Paraglajding je jedan od najmlađih vazduhoplovnih sportova i jedan od najlakših i najjednostavnijih načina da ostvarite svoj san o letenju.Ovaj sport se intezivno razvija i širi u poslednjih petnaest godina i sve više uzima maha u sportskom vazduhoplovstvu i outdoor aktivnostima. Osnovni razlog ovome je taj što ovaj sport ne zahteva ogromna finansijska sredstva i vreme što je u današnje vreme nešto što se i najmanje ima. U ovom sportu ne postoje komplikovane procedure, zakoni, duge i naporne obuke i sve ono što ubija zadovoljstvo, spontanost i slobodu letenja.Sve što vam je potrebno jeste dobra volja i malo slobodnog vremena a ono što dobijate je mogućnost velikih avantura, putovanja, izazov i pogled na neverovatne lepote predela iznad kojih letite.
Strah
Prvo i osnovno, svi imaju strah od visine, to je nešto prirodno kao i svaki strah od nepoznatog. Ako vam neko kaže da se nikad nije uplašio leteći verovatno ne govori istinu ili nije normalan. Čak i iskusan pilot doživi strah tokom leta kada uslovi za letenje nisu optimalni i to će vas uvek pratiti u ovom sportu. U početku taj strah je mnogo jači i intezivniji, ali vremenom ćete se sigurno naviknuti i sve više ćete uživati u lepoti slobodnog letenja. Želja za letenjem je uvek jača od straha. U stvari, strah je čak i veliki prijatelj svakog pilota jer će vas on uvek sprečavati da pomerate granice van vaših mogućnosti i veštine. Strah je vaš prijatelj!
Let paraglajderom
U ovom sportu vi ne iskačete iz aviona kao što se često pomisli. Jedino vam treba oprema koja se lako pakuje u ranac(oko 15kg težine) i neki vid prevoza do najbližeg brda. Ako želite možete i peške do prve livade da poletite. Kada nađete odgovarajuću lokaciju treba vam manje od deset minuta da se spremite i posle nekoliko koraka vi ste vazduhu. Izgleda neverovatno ali to jeste tako jednostavno! Nema potrebe za aerodromima ili bilo kakvom drugom komplikacijom. Vi ste onaj koji odlučuje gde i kada ćete da poletite! A kada odlučite da odete na sletanje možete da izaberete i najmanju livadu i na nju da sletite!Da li može jednostavnije od ovoga?
Visina i dužina leta
Sve ovo zavisi od vremenskih uslova, ali se može ostati u vazduhu i po nekoliko sati,ići nekoliko hiljada metara u visinu i preletati nekoliko stotina kilometara(svetski rekord je oko 400km).Paraglajder je letelica kao i jedrilica, i isto kao i ona u paraglajdingu se koriste sile vetrova da se ostane u vazduhu i da se ide što više i dalje. Kada su uslovi optimalni možete da poletite sa brda od nekoliko desetina metara a da se na kraju nađete na preko 3000m. Sve je moguće u ovom sportu i granice se konstantno pomeraju. Leta 2003. po prvi put u istoriji, grupa paraglajderista je poletela iz podnožja Mon Blana(najviši vrh Evrope) i posle sat vremena leta sleteli na vrh planine! Sat vremena posle sletanja na vrh planine oni su pili čaj u Šamoniju! Postoje planovi da se na sličan način osvoje i drugi vrhovi planina.
Obuka
Obuka se sastoji iz teoretskog dela i praktičnog.Paralelno sa teoretskim delom počinje i praktični deo, postupno i sa manjih visina. Tako se učenik polako navikava na visinu i uči osnovne tehnike letenja. Visina se postupno povećava kako učenik napreduje. U praksi je moguće da se izvode prvi visinski letovi(par stotina metara) još tokom prvog dana obuke ali poželjnija je postupnija obuka.Ipak uvek postoji mogućnost da se prvi letovi izvedu u tandem paraglajderima koji imaju mogućnost da nose dve osobe.Tako ćete na najbezbedniji način sa instruktorom da doživite prvi let.
