:: MojForum.net :: > :: Opšte teme :: > :: Misterija :: Tema: Uticaj snova na zivot?

[Ouroboros]

Cesto sanjam.Moji su snovi karakteristicno izmedju ostalog po tome sto uvijek postoji jedna dominatna emocija koja boji taj san i po kojoj ga pamtim.Sanjam,ali ne volim kad sanjam,jer se tih jutara budim jako iscrpljena,jer su mi snovi jako intenzivni,iscrpni i djeluju mnogo stvarno.Sem toga,uvijek se radi o nekoj povezanoj radnji,koja ima smisla,budu zamrseni,dugacki i komplikovani,doslovno kao neki dobro izreziran,ali film cudan za umrijeti.I ono sto je karakteristicno,jedna djevojka mi cesto protumaci snove,nikad ali nikad tumacenje nije bilo pozitivno.Snovi mi uvijek salju neku poruku za buducnost,ali ona nikad nije pozitivna.

[medenica]

Sanjam, nesto pamtim nesto ne uglavnom bude svasta..

[radoznala982]

Moji su snovi jako realni i vise nego cesti ali manje nego svakodnevni... postoje oni koji se ponavljaju postoje oni u kojima sanjam u prvom licu,postoje oni u kojima sebe vidim kao prolaznika...Iskreno,ne volim da sanjam jer narednog jutra nemam osecaj odmornosti vec se budim kao prebijena macka...    

[elenica]

Sanjam nekad cesce, nekad redje ali sanjam.Nekad san ne znaci nista, nekad sanjam jer sam opterecena sa necim, a nekad jaka intuicija bude.Npr evo da ispricam jedan san.2004 god noc uoci zadusnica (onih u okt, novembru, ne znam koji mesec padaju od ta dva), sanjam moju babu koja je umrla davne 1992 i mene na konju kako jasemo kroz maglu, noc naravno bila i to preko groblja.Sutradan se budim pod utiskom, nikad je do tada i nisam sanjala, kazem mami, nas dve resimo da odemo na grob da posetimo.Kad odosmo otkrismo da je prekopan i preko nje sahranjen jos neko.Dugo nije posecivan bio, pa neko drugi na tom mestu sahranio svog nekog.

[Ch]

Moji su snovi jako realni i vise nego cesti ali manje nego svakodnevni... postoje oni koji se ponavljaju postoje oni u kojima sanjam u prvom licu,postoje oni u kojima sebe vidim kao prolaznika...Iskreno,ne volim da sanjam jer narednog jutra nemam osecaj odmornosti vec se budim kao prebijena macka...    

Znači i kada su vam snovi lepi ili ukazuju na nešto lepo? Onda treba da imate elan a ne da budete izmoreni...   

[srna]

Cesto sanjam, ali dosta i razmisljam o snovima jer znaju da budu intenzivni i jaki, a ne mogu da shvatim sta mi govore, odn. njihovo znacenje. Vecinom se radi o buducnosti, a najbolje pamtim strasne snove.

[mila91]

najčešće sanjam ono što me opterećuje danima ili konkretnog dana
....mada volim kada sanjam nešto lepo, istina to je retko, ali mrzim alarm za buđenje, uglavnom mi se čini da prekine najlepše snove 
inače, da, konsultujem sanovnik.....mada nisam stekla utisak da me snovi upućuju na nešto

[radoznala982]

Znači i kada su vam snovi lepi ili ukazuju na nešto lepo? Onda treba da imate elan a ne da budete izmoreni...   

                                                                                                                                                                                   Retko kad moji snovi budu lepi     ,ili se takvih retko kad setim... A sto je zanimljivo-veoma,cak i ako se ne setim sna (dok sam imala amajliju protiv snova,a to je druga i nimalo lagana prica),po svom raspolozenju od momenta budjenja znam koliko je san tezak bio...naj vise bih volela da ne sanjam,nikada i nista.

