Pokusati cu da se ukljucim mada nemam neka iskustav niti sam procitao brdo literature da bih bio elokventan i recit da to strucno objasnim. Vise se bziram na iskustva koja osecam i mislim da bih tako trebalo a nema objasnjenje za to vec osecam da bih to tako trebalo da bude. Moglo bih da se kaze da je sve ovo oko nas iluzija. Super aj sad objasni. Tesko je to objasniti van konvecionalnog verovanja, religija i istorije koja je napravila misljenje koje danas imamo. Vremenom sam shvati da je svako od nas sto ej blizi samom sebi blizi istini a samim tim moras da radis na sebi da bih se ocistio od smeca kojim smo zatrpani da bih spoznao istinu. E sad sta je istina. Istina je ono u sta verujes ali bas da verujes a ne zelim da verujem. Nekao u sebi verujem da smo mi svi jedno i to jedno je sve oko nas. Neko ko to zna i vlada ovim svetom to krije od nas tako sto nas drzi u mentalnom kavezu neznanja i sto smo toliko razjedinjeni, religijom, bojom, nacijom i granicama da ne nabrajam ostale stvari koje nas udaljavaju. Svi zele da budu slobodni, disu punim plucima i zive svoj zivot ali ubrzo shvate da to neide bas tako vec mora da upadne u masinu i bude nesto sto ne zeli da bude i ima masku sa 100 lica. Naravno neko ce da kaze da se to nemora ali ako pokusate nesto ozbiljno shvaticete koliki je otpor tome i na kraju se povucete a aistinu niko ne voli, svi beze od toga. Iluzija ili stvarnost, pa mi svejedno zivimo u iluziji stvarnosi postali smo ljudi lazi sa svim interesima. Najiskrenije je dete koje se radja, vremenom i ono uvidja kako treba da se ponasa i utapa se u kolektivnu masu. Za njega je sve igra boja, svetlosti i energija. I sam smatram da je za duh vreme nebitno niti se krece linearno vec na gore tj na duhovni rast, sto smo stariji to imamo vise iskustva. Mlad covek je pun entuzijazma i to je dobro, kako vreme odmice tako postaje stisaniji i uziva u tihovanju. Svakako ovakva rasprava je dobra jer svi radimo na sebi i onaj ko je zapoceo temu i mi koji se ukljucujemo jer nam trebaju odgovori ili potvrda a na kraju i priznanje. Nadogradjivanje znanja. Dal sam skrenu sa teme, neznam nije ni vazno, bitno je da se iniciram u krug ljubitelja ovake vrste teme koja moze da se rasiri u mnogo pravaca. ivana je bacila seme a to seme moze da se razgrana kao oras star 30 godina. A svi mi mozemo iamti mesto na toj jednoj grani, gracici. Svakako sve to vodi u istom pravcu odozgo na gore u isti izvor ili pocetak. Velika je radost kad kad bozanstvo u nama prepozna to u sebi ili drugome. Bozanstvo kao sinonim za neku energiju, inteligenciju i sve ostalo koje je stvorilo da sve ovo ima smilsla, jer nista nije slucajno i sve ima smisla. Verovati ili osecati, mislim da ako verujemo u sebe i osecamo da idemo pravim putem da ce se sve ispred nas podesiti kako treba a koji je put pravi. To je pitanje i sta zelimo. Video sam na sebi da ako u nesto verujem da se sam um i telo podesavaju prema tome. Zatim osecam kako je u nama tako je i spolja. Sto smo blizi sebi i mirniji i oko nas je sve mirno, mir u nama i oko nas. Haos u nama, haos oko nas. Da je ovo na zemlji samo jedno telo koje se menja ili vozilo za dusu, sta nas ceka ili sta smo bili pre. Neznam. Da vam sad neko kaze da vam ostaje jedan dan zivota ili da bolujete od opasne bolesti ili vam preti teska operacija. Kako se svest menja tada pa pocnu pitanja tipa Zasto. da li se ponovo radjamo u novom zivotu sa amnezijom, neznam, sta smo bili pre neznam. Ako je sve ovo ciklus zivota i duhovno uzdizanje, kad je kraj. Da li smo besmrtni, verovatno da jesmo ali neznam. Zato ako neko nesto oseca ili zna nadam se da ce podeliti sa nama jer je lepo kad znas da se svi polako ali sigurno bude. Mnogo ej onih koji kao sire istinu ili neko znanje ali u knacnici svi idu u istom pravcu. Tako je bilo kroz vekove i uvek su ubijali one koji su bili ispred svog vremena. Sad nastpa Ivana, idemo..
Tema: 
