Nesumnjam da ce ih biti jos.Vidi se da si bas vredna.
A Ja,nema me...Pa iskreno da ti kazem ima dva razloga za to.Prvi razlog je sto sam doneo odluku da idem jos jedan korak napred.Tj.ja se stalno i dosta trudim da se resim stvari koje smatram manama kod sebe i onim sto mi steti,a ne koristi,pre svega ovo zadnje.Krstareci po internetu za odgovorima,posto inace volim da ucim,mislim ucim nove stvari(kao skolarac),naleteo sam na nesto o navikama i tim saznao opet neke veoma bitne stvari.I sad sam resio to da primenim.Pa taj jos jedan korak je u vezi rada.Zelim da radim sto vise,a cilj mi je 10-tak i vise sati dnevno.A naravno imam sta uvek.I to u trajanju od najmanje 3 meseca.Toliko treba mozgu da usvoji novu naviku,ako se jos i trudi.A ja mislim da se trudim iz sve snage.Ali i ako bude trebalo vise nemari,koliko god da treba.
Drugi razlog je opet vezan za tu neku moju "borbu"mada ne zvuci tako.Na drugom jednom nasem forumu upoznao sam dve divne osobe,a mislim da sam pre neki dan i trecu.I nekako me sad put vuce ka tom forumu,kao cvet pcelu.Veoma detinjasta stvar od mene,al to ne zelim spreciti.Posto mi je lepo.A takodje usput se i borim sa svoim demonima izlacuzi sebe kontrolisano njima i opet na tom forumu.On je ogroman pa uvek imas nekog ko je spreman da ti ocita "bukvicu" cim malo zazvucis "drugacije" ili pogresis.I ovde je to bilo,secas se? :mig:Ali nekako tamo me ta dva prijatelja,u stvari prijateljice bas meni cudesno podrzavaju,a i pomazu.Tako da sam sve blize cilju.A i eto tih nekih razloga.Otkricu ti jednu tajnu,mada ce zvucati kao da se hvalim(mozda malo,ali veruj mi nije toliko kao sto mozda izgleda).Toj jednoj sam isto poklonio jedan od radova koji joj se svideo kao i tebi onaj bradonja.I eto ostalo je divna prica koja se zavrsava neobicnim prijateljstvom u kom ja sve vise pocinjem da uzivam.A bojao sam se nekada prijateljstava.Ehh,nekada!Drago mi je sto sve to polako postaje proslost i samo jedna strasna zivotna avantura.Ali ipak avantura.Cak sam prestao da se boim ovakvog skakanja pred rudu.
Drago mi je sto tebi dekupaz ide odlicno i sto radis prilicno s obzirom da nisi sama kao ja.Svaka ti cas prava si "pcelica".Izvinjavam se ovom prilikom svima sto sam malo zapostavio ovaj divni forum,al ne vredi,verujem kako mi zivot bude sve ispunjeniji,a moji problemi manji sve cu redje biti na njima.Verovatno je to i neki prirodni tok.Tu ce kao veza ostati samo prijatelji.E sad koliko njih neznam,a pocinjem da se ne samo neplasim toga,vec i da uzivam u njima kako bi i trebalo da bude.Ali i dalje je dug put.Jos prepreka mora da se sredi,al nema veze.Radujem se tome iako za neke neznam dal cu srediti.Al nemari.Ima mnogo lepih stvari.A i sto rece ona Ana ja moram da mislim,ali zasto onda ne bih mislio pozitivno?I velika je istina u tome.
A i hvala tebi sto "me nisi zaboravila".
Opet ja napisa mnogo.
Tema: 
