:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[kragujevac93]

Dobar dan,nov clan sam na sajtu imam jedno pitanje pa bih molio strucan odgovor,imam devojku sa kojom sam srecan imamo redovan sex pun emocija sto se tice toga sve je savrseno,ponekad po ceo dan su mi u glavi pederi ali daleko od toga da zamisljam sebe tako nego jds ne mogu da izbacim to iz glave i svaki dan kad se to desi kao da sam ljut na sebe sto i mislim o tome kako to da izbacim iz glave i ne mislim o tome..odmah da se zna imam ogromnu dozu gadjenja prema njima..hvala unapred

[Kapljica]

Postovanje,
Imam 23 godine i sijaset problema ove vrste.
Zivela sam u porodici u kojoj moj otac nije postovao majku,nije bilo ljubavi i neznosti vec kafana,alkoholisanja,ljubavnica i td.To je, i ako nisam bila svesna, ostavilo duboke posledice. Nisam zelela vezivanje da mi se ne dogodi ista stvar. No, upoznala sam decka koji je imao devojku i koji mi se udvarao, a ja sam ga odbijala. Njegova upornost, uveravanje, udvaranje i podrska su me kupili. Zavolela sam ga, ali sam bezala. Na kraju je raskinuo sa devojkom i dve godine nam je bilo super. Voleli smo se, ali posle su nastali problemi, jer sam sve vise u njemu videla oca-kafane, varanje i td. Bilo je dosta svadja, pisanja liste za i protiv, ali nisam nikad mogla da ga ostavim, a ni on mene. Uglavnom, probleme smo prevazisli i na kraju, posle 6 god, smo se verili. Ono sto sad znam je da je svako krio svoje nezadovoljstvo i nadao se promeni drugog. On vise ne ide u kafanu, varanja je bilo posle preko neta, ali je i to prestalo, prijatelje imamo zajednicke, ali tu se javlja novi problem. Prestaje da bude emotivan, ljubav i neznost ne pokazuje. I ako on ima 25, a ja 23 izgledamo kao da smo 50 god u braku pa se car izgubila.Kada pocnem pricu o tome on kaze da me voli, ali na svoj nacin, da se svega odrekao i da uopste ne mora da me grli, ljubi, kaze lepe reci i td da bi to dokazao .Tu sam shvatila da on ima odbacujuci a ja preokupirajuci stil bliskosti. I pored toga iz nasih svadja sam izvukla druge komplekse-da sam neprivlacna, dosadna, nesposobna da se snasjem, polozila sam voznju i plasim se da vozim, ne znam da kuvam, nemam posao, a zavrsila sam srednju ekonomsku, a kada konkurisem plasim se da se necu snaci u poslu. Mislim za sebe da nista ne vredim i da nemam jacinu i ako sam se ranije borila sa dosta stvari. Na zalost, ovo je uopsteno, dosta sam preskakala zbog obima ,ali sam raspolozena da odgovorim na podpitanja. Inace svesna sam svojih problema ,al nemam resenja. Hvala unapred, pozdrav.

[narcisa zec]

Draga Kapljice, i svi Vi koji strpljivo čekate odgovore na vaša pitanja ... obavještavam vas da je naš psiholog "uz'o pare i pobegao za Švicu" 
No, posto je ideja foruma izm. ostalog  povezivanje ljudi i rješavanje problema različite prirode, sigurna sam da ce neko od dobronamjernih forumasa izdvojiti malo vr. i pomoci vam da zajedno rijesimo dileme i probleme.
Hvala na razumijevanju!
Pozzić 

[plutonac]

Kragujevac..
probaj da usmeris svoje misli na nesto drugo,jer je za nekoga poput tebe to nepotrebno i da ako i dalje budes mislio na pedere gledas na tu temu sa manje gadjenja jer nije mu mesto tu,jer s obzirom da imas devojku i srecnu vezu,ne znam zasto pominjes ta dva zajedno..osim,ako nisi potpuno iskren prema sebi,pa te plasi sve to sto ljudska sexualnost nudi.

