Ja sam krstena sa tri godine i secam se svog krstenja. Godina sam ga sanjala nocu kroz celo svoje osnovno i srednjokolsko skolovanje. Tek kasnije sam razumela znacaj ovih mojih snova. Bilo je to podsecanje Bozije nato da sam krstenjem postala clan Crkve i da sam dobila dar na krstenju koji sada treba razviti!Jednom sam usla u lepu crkvu u centru grada kupila mali drveni krst i molitvenik. Na izlazu sam procitala : Nedeljna liturgija sluzi se u 8h" Interesantno je bilo da ja tada nisam ni znala sta je liturgija!! Bilo je to davne '98.godine. Ali od toga dana do danas moj zivot se znatno promenio. Sada sam teolog i verucitelj u skoli.I moj muz je teolog
upoznali se na fakultetu
Ne kajem se ni zbog jednog trenutka provedenog u krilu Crkve...
Izvinjavam se svima koji su gore nesto napisali. Zelim samo da vam ukazem na par stvari:
Crkva nije institucija nego zajednica vernih okupljenih na Svetoj Liturgiji oko Svete case koji se pricescuju Svetim Tajnama Hristovim. To sto prividno spolja izgleda kao institucija, je pogresan zakljucak onih koji ne poznaju njen pravi cilj. A to sto se ukljucuje preko episkopa ili drugih svestenika i vernika u razne segmente drustvenog zivota, je nesto sto je postalo potrebno i neophodno. Kakvi bi mi svi u Crkvi bili kada bi smo ravnodusno gledali kako mladi ljudi srljaju u ambis alkoholizma, narkomanije, kriminala, negde i prostitucije, a da ne ukazemo ni na koji nacin na stenost takvog ponasanja po njih same, njhovo telesno i duhovno zdravlje? A kako mozes reci bilo kome bilo sta ako nemas nikakav uticaj i drustveni status??? Ne kazem da tu nisu moguce zloupotrbe. Nisu svi spremni da stradaju za druge onako kako je Gospod stradao za sve nas.Ali nesmemo da dopustimo da nas to sablaznjava, jer ce nas odvuci sa pravog puta. Na kraju-svako ce kad se susretne sa Hristom morati da da odgovor za sebe. Pa neka nam to svima bude orijentir.
Sa druge strane krstenje je vazno zato sto predstavlja stupanje i clanstvo u zajednici Crkve! Krstenjem mi dobijamo pravo da stojimo na Svetoj Liturgiji od pocetka do kraja i uz odgovarajucu predhodnu pripremu, se pricestimo Svetim Tajnama Hristovim-Svetim Pricescem, hlebom i vinom, Telom i Krvlju Hristovom.
Na krstenju dobijamo darove Svetog Duha koji je za svakog od nas jedinstven- neko lepo peva, neko dobro crta i slika, neko je dobar ucitelj, a neko lekar, neko ima sedmoro dece, a neko dar devstvenosti pa zivi u manastiru kao monah itd. Ali nista od svega toga nam ne vredi ako nase krstenje ostane ne dejstveno! Tj ako nikada nakon krstenja ne krocimo u zajednicu Crkve i ne sjedinimo se sa Hristom, na pravi nacin-pitati za savet svestenika.
Jer svi darovi dobijeni na krstenju se tek tada aktiviraju i pocinju da se razvijaju..."Ko ima usi da cuje...."
Nije greh biti nekrsten. Bog je svima nama ostavio slobodu da sami izaberemo hocemo li biti u Crkvi ili ne. Ali je greh biti krsten i odreci se sile krstenja koju smo od Duha Svetog dobili. Ta sila se odnosi pre svega na nase napredovanje u dobru u vecitoj borbi dobra i zla. Jer kada vam svestenik na krstenju kaze: "Okreni se na zapad i duni i pljuni na djavola" On nam ustvari kaze da se odreknemo cinjenja zla i da objavimo rat djavolu time sto "pljujemo njemu u lice" ZAPAD je mesto gde Sunce zapada, zalazi i svetlost se gasi i nastaje tama-a to je mesto obitavanja necastivog(simvolicno)! Kada mu pljunete u lice vi ga se odricete i zapocinjete rat sa njim! Zamislite da neko vama pljune u lice-sta bi ste mu uradili??? A on je mocnik za razliku od nas malih smrtnika! Pa mozete li da zamislite kako ste ga naljutili i kako ce vas napadati od tad? A ako se ne okrepljujete verom u kojoj ste se krstili i ako se ne osnazite molitvom i Svetim Pricescem i ucestvovanjem u zajednici Crkve-kako ce te se odbraniti od njegovih napada?! Evo jedna moja komsinica se krstila pre sedam godina i nije nikada krocila na Sv. Liturgiju i nkada se nije pricestila. Poslednjih par godina tonula je u ludilo jer nije mogla da se odbrani od teskih iskusenja demonskih sama, a pomoc nije zelela! Ja sam joj govorila i nie htela da me poslusa! Pre manje od mesec dana njeno ludilo je kulminiralo i zavrsilo se samoubistvom!!! Jos uvek niko od nas koji smo je poznavali ne moze da poveruje da se to dogodilo, ali jeste! Nje vise nema! A meni je samo preostalo da se molim za nju da ne zavrsi na mesti gde nema ni Sunca ni svetlosti ni radosti ni srece....Ne zavrse svi ovako, ali morate priznati da je ova prica uzasna! Pozdrav svima
Tema: 
13:32:56, 18.Dec.2012. 