Prica koju mi je ispricao neko

  • Odgovora: 0

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

*

Van mreže ninnasmart

  • **
  • 240
  • 0
  • Pol: Žensko
Prica koju mi je ispricao neko
« poslato: 20:34:11, 31.Okt.2010. »
Mora da vam se desilo bar jednom u zivotu..ili mozda vise puta...da cujete neku pricu koja je na vas ostavila poseban utisak. E ako ima takvih..podelite ih sa nama. Ja cu zapoceti, a vi dodajte svoje. Moja prica se zove

 "Andjeo cuvar"

Sigurno ste više puta u svom životu čuli priču o anđelu čuvaru. Ovo je još jedna takva priča, koja dokazuje da postoji „neko“ ko može da upravlja našim životima, da nas spasi ili kazni. Još jedan dokaz da čovek i ne upravlja  životom svojom slobodnom voljom u celini. Razlikuje se jedino po tome što je ljudsko biće u službi spasioca. Ljudsko biće koje je dobilo zadatak. Zadatak koji ostaje misterija po onome ko ga je naložio tj. ko je upravljao, došapnuo ljudskom biću koga da spasi i zašto.
Priču  mi je ispričao veterinar u penziji, čika Miša.  Njegov život bio je ispunjen raznim tragičnim, teškim ali i zanimljivim dešavanjima.
Godina 1948. Miša je bio gimnazijalac, tj. maturant Zrenjaninske gimnazije i naravno kao i svi mladi ljudi njegovog vremena iz patriotskih razloga uputio se na radnu akciju izgradnje pruge Banja Luka-Doboj. Teretni voz klackao se prugom, ka Banja Luci noseći umesto tereta mlade ljude željne da svoju zemlju izgrade i ulepšaju za sebe i svoja pokolenja. Nisu im smetali neudobni  vagoni zastrti slamom, ni vetar koji ih je povremeno hladio. Bili su mladi i veseli. Vagonima se orila pesma i svi su se zanimali na razne načine. Neki su igrali karte, neki šah, neki su pevali, a neki su sa svojim parom zauzeli senovit kutak i uživali u svojoj ljubavi. Naš čika Miša je kako kaže „kibicovao“ partiju šaha svojih drugova, pokušavajući da odgonetne svaki njihov potez. U više navrata osetio je kako ga nečiji pogled prosto „bode“ u potiljak. Okrenuvši se spazio je devojku koja je sedela sa svojim parom koji je očigledno bio njen „dragi“, jer su se držali za ruke. Miši je to bilo čudno, pa čak  i uvredljivo. Kakva je to devojka koja jednog drži za ruku, a u drugog gleda.  Kada ju je Miša pogledao u oči ona je skrenula pogled. I tako sve do Banja Luke. Miša je Par puta drsko pogledao i bio je čvrsto rešen da joj u Banja Luci, čim je bude video samu, očita „bukvicu“.
Stigavši u Banja Luku, uzalud ju je tražio pogledom.  Kao da je u zemlju propala. I baš kada je odustao i krenuo ka svojim drugovima, ne bi li se smestio u istoj sobi sa njima, neko ga je uhvatio za rame.
„Mene tražiš“- U trenutku „sleđen“, Miša je samo klimnuo glavom, a ona je nastavila da govori:
„Jesi li ti Miša iz zrenjaninske gimnazije iz te i te ulice, rodom iz.....
Miša sad zaista nije imao reči. Nekoliko trenutaka kasnije se sabrao, došavši do zaključka da se ona o njemu raspitivala, jer joj se svideo. Kako bi inače znala ovoliko podataka o njemu.
„Da, jesam, pa?“  Bio je drzak prema njoj. I baš kada je hteo da je izgrdi zbog njenog ponašanja u vozu ona ga prekide rečima:
„Ja sam od danas, pa sve dok bude trebalo tvoj anđeo čuvar“
„Ha,ha, ha....“ Miša se slatko nasmejao.
„Pa mogla si da nađeš i bolji način da mi saopštiš da ti se dopadam“. Rekavši to, okrenuo se, koliko da joj dokaže da se sa njim ne može igrati,kao sa mladićem iz voza. Međutim, ona ga ponovo uhvati za rame i reče mu da će doći vreme, kada će se i sam uveriti u njene reči.
Miša je tada zaista bio iznerviran njenom drskošću, okrenuo se i žurnim korakom krenuo ka svojim drugovima.
