Crkvena pravila posta

  • Odgovora: 1
*

Van mreže toto moto

  • *
  • 76
  • 2
  • Pol: Muško
Crkvena pravila posta
« poslato: 17:21:39, 05.Dec.2014. »
CRKVENA PRAVILA POSTA

Uzvodeći nas na poprište svetog posta Crkva je za nas još od apostolskih vremena postavila pravila za post,[1] pobuđujući i osposobljavajući nas time da podražavamo postu Gospoda našeg Isusa Hrista, radi obnavljanja i utvrđivanja duhovnog jedinstva sa njim. Na VIII toledskom Saboru, oko 653. godine, VIII pravilom je utvrđeno sledeće: "Svi koji se bez krajnje nužde reše da tokom Četrdesetnice koriste meso za ishranu, lišavaju se pričešća i zabranjuje im se jedenje mesa tokom cele godine".[2] Pedesetšesto pravilo trulskog ili Šestog vaseljenskog sabora utvrđuje " da Crkva Božija, u celoj vaseljeni, poštujući jednoobraznost, savršava post i uzdržava se, kako od svega zaklanog, tako i od jaja ili sira, koji su takođe proizvod toga od čega se uzdržavamo". Podobno starozavetnoj Crkvi koja je u svoje višednevne praznike zapovedala da se prvi i poslednji dan praznika što svečanije proslavljaju, i hrišćanska Pravoslavna Crkva, propisujući čuvanje Velikog posta u celini, oduvek zapoveda da se neke sedmice posta osvećuju naročitom strogošću. Sveti Kirilo Jerusalimski u HVIII besedi oglašenima, poučavajući ih tokom Četrdesetnice, kaže: "Mogli bismo mnogo govoriti, ali zbog zamora koji je nastao od dugog posta bivšeg u petak, od mnogog bdenja, kazaćemo samo ovlaš, ne bacajući mnogo semena". Do dana današnjeg Pravoslavna Crkva posebno proslavlja prvu i poslednju sedmicu Velikog posta zapovedajući u prva dva dana prve sedmice Četrdesetnice najviši stepen posta potpuno uzdržanje.[3] U ostalim danima Četrdesetnice, osim subote i nedelje, Crkva je postavila drugi stepen uzdržanja, a to je uzimanje suve hrane samo jednom dnevno uveče. Za subotu i nedelju razrešen je treći stepen posta, tj. upotreba kuvane hrane sa uljem, dva puta dnevno. Poslednji i najlakši stepen uzdržanja, tj. jedenje ribe, dozvoljava se samo na praznik Blagovesti Presvete Bogorodice, sem ako nije vreme Strasne sedmice, i na praznik Cveti.[4] Dakle, post tokom sv. Četrdesetnice, po pravilu Crkve,[5] ne sastoji se samo u uzdržavanju od mrsne i mlečne hrane, nego čak i od ribe; ogleda se u suhojedenju, a tokom prve sedmice u suhojedenju jednom dnevno. Upotrebu mesa, mleka, sira i jaja tokom Četrdesetnice, saglasno apostolskom prednju, zabranio je Vaseljenski Sabor.[6]

Narušitelje svete Četrdesetnice Crkva strogo osuđuje. " Ako monah svojim lakomstvom razori Četrdesetnicu jedenjem ribe, osim na Blagovesti i na Cveti: neka se ne pričesti sv. Tajnama ni na samu Pashu; neka se dve naredne sedmice kaje sa 300 poklona dnevno.[7] Ako Episkop ili Prezviter ili Đakon ili Ipođakon, čtec ili pojac, ne posti četrdeset dana, neka se izbaci. Ako, pak, mirjanin ne posti, neka se odluči".[8] Po primeru Isusa Hrista koji je i sam bez prekida postio četrdeset dana, Crkva i sveti Oci zapovedaju da i mi postimo sve dane sv. Četrdesetnice, a ne samo nekoliko dana, izobličavajući sve one koji samovoljno odabiraju u kojim sedmicama će postiti. Sv. Amvrosije Milanski kaže: "Mnogi od verujućih, tokom Četrdesetnice malo poste pa zatim mrse, ili se, pak, jedne sedmice prejedaju, a sledeće sedmice se uzdržavaju. Takvima sam dužan da kažem kako se uzalud uzdaju u svoj post, pošto je on nekoristan; iako se oni povremeno uzdržavaju i ne jedu mrsnu hranu neka znaju da tako neće ugoditi Bogu, jer ne poste celu Četrdesetnicu. Zbog toga provodimo ovo sveto vreme oprezno i strogo, tj. neka ne prođe ni jedan dan bez posta, niti jedna sedmica bez bdenja; jer Četrdesetnicu savršava samo taj koji u postu i bdenju dočekuje Pashu. Kao što u neko drugo vreme uzdržavanje ima svojih zasluga i koristi, tako narušavanje posta tokom Četrdesetnice jeste greh, iz razloga što je post u prvom slučaju dobrovoljan, a ovaj je neophodan; prvi zavisi od volje, a poslednji je ozakonjen; prvome nas ubeđuju, a na poslednji nas pobuđuju".[9]

