:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Mali-veliki savet...

[namćor]

Moglo bi da se kaže da sam ja namćor, po nekim merilima ove sredine.
Ne volim da mi se penju po vratu i leđima dok čekam u redu u pošti, prodavnici, gledaju u novčanik i broje moj novac, ne podnosim nevaspitane u saobraćaju, one koji obilaze prepreke na svojoj strani kolovoza prelazeći u moju, bez obzira što ja moram sići sa puta kako bismo se bezbedno mimoišli, one koji vide da čekam parking a onda se na brzinu uparkiraju pre mene, ne volim one koji puše na ulici jer to je moj prostor kao i njihov i imam prava na čist vazduh, one koji puše na susednoj terasi u hotelskoj sobi do moje, zašto to ne rade u svojoj sobi nego uzurpiraju zajednički prostor, muka mi je od onih koji dovezu kolicima kupljene stvari iz prodavnice do automobila, a onda ista ta kolica ostave na sred parkinga ili puta i tako u nedogled...

Živeo sam po celom svetu, što su sredina i ljudi u njoj bili normalniji ja sam bio sve bolji, ovde što su ljudi gori, ja sam sve lošiji.
Ova sredina i ovi ljudi iz mene izvlače ono najgore, a ja imam problem da se postavim ispravno kako me to ne bi opterećivalo.

Moja je dilema zapravo u tome da li da se pravim da ne vidim ili da uvek iskažem šta osećam prema njima, pa čak iako je to gađenje i prezir.
Ako ih ignorišem onda to sve čuvam u sebi, imam osećaj da nisam ispoštovao sebe tako što sam prešao preko toga.
Ako im nešto kažem samo upadam u konflikte, shvatam da se time ništa ne postiže.

Treba mi stručan savet, kako se izboriti sa idiotima i kako sprečiti da i sam postanem jedan od njih tako što postajem sve veći namćor.
Imam u glavi ovu fotografiju, ima li smisla ovako se psotaviti?

[narcisa zec]

Što bi reko Džoni Štulić "Ako zelis da saznas
                                      Pristani na sve
                                      Ako zelis da mijenjas ljude
                                      Ne odmeci se"

Mišljenja sam da trebas naci neku sredinu. Niti da se pravis da ih ne vidis niti da uvjek iskazes sta mislis jer kao sto si sam shvatio "Ako im nešto kažem samo upadam u konflikte".

Pokušaj da se samokontrolišeš - kao na slici  To ces postici tako sto ces naučiti da budes tolerantniji, da prihvatis druge bas onakvim kakvi jesu - nesavršeni i da se pripremis da mozeš od njih očekivati takve - nesavršenosti.  Uz to da se pomiris s tim da oni imaju potpuno pravo i slobodu za tako nešto isto kao sto je tvoj izbor civilizovanost itd.

P.s. ovo nije stručan savjet 

[namćor]

Hvala za odgovor. 

Mislim da tu sredinu svi tražimo i verujem da je samo retki i pronađu. 

Što se tiče prava na izbor kakvi ćemo biti, ja se slažem da svako od nas ima to pravo da izabere kakav će biti i da takav zapravo i bude, ali problem nastaje što to pravo ne sme zadirati u prava drugih da žive na način kako oni to žele.

U mom slučaju bahati vozači koji ugrožavaju mene i moju porodicu, rekao bih bezosećajni pušači koji ne shvataju da nama nepušačima uskraćuju prirodno pravo da dišemo čist vazduh, ipak čovek se rodi kao nepušač i verujem da je to ono što je prirodno, pa ako neko želi da udiše dim u svoja pluća, neka to radi tako da niko drugi ko ne želi isto ne mora to da trpi.

 

[narcisa zec]

U mom slučaju bahati vozači koji ugrožavaju mene i moju porodicu, rekao bih bezosećajni pušači koji ne shvataju da nama nepušačima uskraćuju prirodno pravo da dišemo čist vazduh, ipak čovek se rodi kao nepušač i verujem da je to ono što je prirodno, pa ako neko želi da udiše dim u svoja pluća, neka to radi tako da niko drugi ko ne želi isto ne mora to da trpi.

Tačno, ali nismo svi isti. Neko jednostavno nije uviđavan u toj mjeri  ali ako pusi u prostoriji gdje je to zabranjeno ja mogu da ga zamolim da ode negdje drugo jer meni npr. kao nepušaču smeta itd. ali ne i da ga prevaspitavam. Isto i sa vozačem, Nastojaću da izbjegnem materijalnu i nematerijalnu štetu po sebe prvenstveno pa i druge, možda cu promumlat "kretenu" "moronu" i sl. ali o bezbjednosti saobraćaja treba da brine država sankcijama.

[faith]

Što se tiče prava na izbor kakvi ćemo biti, ja se slažem da svako od nas ima to pravo da izabere kakav će biti i da takav zapravo i bude, ali problem nastaje što to pravo ne sme zadirati u prava drugih da žive na način kako oni to žele.

To pravo je relativan pojam, i ti i ja ga drugachije definishemo. Ne mozemo jasno odrediti gdje je granica, gdje moje pravo da zivim svoj zivot onako kako zelim remeti tvoje? Smatram da pojedinac mora da se prilagodi drushtvu a ne drushtvo njemu.

I meni smeta mnogo toga shto si ti naveo ali to ne utiche na mene. Trudim se da ono shto je do mene radim ispravno. Da ljudi koji su oko mene odgovaraju mom karakteru. Drugi voze brzo, ne poshtuju saobracajne propise- ja cu voziti opreznije.

Ja bih vjerovatno bila ona osoba koja na hotelskoj terasi remeti tvoj mir, upravo zato shto ne bih zapalila u sobi u kojoj spavam. Ali zato nikad u zivotu nisam zapalila ispred djeteta ili u kuci u kojoj se ne pushi, ako nekom smeta ugasicu cigaretu. Ali ne vidim zashto bi bio problem shto pushim napolju?