Zavisnost o drogama je duševno, a ponekad i telesno stanje ljudskog organizma koje nastaje korišćenjem sredstva zavisnosti. Karakterišea ga nesavladiva žudnja za uzimanjem sredstva zavisnosti, zbog njegovih poželjnih učinaka ili radi izbegavanja patnje koje će se javiti ako se s uzimanjem prekine.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) zavisnost je upotreba psihoaktivnih supstanci u onoj količini za koju se veruje da će prouzrokovati mentalnu disfunkciju i poremećaje u ponašanju.
Psihička zavisnost javlja se kao posledica reakcije pojedinca na delovanje samog sredstva i definiše se kao osećaj zadovoljstva i duševni nagon koji zahteva povremeno ili trajno uzimanje sredstva radi stvaranja ugode ili izbegavanja neugode.
Fizička zavisnost je stanje adaptacije koje se ogleda u fizičkim poremećajima pri prestanku uzimanja sredstva zavisnosti. Poremećaji se vide u telesnim simptomima koji mogu biti lakši ili teži, a specifični su za svako sredstvo i nazivaju se apstinencijski sindrom ili sindrom ustezanja.
Tolerancija je pojam koji se može odnositi na lekove, alkohol i sredstva zavisnosti, a označava da je nakon njihove duže upotrebe potrebna sve veća doza za postizanje istog učinka.
Retki su oni mladi ljudi, a i neki stariji, koji nisu probali drogu bar jednom u svom životu. Prvi kontakt sa drogama, u većini slučajeva, se dogodi u nekoj grupi ljudi: prva čaša vina za porodičnim stolom ili prvo pivo na pragu kuće, prva cigareta ili prvi džoint sa prijateljima, prvi kokain u noćnom klubu, prva tableta ekstazija na rejv zabavi i sl.
Dok se neki od nas zadovolje da samo probaju droge, drugi će to povremeno i ponoviti (ali bez preterivanja). U tom slučaju govorimo o upotrebi droga i većina pojedinaca će i ostati na tom nivou. To su slučajevi gde pojedinci konzumiraju drogu eksperimentalno, povremeno ili redovno.
Međutim, neki pojedinci će osetiti veliko zadovoljstvo prilikom konzumiranja droga da će poželjeti da to iskustvo ponove i to sve češće i češće. Ovde već govorimo o zloupotrebi droga, jer psihoaktivna supstanaca u ovoj fazi još uvek nije rezultirala negativnim posledicama na zdravlje, um ili društveni život pojedinaca.
Oni koji nastave sa upotrebom droga, i to sve češće i češće, vrlo brzo će primetiti znakove poremećaja u raznim sferama svog života (telesnom, porodičnom, profesionalnom, finasijskom, probleme u školi). Svi ti problemi prouzrokovani su konzumiranjem i zloupotrebom droga, odnosno psihoaktivnih supstanci na ličnu štetu.
Upotreba droga na ličnu štetu prelazi u zavisnost o drogama onog momenta kada korisnik uvidi da su njegovo vreme i život sve više monopolizirani potragom za drogama, odnosno kada oseti prve hronične simptome izazvane prestankom upotrebe droga (fizičku zavisnost) i mentalnu opsesiju (psihičku zavisnost). U ovoj fazi osoba postaje zavisnik i ne može živeti bez bilo kakvog vida konzumiranja droga iz straha od fizičke i psihičke boli, bilo da se radi o konstantnoj ili periodničnoj upotrebi. Zavisnik o drogama se kreće progresivnim, podmuklim putem, manje više zavisno od slučaja (i/ili vrste konzumirane droge), od zadovoljstva do patnje, od eksperimentisanja sa drogama do zavisnosti od istih, od normalnog života ka propasti.
Ne može svako postati zavisnik o drogama! Kako je zavisnost gotovo uvek izražena kao bolest, onda je ona pre svega simptom vrlo složene bolesti čiji su uzroci višestruki. U stvari, nekoliko različitih faktora treba da se iskombinuju da bi pojedinac odlučio da krene putem koji ga vodi od normalnog života ka stanju zavisnosti: lakoća kojom pojedinac može doći do psiho-aktivnih supstanci, biološke predispozicije, nefunkcionalna porodica i/ili društvena sredina i vrlo često, događaj koji potiče poremećaj psihološke ravnoteže kod pojedinca (gubitak voljene osobe, bolest, razvod, raskid važne veze, nazadovoljstvo uspehom u školi ili na profesionalnom planu, finansijski problemi, bankrot, kompleksi, bolno iskustvo, itd.). Kombinacija ovih različitih faktora je, previše često, eksplozivna mješavina...
izvor
Tema: 
15:01:48, 27.Jan.2012. 