[MarE86]

Cao ljudi. Moje ime je Marko. Imam 25 godina iz Sm Palanke sam, radim u EPS-u,sviram gitaru i volim da provodim vreme u prirodi. To je nesto kratko o meni. Ja imam problem komplex nize vrednosti i blage depresije (mozda samo tripujem o depresiji). Doziveo tezak raskid i od tada su neki moji komplexi i strahovi koje sam do tada potiskivao u sebi jednostavno vaskrsnuli i uzeli me pod svoje. Ne osecam se lepim i zgodnim u toj meri da me ljudi tako i dozivljavaju. Postao sam rob svojim losim navikama. Zatvoren sam u 4 zida za kompom. Poceo sam da konzumiram marihuanu koja me je jos vise zatvorila u sebe. 80% plate trosim na to. Nosim vec istu garderobu godinama! Pokusavam da se promenim. Da odem u teretanu, da kupim neku garderobu, da ponovo pocnem da sviram, da sredim sobu i moje misli! Ali nisam istrajan i kao da nemam volje i motivacije kao da mi je lakse da budem ovo sto trenutno jesam. Svaki dan mi je sve gore i gore zbog toga sto znam svoje probleme i kako ih resiti ali jednostavno nemam hrabrosti... Zao mi je sto sve ovo ne mogu da vam docaram kako treba jer sam naravno pod uticajem thc-a. Ali tih 2h se stvarno osecam dobro... Ljudi sta da radim? Usput hvala vam unapred, jer svaki savet ce da mi znaci i bice jedna lestvica ka mom uspehu.

[narcisa zec]

Cao MarE, lijep avatar !!!

Krenucu od ovog "Ne osecam se lepim i zgodnim u toj meri da me ljudi tako i dozivljavaju" i odma mi padne na pamet ono "hm, niko nije savršen".  Vidim da si jako samosvjestan...i zaista NISI LIJEP I ZGODAN ni sebi (dok god se tako osjećas)a kamo li drugima. No u sličnim periodima, kao ovaj u kom si se ti nasao, ljudi su inače skloni da preuveličavaju stvari tako da ne vjerujem da ima previse realnih razloga za to... Sve i da ima zasto jednostavno ne kazes sebi PA ŠTA!!! Nisam lijep i zgodan - Pa šta! Imam kriv nos - Pa šta!!!... Da li je  i koliko  to uopšte vazno?
Prirodno je da klonemo duhom kad nas napusti neko ko nam je bio vazan u životu, onda osjećamo krivicu, grižu savjesti ...mislimo da nismo bili dovoljno dobri ... itd. , itd. Ali i to prodje.
Mislim da treba da se okrenes pozitivnim stvarima iz cijele price i na njih da se usredsredis. Ako nadjes makar jednu svijetlu stvar na pet tamnih i to ce biti uspjeh.
"Pokretač" koji ti treba nije izmedju četiri zida (ni u marihuani - ona moze trenutno da te opusti, ko sto si i sam primijetio dva sata si ok, a posle te tiho uljuljkava u nemotivisanost, nezainteresovanost...pa i derpimiranost) -  zato SE POKRENI, izlazi, druzi se i rjesenje će samo naići... Ovako...
Imas moju podršku & pozz 

 

[narcisa zec]

