"Sve umereno je zdravo"! Za zdrav život potrebno je da se slože mnogi faktori i jedan bez drugog ne funkcionišu.
Zdrava hrana je jedan od faktora koje treba uklopiti u naš život. Naći meru. Slušati svoje telo i iznutra i spolja,čuvati ga i negovati. Truditi se da se stres eliminiše ili bar svedu na podnošljivu meru. Kada je hrana adekvatna,može se doživeti stota.
Izreku "ono što jedeš" ste verovatno čuli dosta puta, ali da li ste znali da je ona bukvalno tačna?Ćelije organizna imaju različiti vek trajanja. Nove ćelije se stvaraju od energije i materijala koji mi unosimo preko hrane. Ljudsko telo je napravljeno od onoga što jedete. Kosti,mišići,krv i organi se prave od hrane koju unosite.
U skladu sa životnim uslovima i podnevljima u kojima žive,ljudi se različito hrane.
Ishrana je nauka pomoću kojih organizam koristi hranu i tečnost za normalno funkcionicanje i održavanje ravnoteže izmedju zdravlja i bolesti. U današnje vreme posvećuje se velika pažnja zdravoj ishrani.Vitamini,proteini, ugljeni hidrati, minerali, enzimi,antioksidansi. Svi oni učestvuju u održavanju našeg organizma zdravim i posvećuje im se sve veća pažnja.
DA LI JE ZDRAVA PRERADJENA HRANA?
Hrana se može prerađivati.Preradom gubi svoja pozitivna svojstva pa se mora voditi računa šta i kako se prerađuje.Kroz istoriju su neke prerade uticale na zdravlje velikog broja ljudi kao što je skidanje kore pirinča koje je uklonilo hranljive materije pa se pojavila bolest beri beri. Pasterizacija uklanja bakterije iz mleka. Primena pasterizovanog mleka kod druge hrane unistaba se vitamin C.
Stručnjaci savetuju da se hrana ne prerađjuje jer se pozitivni sastojci mogu preradom izgubiti. Tokom obrade mnogi toksini mogu biti dodati. Što je hrana bliža svom prirodnom stanju sa manje zagrevanja,manje soljena i prerađivana,ona je zdravija."Zdrava" prerađena hrana jesu bebi kašice.
ŠTA SE PODRAZUMEVA POD ZDRAVIM ORGANIZMOM?
Normalno funkcionisanje organizma se smatra kad ima dovoljan nivo energije da može da održava funkcije mišića i imunog sistema,čvrstinu kostiju i snagu koja treba da bude na visokom nivou, kao i da možeda oporavi i razvija sistem organa. Svi ljudi nisu isti. Stanje organizma nije isto.Na primer,visoki nivoi masti potrebni su ljudimakoji rade u hladnom okruženju da bi održali normalnu telesnu temperatur. Sportistima su potrebni proteini u većoj meri nego ljudima kojim se sportom ne bave.Moramo poznavati svoj organizam. Naći balans. Biti umeren u svemu. Srediti svoje misli i um.Rešiti se stresa.
KOJA JE TO ZRAVA HRANA?
Jedan od najzdravijih režima ishrane je Mediteranska dijeta.
Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta tj ishrana pomaže kod varenja i ubrzava metabolizam. Sadrži osnove zdrave ishrane kao što su riba,maslinovo ulje,voće,povrće,ribu,žitarica i ograničava nezdravu masnoću.
RECEPTI IZ MEDITERANSKOG JELOVNIKA
BRIAM
Sastojci za 6-8 osoba:
-4. velika krompira,oljuštena i isečena na tanke režnjeve
-3. srednje tikvice sečene na tanke režnjeve
-3. luka sečena na srednje komade
-4. manja plava patlidžana sečena na tanke režnjeve
-3. manjepaprike sečene na veće komade
-4. srednja paradajza
-250ml maslinovog ulja
-350 ml vode
-150 ml soka od svežeg paradajza
-so(najbolje morska), biber peršun.
Priprema:
Uključiti rernu na 200 stepeni.
U veliku posudu za pečenje naređati sečeni paradajz,posoliti i pobiberiti pa zatim poređati krompir i tikvice. Ove 3 vrste povrća traže malo više vremena za kuvanje,pa ih zato treba staviti na dno. Posoliti i pobiberiti,dodati polovinu količinu luka i sečeni plavi patlidžan.Posoliti i pobiberiti,dodati sečene paprike peršun i ostatak luka. Dodati maslinovo ulje,vodui sok od svežeg paradajza.Na kraju promešati,ali tako da se redosled slaganja povrća ne poremeti,posoliti i pobiberiti.
-Ubaciti u rernu i na svakih pola sata po malo pomešati.Briam će biti gotov nakon 2 sata kada bi povrce trebalo da je mekano.
-Služiti toplo . Posuti peršunom