Pozitivna iskustva Nemacke u dualnom obrazovanju

  • Odgovora: 0
*

Van mreže Miloš Mi.

  • *******
    Marketing menadzer
  • 4 669
  • Zahvaljeno: 9 puta
  • 147
  • Pol: Muško
  • Nije bitna masa nego izdržljivost :P
    • Facebook
    • Twitter
    • Google+
Pozitivna iskustva Nemacke u dualnom obrazovanju
« poslato: 23:42:02, 17.Feb.2016. »
Važnu ulogu u tom sistemu ima biro za rad. Firme koje žele da angažuju učenike obraćaju se Birou koji objavljuje njihov oglas na svom sajtu.

Portparol Biroa za rad, Frankfurt Berit Grantman kaže da im se džaci nam se javljaju godinu-dve pre upisa škole.

"Pomažemo im da odaberu zanat, pripremamo ih za razgovore za posao i učimo kako da apliciraju. Pomažemo im i kada žele da se zaposle posle škole. Prvi put za posao konkurišu godinu pre završetka škole, tako da uglavnom odmah dobiju posao čim diplomiraju", kaže Grantman.

Najpopularnija zanimanja kod mladih u Nemačkoj su kancelarijski poslovi, zatim električar, klima-serviser, kućni majstor, medicinski radnik...

U Nemačkoj ima 99 hiljada registrovanih preduzeća, ne računajući ona koja imaju samo jednog zaposlenog, polovina privatnih komapnija deo su dualnog sistema obrazovanja.

Samo u Frankfurtu, koji je poznat kao bankarski grad, a zovu ga i nemački Njujork zbog velikog oblakodera, 3.800 preduzeća ima potpisan ugovor sa Privrednom komorom Frankfurta i angažuju 15 hiljada učenika.

Sistem dualnog obrazovanja kontroliše privredna komora. Firmama daje licence da mogu da budu deo dualnog sistema, a proverava i škole - da li sprovode nastavni plan koji zajedno sastavljaju ministarstvo ekonomije i privrednici. A plan nastave prati najnovije trendove u privredi.

"Dualni sistem omogućava firmama da pronađu obučene radnike, tako privreda bolje funkcioniše. To je i mnogo jeftinije, štedi se na porezu. Kada bi učenici išli samo u školu državu bi to više koštalo, jer bi morala dodatno da ih obučava za zanate", kaže Brigit Šorejle iz Privredne komore Frankfurta.

Privredna komora izdaje i diplome đacima i organizuje im ispite. Ispitivači su privrednici. Jedna od njih je i Petra Borše, koja i sama zapošljava đake u svojoj cvećari.

"Deci je mnogo lakše da nauče teoriju jer ovde imaju priliku da rade sve ono što uče na časovima, zato se firme i odlučuju da na taj način angažuju radnike. Pokazalo se da deca prave mnogo više grešaka kada nemaju praktični deo. A to je i nama poslodavcima najbolji način da pronađemo dobre radnike", kaže Dorševa.

Stručne srednje i više škole u Nemačkoj obučavaju đake za više od 230 zanata. Koliko će đaka izučavati koji zanat određuje tržište rada.

Tokom školovanja dobijaju platu koja je gotovo trostruko manja od prosečne, ali koja nije ispod 500 evra, niti veća od 1.000 evra.

RTS
Strah me čini jačim i boljim.
 





 

Brzi odgovor Vam omogućava da pošaljete poruku bez učitavanja nove stranice.


Maksimum znakova 20000; preostalih znakova: 20000