Postovanje,
Imam 23 godine i sijaset problema ove vrste.
Zivela sam u porodici u kojoj moj otac nije postovao majku,nije bilo ljubavi i neznosti vec kafana,alkoholisanja,ljubavnica i td.To je, i ako nisam bila svesna, ostavilo duboke posledice. Nisam zelela vezivanje da mi se ne dogodi ista stvar. No, upoznala sam decka koji je imao devojku i koji mi se udvarao, a ja sam ga odbijala. Njegova upornost, uveravanje, udvaranje i podrska su me kupili. Zavolela sam ga, ali sam bezala. Na kraju je raskinuo sa devojkom i dve godine nam je bilo super. Voleli smo se, ali posle su nastali problemi, jer sam sve vise u njemu videla oca-kafane, varanje i td. Bilo je dosta svadja, pisanja liste za i protiv, ali nisam nikad mogla da ga ostavim, a ni on mene. Uglavnom, probleme smo prevazisli i na kraju, posle 6 god, smo se verili. Ono sto sad znam je da je svako krio svoje nezadovoljstvo i nadao se promeni drugog. On vise ne ide u kafanu, varanja je bilo posle preko neta, ali je i to prestalo, prijatelje imamo zajednicke, ali tu se javlja novi problem. Prestaje da bude emotivan, ljubav i neznost ne pokazuje. I ako on ima 25, a ja 23 izgledamo kao da smo 50 god u braku pa se car izgubila.Kada pocnem pricu o tome on kaze da me voli, ali na svoj nacin, da se svega odrekao i da uopste ne mora da me grli, ljubi, kaze lepe reci i td da bi to dokazao .Tu sam shvatila da on ima odbacujuci a ja preokupirajuci stil bliskosti. I pored toga iz nasih svadja sam izvukla druge komplekse-da sam neprivlacna, dosadna, nesposobna da se snasjem, polozila sam voznju i plasim se da vozim, ne znam da kuvam, nemam posao, a zavrsila sam srednju ekonomsku, a kada konkurisem plasim se da se necu snaci u poslu. Mislim za sebe da nista ne vredim i da nemam jacinu i ako sam se ranije borila sa dosta stvari. Na zalost, ovo je uopsteno, dosta sam preskakala zbog obima ,ali sam raspolozena da odgovorim na podpitanja. Inace svesna sam svojih problema ,al nemam resenja. Hvala unapred, pozdrav.

Citam ovo tvoje piskaranje I pomislih na  neke ljude sto su pisali prije tebe… Mozes I ti prelistati (ako te ne mrzi) Obično u poredjenju sa tudjim problemima nam nas “problem” izgleda najgori a da li je tako? Koliko vidim u tvojoj priči ima svijetlih vijesti …

“Uglavnom, probleme smo prevazisli i na kraju, posle 6 god, smo se verili. Ono sto sad znam je da je svako krio svoje nezadovoljstvo i nadao se promeni drugog. On vise ne ide u kafanu, varanja je bilo posle preko neta, ali je i to prestalo, prijatelje imamo zajednicke…” 
Idilično 

Sta god da  se desavalo u nasoj proslosti svako od nas ima pravo na sadasnjost. I to srecnu A to zavisi ponajvise od nas samih. Od toga sta cu ja uraditi danas, da se osjecam bolje, da mi je lijepo itd. Čovjek kad u potpunosti nije zadovoljan sobom , onako kako bi htio onda previse očekuje od drugog pa I to moze da bude uzrok nesporazuma. Zato poradi malo vise na sebi. Posveti se nečemu u slobodno vr. Sto tebe ispunjava , sto ti vraća energiju, budi zadovoljna… pa ce se to spontano odraziti I na okolinu.

Pomenula si da imas “preokupirajući stil bliskosti”. Preokupirana si tim da drugom bude lijepo, da ti moras nesto da uradis da ugodis – da budes privlačna, sposobna, hrabra…
Mozda sve to iz straha da neko drugi ne vidi ono sto si sama prepoznala kod sebe  (za sta mislis da nije dobro) a sto bi promijenila?!

[elenica4ever]

Nadam se da ce mi pomoci bilo koji psiholog na ovom sajtu i da cu uz pomoc tog saveta doneti pravu odluku. Evo ukratko u cemu je moj problem: Vrlo mlada i bez iskustva sam se udala za decka koji me je privukao pre svega fizickim izgledom, tako da me nista drugo nije zanimalo osim njega,on nije radio nigde,ziveli smo kod njegove majke (gde i dalje nazalost zivimo) kasnije se zaposlio u jednoj firmi i namerno dao otkaz da bismo mogli da odemo na medeni mesec, koji je bio sve samo ne meden. Ja sam ubrzo i zatrudnela, a on me je par puta zbog svoje patoloske ljubomore i udario pa cak i u trudnoci. Kada sam mu to oprostila prvi put, oprostila sam i kasnije. Od tada je proslo 4 godine i imamo cerkicu koja sada za par dana puni 3 godine, ali trenutni problem je sto smo se u toku prosle godine dosta udaljili jedno od drugog, i tako se moj suprug prvi nasao u iskusenju da me prevari,medjutim,kada je to trebalo da se dogodi,nije se desilo.Dok se meni desilo nesto slicno,krajem prosle godine,kada sam pocela da se dopisujem i cujem telefonom sa covekom koji je takodje ozenjen i koji mi je nudio srecu u svakom mogucem smislu.On je stvarno divan prema meni, a ja sam u velikoj nedoumici,da li volim njega ili supruga koji nikada nece ispuniti neke moje zahteve sto se tice prvenstveno naseg samostalnog zivota? I jos da napomenem da sam patrijarhalno vaspitana,i bojim se da cu imati grizu savesti ukoliko na takav nacin odlucim da ostavim supruga,odnosno varajuci ga sa drugim.Hvala unapred na odgovoru