Radna akcija nimalo nije bila laka. Mladi ljudi su naporno radili, ali su ih patriotizam, želja za druženjem i pesma držali na okupu i činili skladnom brigadom.
 Sa četvoricom svojih drugova prihvatao je  sve teške zadatke nošen mišlju kako će  jednoga dana njihov doprinos društvu biti od velike važnosti. Morali su da čuvaju mašine kojima su mineri i drugi radnici prokopavali brda za tunel, jer bilo je i tada nezadovoljnih i ogorčenih ljudi koji su iz raznih razloga pokušavali da osujete izgradnju pruge. Jedino „oružje“ koji su mladi akcijaši dobili bile su pištaljke. One su trebale da posluže mladim ljudima da dozovu nekog starijeg iz kampa. Uprkos opasnosti, mladi akcijaši su se prihvatali svakog posla. Ipak uz manje ili veće probleme, akcijaši su uspevali da izbegnu opasne situacije.
Jednog dana oko pola tri popodne Miša je vraćajući se sa „položaja“ odlučio da predahne na pola puta.  Silazeći sa brda gde je čuvao mašine ugledao je drvo koje je baš bilo kao stvoreno da se ispod njega predahne. Legao je na travu, zatvorio oči i maštao o svojoj budućnosti i  i o  svojoj devojci koja ga je čekala u Zrenjaninu. Prosto je uživao u samoći i tišini. Kaže da nije spavao, samo je uživao zatvorenih očiju, sve do trenutka kada ga je piskav,  skoro paničan ženski glas prenuo:
„Mišo! Ne bi trebalo da si ovde! Skloni se, hajde vreme je ručku“. Rekavši to devojka se okrenula i otišla, a Miša je zbunjen ustao i krenuo ka kampu. Pitao se šta ta devojka hoće od njga i onda....
Snažna eksplozija zatrese brdo i Miša se zanese. Potrčao je brže osvrćući se. Video je kako ono drvo ispod koga je ležao nestaje pod kamenjem. Stigavši u kamp potražio je devojku koja ga je upozorila. Istu onu koja je sebe proglasila njegovim „anđelom čuvarom“. Zahvalio joj se pomalo postiđeno, ali ipak sa dozom podozrivosti i priznao da joj duguje život.Upitao ju je, ko joj je naložio da ga čuva, a ona je odgovorila da je to je njena dužnost. A ko joj je taj zadatak zadao,to mu ne može reći. To neće saznati do kraja života. Izgovorila je što je htela i  nestala u gomili umornih, gladnih, ali ipak raspevanih akcijaša.
Miša nije stigao pošteno ni da zaboravi predhodni događaj, kada ga je njegov „anđeo čuvar“ upozorio na još jednu opasnost. Već je skoro isticalo vreme njihove smene na akciji  i sve su manje radili, a više se družili. U blizini njihovog logora, nalazila se rečica. Lep krajolik, kao u Švajcerskoj, kako bi  rekao čika Miša. Bilo je posle podne, vreme posle ručka i akcijaši su se odmarali pored reke. Naš čika Miša je ležao na ćebetu koje je postavio da mu koliko toliko ublaži tvrdu kamenu podlogu. I baš kada ga je „uhvatio“ prvi san on začu glas svog „anđela“ :
„Mišo, skloni se odatle! Čuvaj se!“.
„Šta li joj je sad?“ pitao se Miša. „Pa neće valjda opet kamenje da me otera sa mesta odmora“
„Ustani Mišo. Podigni ćebe!“ vikala je ona. Miša je podigao ćebe i ugledao zmiju „šarku“ kako se ugnjezdila ispod njega. Sledio se i ukočeno posmatrao kako zmija odlazi i nestaje u žbunju. Poskakali su i drugi akcijaši. Neki su vikali, neki bežali, a Miša nije mogao da prozbori ni reč. Kada je došao sebi, pogledom je potražio devojku, svog „anđela čuvara“, ali nje nije bilo.
Sledećih dana, Miša ju je viđao, ali je uvek bila u društvu onog momka iz voza i bilo ga je sramota da joj priđe. Tako je bilo i na povratku u Zrenjanin. Miša je žalio što svom „anđelu“ nije znao ni ime. Ona je bila i ostala njegov „anđeo“, a on je sada sasvim bio svestan njenog zadatka.