Pastiri Crkve strogo su izobličavali čak i one vernike koji su postili svu Četrdesetnicu, ali su pri tome birali prefinjenu hranu. "Postoje i takvi čuvari Četrdesetnice - kaže bl. Avgustin - koji više probirljivo nego li blagočestivo provode njezine dane. Oni pre traže nova zadovoljstva (u hrani) nego što obuzdavaju trošno telo. Bogatim i dragim im izborom različitih plodova oni nastoje da nadoknade raznovrsnost najukusnije trpeze. Straše se posuda u kojima su ranije kuvali meso, a ne užasavaju se svoje telesne pohote".[10]

Ali, delujući u duhu ljubavi i milosrđa Gospoda Isusa Hrista, Pravoslavna Crkva ne nalaže pravila posta u svoj strogosti onemoćalim osobama, niti, pak, one koji ne poste zbog svoje slabosti odstranjuje od učešća u duhovnoj radosti pričešća i Pashe. Pravila posta od najranijih dana imaju svoju obaveznost prvenstveno za zdrave članove Crkve.[11] Deca, bolesnici i ostareli članovi Crkve koji ne mogu da drže post kako Ustav nalaže, ne lišavaju se zbog toga majčinskog milosrđa sv. Crkve koja deluje u izobilnom duhu ljubavi svoga Vladike i Gospoda. Tako Ustav Crkve o čuvanju posta prve sedmice Četrdesetnice, kaže: "U ponedeljak ne treba jesti, a tako i u utorak. Koji mogu da izdrže neka poste (ovako) do petka. Slabi neka čuvaju prva dva dana sv. Četrdesetnice, a u utorak posle večernja neka jedu hleb i hlebni kvas. Ovako neka čine i ostareli". U 69. pravilu sv. Apostola, o čuvanju Četrdesetnice, piše: "Ako neko ne posti celu Četrdesetnicu neka se odluči, osim ukoliko nije bolestan; slaboj osobi je dozvoljeno da zbog nemoći kuša maslo i vino". Bolesnicima koji se kaju Crkva uvek spremno pruža pomoć radi radosnog sjedinjavanja sa Gospodom, a u svetli dan Pashe svima uzvikuje: "Uđite u radost Gospoda svoga, uzdržljivci i lenjivci, praznujte dan; i koji ste postili i koji niste, radujte se danas. Neka ni jedan grešnik ne plače, jer oproštaj nam je iz groba zasijao".[12] Dakle, samo bolest, detinjstvo, starost i uopšte slabost, mogu da posluže kao izgovor za narušavanje posta.

Međutim, oni koji su telom slabi, zajedno sa ostalim verujućima imaju obavezu da u Četrdesetnici drže duhovni post, da se uzdržavaju od greha i da tvore dela milosrđa i ljubavi. Sveti Zlatousti govori: "Predpostavimo, ti nisi kadar da usled telesne slabosti postiš; ali, kaži mi, zbog čega nisi izmiren sa neprijateljima? Zar ćeš se i u tome izvinjavati i pravdati telesnom slabošću? Ako prema bilo kome zadržiš neprijateljstvo i zavist, čime ćeš se opravdati? Po tom pitanju se ne možeš pravdati narušenim zdravljem! Ako ti kažu: posti! izvinjavaš se obično telesnom slabošću; kažu ti: podaj milostinju sirotima izgovaraš se obavezom školovanja dece svoje i ličnom oskudicom; ako ti kažu: revnosno idi u hram, izgovaraš se obavezama i životnim tegobama; ako ti kažu: pažljivo slušaj pouke i shvati njihovu silu, izvinjavaš se svojom nepismenošću; ako ti kažu: savetuj prijatelja, odgovaraš da on ne haje za tvoje savete, jer, mnogo puta si mu govorio i sve je bilo uzalud. Mada i neuverljiva, ipak su sve to izgovaranja. Ali, ako ti kažu: prestani se gneviti čime ćeš se izgovoriti? Ni slabim zdravljem, ni siromaštvom, ni nepismenošću, ni obavezama ničim se ne možeš izgovoriti i opravdati, i zbog toga je tvoj greh od svih najmanje oprostiv".