Bezbednost
Ovo je uvek važno pitanje i ma koliko to zvučalo čudno ovo je veoma bezbedan sport.Ipak ta bezbednost primarno zavisi od samog pilota.Ogroman procenat nesreća koje su se desile su uzrokovane ljudskim faktorom,dokle do otkaza opreme gotovo i ne dolazi.Sam pilot je onaj koji odlučuje u kojim uslovima leti i da li su oni optimalni za njegovo iskustvo.U ovom sportu nema mesta za sujetu i dokazivanje i dokle god ste toga svestni uživaćete u lepoti slobodnog letenja.
Moglo bi da se napišu knjige o ovom sportu,ali dokle sami ne dođete da probate ovaj sport nikada nećete shvatiti šta propuštate.Doživećete neverovatnu slobodu,leteti zajedno sa pticama,preletati prelepe predele,putovati i steći prijatelje gde god sletite.
Let je iskonski san čoveka.Vi imate mogućnost da ispunite taj san! Paraglajderi su svrstani u tri glavne kategorije: školski, rekreativni (intermedijalni) i takmičarski. Što je viša kategorija u kojoj se paraglader nalazi, to pilot mora imati više iskustva i veća muda. Najbolji paraglajder je toliko dobar, koliko je dobar pilot koji njime upravlja. Samo pilot koj ispunjava zahteve svog paraglajdera je njemu primeren i leti sigurno!
Kategorije
Školski su padobrani sigurni i jednostavni za rukovanje. Njihove letne karakteristike nisu vrhunske, što za ovu kategoriju nije ni bitno. Zato početnik i uči na paraglajderu koji oprašta greške pilota. U rekreativnu ili srednju kategoriju ubrajaju se paraglajderi čije su osobine kompromis između letnih karakteristika i sigurnosti. Takvi paraglajderi su u najširoj upotrebi. Rekreativna kategorija se može podeliti na višu i nizu. Ova kategorija omogućava kvalitetno i ugodno letenje. Takmičarsku kategoriju predstavljaju najbolji i najosetljiviji paraglajderi. Njihove su vrline dobra finesa, malo propadanje, velika okretnost i brzina, a njihova je mana povećana osetljivost na greške pilota i turbulenciju. Takvi paraglajderi zahtevaju aktivno letenje, a pilot mora stalno kontrolisati paraglajder. Paraglajderi iz ove kategorije su isključivo za vrlo iskusne pilote.
Veličine
Svaki tip paraglajdera proizvodi se u nekoliko veličina. Površine kupola se kreću od 18 do 28 m² projektovane povrsine. Veličina paraglajdera se bira prema težini pilota. Ne preporučuje se pilotu da bude prelagan za svoj paraglajder! U tom slučaju kupola je nedovoljno opterećena, komore se ne pune onako kako je predviđeno pri startu i vrlo lako dolazi do deformacije kupole u letu, jer je pritisak manje nego što je predviđeno, brzina leta je manja, što pri jačem vetru može završiti letenjem unazad. Samim tim pilot se izlaže opasnosti leta u rotor, tj. vrlo agresivnim i nepredvidljivim vazdušnim strujama, koje se mogu opisati kao centifuga u veš mašini vaše mame. Let u zavetrenoj strani planine, u rotoru-je životno opasan.
Konstrukcija
Paraglajder se sastoji od tri glavna dela: kupole (krila), konopaca i gurtni (noseće trake)
Kupola
KUPOLA je naziv koji je nasleđe iz padobranstva. U stvari to je krilo, kao i krilo aviona ili jerilice i ima ista aerodinamička svojstva kad se paraglajder kreće kroz atmosferu. Kretanje je vrlo bitno, jer kretanjem kroz vazduh obezbeđuje se potreban pritisak za održavanje aeroprofila, kao i aerodinamički uzgon (lift) koji vas održava da ne padnete na majčicu Zemlju. Kupola je napravljena od materijala čija propusnost mora biti što manja ili blizu nule (zero porosity-materijali). Problem je što takav materijal stari na suncu, pa je stoga jasno da je životni vek paraglajdera ograničen. Zbog dejstva UV zraka slabe tehnička svojstva i povećava se propusnost, odnosno poroznost. Pod poroznošću se podrazumeva određena količina vazduha koja prođe kroz materijal po jedinici površine, za neko vreme. Životni vek materijala kupole je oko 200 do 300 sati izloženosti suncu, ili tako barem proizvođači kažu. U stvarnosti, zavisno od uslova u kojima se leti, podneblja, vrsti materijala i čuvanju opreme, krilo može da izdrži od 200 sati naleta, pa do 1100 sati, a da ne izgubi na bezbednosti. Stoga nije poželjno nepotrebno izlagati paraglajder UV zracima, jer matematika je prosta, sat više na suncu, sat manje u vazduhu. Interesantno je da određene boje materijala doprinose bržem, tj. sporijem propadanju materijala. U najkraćim crtama ovo se može objasniti interakcijom ultra-ljubičastog zračenja koje emituje Sunce i hemikalija u materijalu paraglajdera kojima je tretiran pri izbeljivanju i bojadisanju. Nećete verovati, ali najbolja boja je crna, a najgore su fluroscentne boje (žuta, pink).