Kada se vratio u Zrenjanin, pokušavao je  da je nađe, ali nije imao uspeha. Jedini zaključak do koga je došao je da je ona verovatno pohađala medicinsku školu. Ali pošto je upisao veterinarski fakultet i odselio se u Novi Sad, njgov „anđeo čuvar“ ostao je samo uspomena u njegovoj glavi.
Sve bi ovo možda ličilo na običnu priču o nerazjašnjenim fenomenima, da devojka zaista nije postojala. Miša se često pitao vraćajući sećanja tokom sledećih godina, da li je ona zaista postojala. Još za vreme studija  Miša se oženio i ubrzo dobio ćerkicu Arianu. Prošlo je skoro deset godina, kada je Miša, tada već sa diplomom veterine krenuo da preuzme službu u malom mestu u unutrašnjosti. Sa njim su na železničkoj stanici u Beogradu čekale voz njegova supruga i ćerka. Čekajući  voz Miša je sa zanimanjem posmatrao ljude oko sebe i onda.....Onda se sledio. Ugledao je svog „andjela“ kako stoji pored jedne žene. Ostavivši svoju suprugu da zbunjeno gleda za njim pojurio je ka devojci čije je ime hteo da sazna, kako bi razrešio misteriju i kako bi svojim potomcima mogao da priča o divnoj devojci kojoj on  duguje dva života. Stigavši do nje,  ne znajući od radosti šta da kaže, zagrli je i poljubi u oba obraza.
„Anđele moj, pa kako si mi?“- konačno je izustio.
Žena koja je stajala pored, kao da izgubi tlo pod nogama i sakoro da pade na zemlju, ali je devojka zadrža, još uvek gledajući u Mišu.
„Ovo je moja majka“ izgovorila je, a zbunjeni Miša shvati da je preterao u svom radosnom nastupu i da sada nikakao ne može devojku koju je nazvao svojim anđelom da pita za ime. Šta bi njena majka o njoj pomislila. Okrenuo se ka ženi i predstavio se:
„ Ja sam Miša, akcijaški drug vaše ćerke“. Žena pruži ruku, a Miša ponovo pogleda u svog „anđela“. Ona ga je gledao zahvalnim pogledom.
„ Idemo u Split. Udajem se“. Miša pruži ruku da joj čestita i izgovori:
„Za onog.....
„Ne! Ona ga prekide-„Udajem se u Splitu za....
„Mišoooo! –Miša se okrete i ugleda svoju suprugu kako ga zove iz voza koji je upravo kretao sa stanice.  Još jednom steže ruku svom „anđelu“ i potrča ka vozu...
„Videćemo se „anđele“, jednoga dana ćemo se videti!“ – vikao je Miša osvrćući se.....i otišao u novi život koji ga je čekao.
I tako je čika Miša  sve ove godine  čuvao ovu priču i nikome je nije ispričao. Sve do sada. Rekao mi je još da  svog „andjela čuvara“ nikada više nije video. Nisam znala šta da kažem posle ovakve priče. Rastala sam se od njega i žurno dohvatila svesku i olovku da zapišem ono što sam čula, da ne bih zaboravila nijedan detalj. A čika Mišu i dalje srećem i porazgovaram svaki put sa njim, ali ga od tada gledam drugačije. Gledam ga sa poštovanjem, jer je upravo meni prvoj ispričao priču o svom „anđelu“. Pričiu koju je čuvao sve ove godine. Sada, dok ovo pišem,  kao da shvatam šta je htela da mu kaže kada je rekla da dok je živ neće saznati ko joj je naložio da ga čuva.  Iako je Čika Miša  već u zavidnim godinama, možda je još uvek rano da se sretne sa svojim „anđelom“koji će mu tada reći......


 





 

Brzi odgovor Vam omogućava da pošaljete poruku bez učitavanja nove stranice.

Upozorenje: u ovoj temi nije pisano već više od 365 dana.
Ukoliko niste sigurni da želite da odgovorite, razmislite o pokretanju nove teme.


Maksimum znakova 20000; preostalih znakova: 20000

Related Topics

  Naslov teme / Započeo Odgovora Najnovije:
13 Odgovora
4400 Pregleda
Najnovije: 23:27:16, 25.Nov.2009.
Feniks
1 Odgovora
1301 Pregleda
Najnovije: 20:42:11, 23.Avg.2009.
tina1812
0 Odgovora
652 Pregleda
Najnovije: 15:13:53, 16.Mar.2010.
crvena