[Rachica_2.0]

Sanjam svaku noc i obozavam svoje snove. Svaki san ima citavu pozadinu desavanja, pocetak, zaplet i kraj. Vrlo su realisticni. Ostavljaju jak utisak na mene i cesto puta znam reci da imam osjecaj da kroz snove kao da dobijem uvid u svoj zivot u drugim paralelnim univerzumima. Ono sto sam primjetila u snovima jeste da osjecam emocije, kao i da razmisljam.   Pokusavam da uradim ispravnu stvar i razmisljam sta je moralno uredu sta ne i prema tome postupam, sto mi kada se probudim bude smijesno jer smatram snove slobodom koja nam moze da omoguci rastercenje od svih inhibicija. Cesto razmisljam da vodim dnevnik snova jer zaista se moze naci izuzetno zanimljivih tema i koncepata za holivudskih filmova. Npr. Jedan od skorijih snova koji mi je ostao u pamcenju je da sam se nasla na glavnom trgu u gradu u kojem studiram i da se na nebu pojavila crvena svjetlost. Nazvala sam svog prijatelja i rekla mu da upravo gledam u polarnu svjetlost crvene boje i da nikad nisam vidjela ovakvu. Drugi ljudi su takodjer svi imali podignut pogled prema nebu, a onda su se zaculi vrisci i primjetila sam kako se mnogobrojne crne tacke spustaju sa neba, zavikali su da su bombe, da nas Rusija bombarduje. Iako sam u glavi u tom trenutku znala da je nemoguce pobjeci, pocela sam trcati i tada je velika crvena bomba zaobljena sa siljastim vrhom pala ispred mene i osjetila sam samo strah , zujanje u usima i crnilo, ali je svijest ostala i znala sam da sam poginula, ali samtakodjer u tom trenutku spoznala da je smrt samo fizicko razdvajanje od tijela i da cu biti opet ozivljena sto se i desilo. Osjecaj je bio neugodan ali ne i bolan. San se nastavlja na istom platou ali moj pogled privlaci vriska i bjezanje iz drugog pravca, ogromni vanzemaljski transformersi razrusavaju zgrade i spaljuju sve redom. Pokusavam da bjezim i sakrivam se kraj rijeke u magacin jednog restorana i sakrivam tu i psa kojeg sam pokupila tokom bjezanja da ga spasim. Situacija se stisava u tom dijelu i odlucujem da se popnem u zgradu da telefoniram svojima da vidim jesu li uredu. Ulazim u stan i shvatam da zgrada pocinje da se urusava i da cu najvjerovatnije ostati zatrpana, stiscem se i prolazim kroz isti osjecaj kao prethodno, znam da sam umrla i da cu biti ozivljena. Otvaram oci nalazim se na drugom dijelu grada koji je naseljen sa mnogim zgradama. Zacule su se sirene i sa neba dolazi napad vanzemaljaca. Sada vec znam sta se desava i pokusavam da utrcim u najblizu zgradu da se sakrijem u atomsko skloniste u podrumu kojeg svaka zgrada ima. Medjutim nailazim na zakljucana vrata i gledam kako stvorenja napadaju ljude i izgrizaju ih do smrti. Znajuci da me ceka isto i znajuci da je to samo restart, ne zelim da prolazim kroz agoniju bolova, trcim do platoa/terase jedne od zgrada i izvrsavam samoubistvo.

Drugi san jako upecatljiv jeste san u kojem sam dobila spoznaju da smo mi stvaraoci nase realnosti i da svjesnom vjerom u istinitost toga oblikujemo i materijalizujemostvari. Otisla sam kod svojih roditelja i predstavila im taj citav koncept opisala sve na koji nacin to funcionira i onda im svojim mislima uredila dnevni boravak. Poenta je bila u jasnom vidjenju onoga sto zelis i znanju da to sad u ovom trenutku se pojavljuje i formira pred tobom kao stp se zna za disanje ili miganje ili proticanje krvi kroz krvotok. Jednostavno tako je. Neupitno bez sumnje. Kao postojanje. Tako da sam mislima izbacila vitrinu, obojila zidove, nabavila im televizor i elektronske uredjaje i namjestaj.

Mislim da putem snova mozemo da prodremk u vise nivoe svijesti i da shvatimo nesto sto inace ne bi mogli da shvatimo u budnom stanju.