Kupola se sastoji od gornje i donje površine koje su povezane rebrima. Prostor između dva rebra zove se komora ili ćelija. Rebra imaju rupe, tzv. ventilacione otvore kako bi vazduh mogao prelaziti iz jedne komore u drugu i tako izjednačavati pritisak u celoj kupoli. Svi moderni glajderi imaju tzv. dijagonalna rebra (V-rebra), čime se postiže veća čvrstina krila i bolje performanse. Time je smanjen broj konopaca, po ćeliji, u proseku svaka treća u odnosu na svaku u prošlosti, što odmah predstavlja i manji otpor u vazduhu. Na prednjoj, napadnoj ivici se nalaze otvori kroz koje u kupolu ulazi vazduh, napuni je i formira u oblik krila.
Konopci
Konopci prenose težinu pilota i raspoređuju je na celu povrsinu krila. Izrađuju se od nerastezljivih materijala, a sastoje se od jezgra koje nosi sva opterećenja i omotača, koji štiti jezgro od spoljnih oštećenja. Uz otvore na prednjoj, napadnoj ivici nalazi se A linija konopaca, za njom ide B linija, pa C i ako ima D linija. Na zadnjoj ivici kupole, kao četvrta odnosno peta linija nalaze se konopci komandi. Najveći deo tereta nose A i B linija, dok je C (D) linija mnogo manje opterećena. S vremenom fizičke karakteristike konopaca slabe. Njihova čvrstoca slabi i pri velikom opterećenju mogu da puknu. Recimo u slučaju jačeg dinamičkog udara prilikom punjenja krila koje je promeniti.
Gurtne
Gurtne ili noseće trake su povezne sa konopcima i u zavisnosti koju liniju konopaca podražavaju, tako se i obeležavaju (A, B, C, D). Gurtne su urađene od kompozitnih materijala, lagane su i prilično čvrste, da mogu da podnesu i težinu slona iako izgledaju tanko. Služe da razdvoje pojedinačne linije konopaca radi lakšeg raspoznavanja, otpetljavanja i starta. Bitna karakteristika gurtni je i ta, da se preko njih vrši promena napadnog ugla, a samim tim i brzina paraglajdera (spid sistem). Konopci su povezani sa gurtnama preko malih čeličnih karabiner kuka (kvik link). A gurtne se pričvršćuju za sistem veza u kom pilot sedi, preko većih karabiner kuka napravljenih od dur-aluminijuma.
Spid
Spid sistem služi za povećanje brzine paraglajdera. Funkcioniše tako što se povlačenjem spid sistema smanjuje napadni ugao paraglajdera, čime dobijemo povećanje brzine, veće propadanje i slabiju finesu. Ovo se primenjuje u situacijama kad nam je brzina bitnija od nekih drugih stvari (neophodno probijanje jakog vetra, kad na takmičenju želimo da budemo brzi, promena performansi i režima letenja, ako letimo po teoriji brzine letenja (spid to flaj)). Neophodno je znati da se smanjenjem napadnog ugla povećava mogućnost prelaska vazdušnog toka na gornju površinu kupole, zbog čega nastaju razne deformacije (frontalno podvijanje, asimetrično podvijanje).
Izvor: Wikipedia
Tema: 
