se nekad (retko) dogodi da ne sanjam neki užas, probudim se sav bezveze, kao da se nisam odmorio 
ne znam kako, ali često sanjam isti san kao neka meni bliska osoba, iste noći.. imam te neke moći

[elena86]

Ja imala dva malo uvrnuta za mene u skorije vreme,jedan je bio kako se mirim sa bivsim muzem i kao biramo zajedno verenicki prsten,a njegovi kao presrecni  ,malo sutra  ,i drugi nekoliko dana kasnije ja kao narucila bidermajer iz ko zna kog razloga koji je naravno ispao uzasno,uopste nisam bila zadovoljna   

[Mikelandjelo]

Ja nisam bas "nacisto"sto se snova tice.Ali sanjao sam dosta i vecine se secam,cak i onih kada sam bio bas mali,mozda 6-7 godina.I sada posle toliko vremena primetio sam da postje neke cudne stvari sa njima.Nemogu naci odgovarajucu rec za to.Samo da dodam da ja  negledam u snove kao gledanje u visu silu ili taka slicna verovanja.Vise pokusavam da ih  racionalno objasnim.
Dakle postoi jedna osnovna i mozda najbitnija ,a prilicno cudna slucajnost sa njima.Od  ,recimo nekog mog prvog ranog sanjanja pa do pocetka nekih psihickih problema,ja sam imao veoma lep zivot,cak idilican.Kao u nekom lepom filmu.Medjutim za to vreme sam bezmalo svake noci sanjao kosmare.Pogotovo se secam jednog sna  koji bi me je recimo toliko prestravljivao da bi se ja u snu budio vristeci i sveg glasa dok bi me roditelji pokusavali probuditi.Ja bi ih posmatrao  i i sve snage zeleo da ih poslusam ali nebih mogao.A sanjao sam da umirem.I taj momenat kada odlazim ja bih tada poceo da vicem.I u tom momentu oni bi pokusavavali da me probude ali bezuspesno.Takvo stanje bi trajalo neko vreme i onda bih se probudio sam,tj,postao potpuno svestan.Takodje za to vreme sna bih stajao na nogama ne lezao,neki put i krenuo po sobi.Taj san mi je bio najgori i sto je jos gore cesto sam sanjao samo njega.Zbog tog sna sam bio vodjen kod neke babe ,vracare da mi "skine stravu"kako su to tada nazivali.I za cudo,jednog momenta je to prestalo i vise nikad nisam sanjao taj san.A sanjao sam ga nekoliko godina u odredjenim intervalima.Medjutim i posle sam nastavio da sanjam kosmare.Sve dok nisu krenuli ti psihicki problemi.Da samo pomenem da sam za to vreme sanjao i lepe snove,ne samo lose.Medjutim losi su preovladavali.Primera radi od 10 dana 8 sanjam kosmare,a dva dobre.Medjutim sa pojavom psihickih problema rezultat se obrnuo .Pa sam sanjao vise dobre ,a manje lose snove.A onaj najgori ,kao sto rekoh,nikad nisam vise sanjao.E sad sta to sve znaci neznam.Ali takodje znam da su mi se neke stvari iz nekih snova pocele ostvarivati.Ali ne bukvalno i preslikano,vec nakako na svoj nacin,al imam utisak da ima neke veze.
Nisam saznao sta to sve znaci.Ali najnovije neko saznanje koje sam cuo od jednog uglednog psihijatra(ima jos neko zvanje,ali ga se nesecam)je da su snovi kao pogled u buducnost.Tj.kako sam ja to preveo na svoj jezik u snovima nas mozak radi slobodno i neverovatnom brzinom,tako da moze neke informacije da obradi koje u stvarnosti nebi mogao nikako.Pa se desi da "izracuna"sta ce se desiti ili slicno,sto bi bio taj san koji se ostvario.Tako sam ja to nazvao.Ali ne uvek i ne svaki san.Treba valjda znati i tumaciti.To je otprilike rekao psihijatar.A meni se opet javlja jedno razmisljanje,ako mozak to moze,znaci da postoi nesto "opipljivo"sto nas sprecava da to i na javi radimo.I mozda  je kod nekih ljudi to otklonjeno?
Eto svasta nesto.A i vreme je da odmorim.
 

[medenica]

I ja sam sanjao da umirem jedan te isti san, godinama. Otprilike jednom godisnje duzi niz godina jedan te isti san i uvek se probudim kad poginem. Uglavnom vise ga ne sanjam godinama pa sigurno 15 godina a do tada jednom godisnje otprilike 10 godina.

[Mikelandjelo]

Kako si umirao?
Mislim,nemoj da me shvatis pogresno to te pitam jer vidim da smo slicno iskustvo imali.
Ja sam umirao polako.To je bila kao neka cudna igra.Zemlja puna drvaca,grancica ,a ja trebam proci preko njih,a da nijednu ne polomim,jer ako polomim umirem.A to je bilo nemoguce,jer je zemlja bila pokrivena njima i to slojem grancica.I taj momenat kada je slomijem,ja umirem polako.Vidim sebe,tj.telo kako ostaje na zemlji ,a ja se odvoio od njega i letim negde u nesto strasno.Ali veoma sporo,sto rece neko gore ko u onim usporenim klipovima kad recimo raste cvece.I dok se ja polako odvajam, gledam roditelje kako me vuku za rukave,nogavice da me probude.A ja vristim jer nemogu da se oduprem.I odjednom se budim.Al se samo nesecam tog trenutka.Zasto se budim,kad sam vec krenuo?A jos sam   svestan okoline,tj.vidim majku i oca,krevet,sobu,al takodje i vidim to negde gde idem.

[medenica]

Iznenada, vozim bajs i u krivini se spucam direkt u kamion i tad se probudim.

[plutonac]

hahaha šta je tu čudno 

[pallmall]

Zvuči ludo ali sanjao sam kako mi gori kuća i ogromnu reku i kako u njoj plivaju mali kučići...To je bilo, sreda na četvrtak...14 na 15...

[plutonac]

i dogodilo se.. 

[pallmall]

U poslednje vreme stalno sanjam kako se šišam...sve neke košmare sanjam...