Kako preboleti raskid?

  • Odgovora: 0
*

Van mreže bambi3

  • *
  • 1
  • 0
  • Pol: Žensko
Kako preboleti raskid?
« poslato: 14:32:16, 07.Apr.2015. »
Postovani,

Znam da je naslov ove teme uobicajen i da ste sigurno vec imali mnogo pitanja na ovu temu... Medjutim, u ovako teskim situacijama cini nam se uvek da je nas raskid tezi od ostalih i da samo mi prolazimo kroz tako nesto i da se nesto slicno nikome nije desilo jer je Bog samo prema nama tako surov  :)
Naime, bila sam sa deckom skoro 2 godine. Bio je moja prva ozbiljna veza iako sam je zapocela sa 26 godina. On je pre mene imao vezu od 10 godina ali nije islo i raskinuo je i nakon 2 meseca poceo sa mnom (nije raskinuo zbog mene i znali smo se samo povrsno tada, sa faxa). Sve je bilo skoro pa savrseno, vremenom smo skapirali da je to to i da hocemo da zivimo zajedno. Zajedno smo sredili stan i nakon godinu i po dana poceli da zivimo zajedno. Medjutim, odmah se promenio, poceo je da se ponasa cudno i na moje pitanje sta se desava odgovrio da ga grize savest zbog bivse jer su bili vereni a on ju je ostavio tek tako i ko zna kako je sada njoj i gde je sada ona. I nakon toga su poceli svi ostali problemi. Govorio je da smo ipak previse rano poceli da zivimo zajedno, da nije siguran da je to to, da nije spreman da se zeni, hoce da se izivi, on ne zna kakve su druge devojke. Kada bih ga ja cekala za dve godine bi sigurno ja bila ta koju hovce da zeni i bla bla bla...Inace, poceli smo tokom nase veze da radimo u istoj kompniaji i da putujemo zajedno na posao.
Trajalo je to tako 4 meseca, ja pocnem da trazim stan da se selim, pa se onda oboje predomislimo jer se volimo i ne mozemo jedno bez drugog i tako u krug, pa odemo na more zajedno i sve bude super ali ja se ipak odselim u drugi stan (posto smo ziveli u njegovom) kako bismo oboje shvatili sta i kada zaista zelimo. Posle toga nastavimo da se vidjamo normalno. Medjutim, tokom jedne nase rasprave (a inace se nismo svadjali, bas retko) on mi kaze da moze sa mnom ovako jos 5 godina jer mu je mnogo lepo ali da nije ni blizu odluke da se zeni i da ne zeli da me zavlaci godinama jer sam mnogo dobra i ne zasluzujem to. Ja se iznesrviram i prekinem, tj.predlozim da napravimo pauzu i vidimo sta zelimo oboje, smatrajuci da ce nam to pomoci. Pauza je trajala 10 dana, jedva sdam je prezivela, shvatila sam da ne mogu bez njega. Medjutim, on je samo jednog dana dosao kod mene, doneo mi ostatak mojih stvari rekao da ne zeli da nastavi. Razlozi koje je naveo nemalu nikakvog smisla, izlagao me svsta samo da bih ja to prihvatila. Naravno, plakala sam danima i gusila se i htela da se ubijem i tako to a nastavila da radim tamo i vidjam ga svakog dana na poslu. On je nakon samo nekoliko dana poceo da se zabavlja sa nekom tamo bzv, ni do kolena mi nije ali jbg, muskarcima to izgleda nije bitno, dobro mu je dosla tada bila. I to ne zelim da pricam kako sam prevazisla, uzas! Medjutim, posle mesec dana pocne on oko mene da se mota, da me juri na poslu da prica sa mnom, ja naravno besna ne zelim ni da ga vidim. I zaista, ociglednoj e bilo da zeli da mi se vrati ali nesto ga sprecava. Nakon 2 meseca sam saznala da je ona trudna, i to je zatrudnela samo mesec dana nakon naseg raskida! Dogovorili su se a abortira medjutim kada je doslo vreme da to uradi ona se predomislila i on je imao opciju: da se vrati meni iako ce ona da rodi njegovo dete ili da pokusa sanjom. On, kao neko kome je jaaako vazno misljenje srednine odluci da pocne da zivi sa njom. VErili su se i zakazali svadbu. On je dugo cutao i krio od svih ljudi sve to i mislim da na poalu skoro niko to ne bi znao da ja nisam pricala o tome, jer, tako povredjena htela sam da ga osramotim pred svima. On se pravi kako je srecan i kako je on to tako zeleo (mozda i jeste zaista, ali sumnjam) a ja ga svakog dana gledam, pratim sta se desava, bukvalno zivim njegov zivot a ne svoj.. Ne mogu da se distanciram od svega toga, svaka nova info o njemu me iznova dotuce, vidjam ga svakog dana i podsecam se svega. proslo je skoro 6 meseci od raskida a meni uopste nije bolje. Jos uvek kada izadjem napolje plasim se da ih ne sretnem negde zajedno jer ne znam kako cu da odreagujem...  Plasim se unapred tog vencanja jer ne znam kako cu jos i to da prezivim... a tek rodjenje deteta...
Imate li neki savet, akko da se normalna izvucem iz svega ovoga? :(

Hvala unapred 
 





 

Brzi odgovor Vam omogućava da pošaljete poruku bez učitavanja nove stranice.

Upozorenje: u ovoj temi nije pisano već više od 365 dana.
Ukoliko niste sigurni da želite da odgovorite, razmislite o pokretanju nove teme.


Maksimum znakova 20000; preostalih znakova: 20000