Neki smatraju da razlog za brigu zaista postoji. Ne morate umeti da pravilno napišete reči; ne morate da pamtite. Ako pišete diplomski ili magistarski rad ili doktorsku disertaciju, ne morate biti naročito inventivni – samo pretražite Internet, nađete nekoliko postojećih radova, iskombinujete ih, i to je to. Prema strahovima zabrinutih, postaje sve manje neophodno da koristite mozak – tu je Internet koji možete upotrebiti umesto mozga – pa postoji opasnost da vam mozak zakržlja.
Drugi pak smatraju da su takvi strahovi preterani. Još je Platon bio protiv toga da se stvari zapisuju, jer se bojao da će tako biti smanjena sposobnost pamćenja, pa do toga nije došlo. Zašto, zaista, pamtiti gomilu nepovezanih podataka ako ih možete vrlo brzo naći u nekoj enciklopediji (papirnoj ili elektronskoj, potpuno je svejedno)? I dalje vam je neophodno osnovno znanje, da biste znali šta uopšte da tražite preko pretraživača; što je veće znanje koje imate, lakše će vam biti da precizno odredite kako najbrže da dođete do traženih podataka, tako da će oni koji nešto već znaju uvek biti u prednosti nad onima koji razmišljaju u „što bih ja bilo šta učio kad imam Internet“ stilu (ako nemate predznanje, kako da odredite koji vam sajt od dvadesetak hiljada, koliko predloži pretraživač, najbolje može pomoći?). Diplomski rad kao kompilacija radova nađenih preko Interneta? I ranije su se kao izvor za diplomski koristili već postojeći radovi starijih kolega, a sada je samo, zbog Interneta, veći broj takvih radova postao dostupan.
Sve u svemu, samo smo dobili novu alatku. Oni koji ne žele da upotrebljavaju svoj mozak i ranije su nalazili način za to; one koji žele da razmišljaju i pamte kompjuter i Internet nimalo neće omesti u tome, naprotiv – zbog preobilja dostupnog materijala potraga za pravim podatkom ume i te kako da bude izazov za intelektualne sposobnosti.
Tema: 
22:08:17, 04.Avg.2009. 