[pinakolada]

Veliki pozdrav!
Ne znam odakle bih pocela. Pre pola godine sam krenula na fakultet i sve je u pocetku bilo dobro, neki kolokvijum polozim, neki ne i nije me to toliko pogadjalo, sve dok nisu krenuli ispitni rokovi. Za dva ispitna roka ja sam dala 2 ispita i to najlaksa. Najgore mi je sto ja stvarno ucim, ali mi se cini da je to usporeno, a po svemu sto sledi i neuspesno, jer nema rezultata. Ucim i imam motivacije, ali kad obnavljam ili kad izadjem na ispit nista ne znam, sto me deprimira znajuci koliko sam truda ulozila. Sad mi se sve skupilo i vise ne znam odakle da pocnem i gde cu zavrsiti. Muci me i pritisak okoline, jer sam u osnovnoj i srednjoj bila djak generacije i svi od mene mnogo vise ocekuju. Ali najvise me brine to sto necu ostati na budzetu i sto cu morati da vracam stipendiju, a moji bas nisu u toj mogucnosti, a i tata mi je malo temperamentniji sto se toga tice, pa mi savetuje da nikako ispite ne ostavljam za septembar i oktobar, zato sto nije u mogucnosti da mi placa prevoz svaki put kad dolazim na polaganje, posto je karta skupa. Stvarno ne znam sta da radim i gde da pronadjem resenje, ako imate neki savet, cak i kritiku, pomozite.   

[Zvoncica30]

Prvo,veliki pozdrav svima na forumu.
Drugo,odmah priznajem da za mene ovo predstavlja tezak korak (pisanje onoga sto me muci),a jos manje imam nadu da ce neko i obratiti paznju na to,al' svejedno,nista ne mogu da izgubim.
Ono sto me muci jeste depresivno stanje,potistenost,samokriticnost.Ljudi koji me okruzuju,i koji su uvek bili uz mene (izostavljam porodicu) me vole,i to ne kriju.Uvek su me i voleli,bar dok sam umela da se smejem.
Sve se to izgubilo i okrenulo naopacke.Vise od godinu dana ja nisam ja-nisam vise otvorena,komunikativna,raspolozena,spremna da pomognem drugima,optimisticna.Sad sam zatvorena u 4 zida,sama i ne vidim smisao i svrhu zivota,ljude teram od sebe.Osecam se tako bezvredno,nemam snage,ni volje za bilo cim.Imam osecaj da tonem sve dublje i dublje.Cak i stvari koje sam nekada volela i cinili me srecnom vise mi to ne predstavljaju,cak mi i smetaju.Komplimenti,flertovanje,izlasci,hobi,posao - sve mi smeta.Svaki pokusaj da se 'trgnem' je bezuspesan,tj. ostaje na tome - samo pokusaj.
Mislim da mi zaista treba pomoc ali ne znam kakva,ni od koga,jer se alarm u onom razumnom delu mozga upalio posle prve pomisli da naskodim sebi a svako jutro predstavlja novo razocarenje poceto recenicom 'zasto sam se probudila'.

Napisah sve ovo,misleci da ce mi biti lakse ako izbacim to iz sebe ali mi se nesto steglo u grlu i preplavio me ogroman osecaj stida.

U svakom slucaju hvala onome ko je procitao.