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/VelikiPost/Knjigaopostu/Lat_KNJIGAOPOSTU11.htm
 


*

Van mreže toto moto

  • *
  • 76
  • 2
  • Pol: Muško
Odg: Crkvena pravila posta
« Odgovor #1 poslato: 17:22:21, 05.Dec.2014. »
Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини.

У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива "мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља "сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћење човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити Божју милост. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.

СМИСАО ПОСТА

Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. Стога свети Василије опомиње: "Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела." Пост обуздава сластољубље и стомакоугађање. Међутим, он истовремено ослобађа човека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.
Ево како нас св.
Јован Златоусти учи шта је истински пост: "Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."

Свети Фотије патријарх цариградски каже:
"Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама."

Пост је нераскидиво повезан са милостињом и зато нас стари хришћански писци уче да вишак новца који уштдимо на умереној исхрани у преиоду поста можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративш и сувишно телу дарујемо потребно души.

У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и речју Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима. Господ нас учи у Еванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и речју, већ и мислима. Каква нам је корист од нечистих дела када о њима страсно маштамо и наслађујемо се. Малитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би требали да избеговају свако славље и забаву, а супружници и телесно општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално смањити и гледање телевизара и радија и то време искористити у читању Светош Писма и других верских књига.

КАДА И КАКО ПОСТИМО?

Пост средом и петком
Среда и петак су се од најранијих дана сматрали данима посвећиним посту и молитви. Ови се дани посте током целе године, осим у периодима тзв. Трапавих недеља о којима се говори у наставку текста. Пост средом је одређен у знак сећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је Господ тога дана разапет на крсту. Непоштовање ових посних дана се осуђује 69 каноном св. Апостола. Од старине ови посни дани се посте "на води", дакле и без употребе уља. Када у ове дане падне празник са црвеним словом или светитељ чије је име у календару одштампано маснијом бојом, дозвољена је употреба уља и вина. Ови дани се могу постити на уљу и у случају телесне слабости. Што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдније молити, посебно читајући оне главе Св. Писма које се односе на издају Христа, његово суђење и распеће.

ЧЕТИРИ ВЕЛИКА ГОДИШЊА ПОСТА

1. Велики пост:
Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве и обавезан је за све хришћане. У време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино у уље дозвољени су само суботом и недељем, али и на дан св. четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се "на води", а поготово строго средом и петком. По слабости се у недељне дане осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо "на води", осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк "на води". Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.
2. Божићни пост
Следећи дужи период поста у години је Божићни пост који такође траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте "на води". Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богорадице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности "на води". На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости "на води". Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.
3. Пост св. Апостола
Пост светих Апостола траје од Недеље свих светих до празника св. Апостола Петра и Павла 28. јуна/12. јула. Његова дужина трајања зависи од пасхалног и пентикосталног циклуса на који се надовезује почетак поста. Овај пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте "на води". Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.
4. Госпојински пост
Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само 15 дана, од 1/14 августа до 28/15 августа. Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу, вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели се народу.

ЈЕДНОДНЕВНИ ПОСТОВИ У ТОКУ ГОДИНЕ:

1. Крстовдан, 5/18. јануар, уочи Богојављења:
Овај дан строго постимо по могућности на "сухоједењу", осим ако падне у суботу или недељу, када разрешавамо "на уље". Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
2. Воздвиженије Часнога Крста, 14/27. септембра:
Пости се исто као и Крстовдан.
3. Усековање главе Св. Претече, 29. августа/11. септембра:
У част св. Јована Претече и његовог мученичког страдања; овај пост се пости као и ова претходна два дана, осим ако празник падне у суботу или недељу, када једемо уље и вино. У нашем народу постоји благочестиви обичај да се на овај дан нашта не једе из тањира и да се избегава храна и плодови црвене боје, у знак сећања на погубљење св. Претече коме је глава одрубљена и донесена Иродијади на тањиру. Пост се може држати у току године и у неким другим посебним приликама:
1. У случајевима рата, катаклизми и великог страдања епископ може да наложи пост народу како би се тиме умилостивио Бог.
2. Духовник може да својој духовној деци наложи пост као епитимију из разних разлога.
3. Свети оци саветују пост од пар дана пред крштење, јелеосвећење, свету тајну брака или рукоположење свештеника.
4. У Православној цркви је уобичајен пост пре свете тајне евхаристије, тј. светог причешћа. Обавезно је да се сваки хришћанин који се спрема за свето причешће уздржава од хране, пића, употребе дувана и телесног општења од поноћи претходног дана. Вече уочи св. причешћа треба провести молитвено и у читању Св. Писма и других духовних књига, како бисмо се што потпуније припремили за примање светих тајни. Што се тиче вишедневног поста пред свето причешће, његова дужина и строгост зависе од благослова духовника или парохијског свештеника. Онима који редовно посте све црквене постове по типику и редовно се исповедају, духовници често не одређују дужи период поста пред свето причешће као обавезу. Међутим, пошто највећи број верника наше Цркве не држи редовно и правилно по типику црквене постове и редовно се не исповеда, Црква одређује један строжији период поста "на води", дакле без употребе уља и алкохола, у трајању до 7 дана пред свето причешће као и обавезну исповест.

ПЕРИОДИ РАЗРЕШЕЊА ПОСТА - ТРАПАВЕ СЕДМИЦЕ

Трапаве седмице су периоди у које Црква разрешава употребу свих врста хране, чак и средом и петком. На тај начин се изражава празнични карактер ових перода који обавезно следе ведиким празницима.

1. Дванаестодневница је период између два велика непокретна празника, Божића и Богојављења. У све дане овог периода, осим, свакако, Крстовдана када се строго пости, дозвољена је употреба свих врста хране.
2. Светла седмица је период који траје од Васкрса до Томине недеље. Цела ова седмица је празничног карактера. У ове дане је строго забрањен пост. Поред тога у целом периоду Педесетнице, дакле од Васкрса па до Духова забрањен је строги пост "на води". Ипак среда и петак се не мрсе већ се у те дане може јести вино и уље, а у Среду Преполовљења и Среду Оданија Пасхе и риба.
3. Духовска седмица која траје од празника Духова до Свих Светих и у те дане је дозвољена употреба свих врста јестива, чак и средом и петком због празничног духовданског карактера ове седмице. У периоде разрешења поста можемо условно да убројимо и прве три седмице Триода, дакле, три недеље пре почетко Великог Поста. У току ових седмица се постепено припремамо за Велики пост.
а) Прве седмице, блуднога сина, имамо разрешење на сва јестива, чак и средом и петком.
б) Друге, месопусне седмице, мрсимо свим данима осим среде и петка када држимо пост "на води". На крају ове друге недеље падају тзв. Месне покладе када престајемо да једемо месо и не употребљавамо га више све до Васкрса.
в) Трећа, сиропусна недеља, је исто тако припремног карактера и у те дане забрањено је једење меса. У току целе ове недеље можемо да једемо рибу, бели мрс и јаја и на дан уочи почетка Великог поста имамо Беле покладе, после чега почиње период поста.

Веома је важно да православни хришћани редовно посте своје славе које падају у посне периоде, као што је нпр. Св. Никола и др. Спремање ових слава на мрсној храни и уз недолично и разуздано весеље сматра се грехом и тиме уместо да светитељу укажемо част и поштовање навлачимо на себе Божји гнев.
Зато, браћо хришћани редовно држимо свети пост. Он ће нам донети много добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу. А, заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести. Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да "грех не улази на уста". Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања .

http://users.beotel.net/~mirkom/post1.htm
 





 

Brzi odgovor Vam omogućava da pošaljete poruku bez učitavanja nove stranice.

Upozorenje: u ovoj temi nije pisano već više od 365 dana.
Ukoliko niste sigurni da želite da odgovorite, razmislite o pokretanju nove teme.


Maksimum znakova 20000; preostalih znakova: 20000